Прочитај ми чланакПоштовани, Поводом предстојеће „инаугурације“ Александра Вучића на место председника Републике Србије, свако ко намерава том догађају да присуствује требало би да буде упознат са следећим чињеницама:
„Инаугурација“ на коју сте позвани није никакав свечани чин који би логично требало да уследи након победе на изборима, већ тријумф безакоња и аутократије, корак даље ка узурпацији власти након непоштених и нефер избора.
Александар Вучић место председника Републике Србије покушава да „отме“ и запоседне на начин који је потпуно супротан елементарним демократским тековинама и сви који дођу на „инаугурацију“ помоћи ће у учвршћивању диктатуре, односно свевлашћа једног човека. Ево неких чињеница које Александар Вучић не наводи у својим биографијама а важан су део његовог политичког етоса.
Учешће у креирању изборних превара:
Прве председничке изборе, на којима је „победио“ Вучићев (тада) страначки шеф Томислав Николић обележила је превара са „украденим бирачким листићима“. Николић и Вучић режирали су изборну превару којом су обезбедили изборну победу. Све наредне парламентарне изборе, а за пет година одржани су три пута, карактерисали су притисци на бираче, куповина гласова, уцене, изборни инжењеринг и манипулација гласовима са Косова и Метохије. То се односи и на покрајинске и локалне изборе.
О АУТОРУ
Јанко Веселиновић је професор Универзитета и председник „Покрета за преокрет“.
Постојање бројних неправилности на парламентарним изборима потврђено је у извештају мисије ОЕБС-а која је надгледала изборе у Србији од 29.07.2016. године, али је тај извештај у потпуности игнорисан од стране власти. Последње Председничке изборе мисија ОЕБС-а није ни посматрала. Ти избори били су нелегални јер нису постојали основни услови за исказивање слободне бирачке воље (бирачи су били изложени притисцима, уценама и претњама).
Такви избори, и резултат који из њих проистиче су наставак аутократске владавине која не може да се оконча на слободних изборима јер они не постоје. Уколико се одлучите да присуствујете „инаугурацији“ питајте слављеника да вам објасни концепт „Бугарског воза“ – ретко ко се у Европи се у то боље разуме од њега
Гушење слободе медија
Подсећамо Вас да у Србији не постоји слободни јавни сервис, а све телевизије са националном ферквенцијом су под апсолутном контролом Александра Вучића. Преко 95% локалних телевизијских и радијских станица је под потпуном контролом Вашег потенцијалног домаћина. Човек на чију инаугурацију сте позвани посредно и непосредно води и уређује „јавни телевизијски сервис“ и све телевизије са националном фреквенцијама те забрањује емисије и рад новинара који му нису по вољи. У председничкој кампањи једини опозиционо оријентисани лист био је под сталним финансијским притиском, доведен до ивице гашења.
Прогон политичких противника
Режим Александра Вучића своје политичке противнике прогони на организован, темељан и застрашујући начин. Сталне оптужбе за најтежа кривична дела у режимским таблоидима, како политичких противника тако и чланова њихових породица – уобичајен су манир господина Вучића Супруга једног од противкандидата на председничким изборима, од стране странке Вашег потенцијалног домаћина, оптужена је у изборној кампањи да управља „целокупним нарко тржиштем у Србији”. Противкандидати су оптуживани за убиства!
У овом делу свакако је незаобилазно помињање постојања организованих батинашких група (у сврху застрашивања и дисциплиновања Вучићевих политичких противника) као и „случаја Савамала“ када су под окриљем мрака људи у фантомкама порушили цело једно насеље (годину дана од рушења „не зна се“ ко је то учинио иако је сасвим јасно да до рушења не би могло да дође без знања и одобрења Вашег потенцијалног домаћина и њему блиских људи)
Политички ангажман
Иако господин Александар Вучић помињање своје политичке прошлости не воли јер му је, кажу, непријатно да се поново прича о његовој улози у ратном хушкању и увлачењу Срба у ратове – то су ипак ноторне чињенице за које постоји обимна документација. У том смислу, треба поменути Вучићев специфичан наратив из тог периода (рецимо – претња убиством 100 муслимана за једног Србина).
Александар Вучић такође је, као министар информисања потписао злогласни Закон о информисању 1998. године, којим је укинута слобода штампе. То је био увод у прогон новинара и каснија убиства новинара. Након доношења тог закона угашени су листови „Дневни телеграф“, „Европљанин“ и „Наша Борба“. Укинут је и програм „Радио Индекса“, Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Подсећамо и на изјаву невенчане супруге убијеног новинара Славка Ћурувије да је Александар Вучић био „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара“.
На крају, када сажмемо ове кратке изводе из Вучићеве биографије, добијамо профил узурпатора, аутократе, са вишегодишњим искуством у креирању изборних превара, вештог у гушењу медијских слобода, суровог према политичким противницима и са посебним талентом за спиновање и обмањивање јавности.
И још „нота бене“ – пошто се инаугурација најављује као гала прослава, треба знати да већина народа у Србији гладује те овај чин симболише у којој су мери грађани Србије понижени, увређени и опљачкани! Не каже се џаба код Срба „Хлеба и игара“ или panem et circenses, а ви знате да се то дословно преводи хлеба и циркуса. Зар нас тако нису учили римски императори.
