Прочитај ми чланак

УПЛИЋЕ ЛИ СЕ ХРВАТСКА у унутрашње ствари БиХ

0

Загреб сугерише промене у Босни и Херцеговини, што је наљутило Сарајево – одакле одговарају најавом резолуције о правима Срба и Бошњака у Хрватској

Бањалука – Због избора Жељка Комшића у Председништво БиХ, а не Драгана Човића, у Загребу се у први мах могло чути негодовање, али је потом у Хрватском сабору усвојена и декларација о положају Хрвата у БиХ којом су затражене уставне реформе у суседној земљи како би се изједначила права свих народа.

Застава ФБиХ (Фото: Pixabay)

Такав потез многима се учинио као необичан, а у првим реакцијама из Сарајева – од стране интелектуалаца и појединих партија, а засад не и с нивоа Председништва БиХ – било је оцена како је посреди „насртај на суверенитет” од стране суседа, да би потом као одговор била спремљена – резолуција.

Њу предлаже СДП, партија која је у Сарајеву тренутно у опозицији, а њен заговорник Саша Магазиновић и минуле године предлагао је, без успеха, сличну резолуцију са сугестијом Загребу да „Србима врати конститутивност”. Тада га је наљутила декларација Европског парламента у коју је на предлог из Загреба уврштена сугестија о потреби уређења БиХ на принципима „федерализма”. То је у Сарајеву тада, као и сада, прочитано као испипавање пулса за трећи ентитет.

Минулих дана Џон Саливан, заменик америчког државног секретара, рекао је у Сарајеву да позиви за трећи ентитет и претње отцепљењем јесу кршење Дејтонског споразума. Тројица високих представника, Карл Билт, Кристијан Шварц Шилинг и Педи Ешдаун, упозорили су Брисел недавно, пре усвајања декларације, на непримерено уплитање Хрватске на прилике у БиХ.

У резолуцији коју сада предлаже СДП као одговор колегама у Хрватској и која би, како наводе медији, можда могла да се нађе на наредној седници парламента БиХ, позива се Хрватска да престане са „уплитањем у унутрашња питања БиХ”.

Сугерише се, између осталог, Хрватској да поштује Дејтонски споразум. Такође, резолуција која је засад тек страначки предлог, позива Хрватску да се „суздржи од прекомерног наоружавања”, што је супротно Дејтонском споразуму, преносе медији.

Предлогом резолуције СДП-а позива се Хрватска да „размотри увођење Срба и Бошњака као конститутивних народа у тој земљи” и да у Хрватском сабору омогући заштиту њихових права кроз институт заштите виталних националних интереса.

Поред указивања на текућа спорна питања, попут имовине, предложеном резолуцијом се осуђује „релативизација и оспоравање доказаних злочина у Јасеновцу која се одвија путем јавног медијског сервиса” као и „распрострањено институционално и медијско негирање нововремених злочина почињених у оквиру удруженог злочиначког подухвата, који је као такав препознао и осудио суд у Хагу”.

С друге стране у декларацији Хрватске, у којој се сугерише властима у Загребу да се ангажују на овим питањима, али и на оснивању фонда за кредитирање породичног бизниса Хрвата у БиХ, Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, види „одличну ствар”, док Изетбеговићева СДА пак цени да је реч о „штетном акту” којим се Хрватска директно меша у унутрашња питања БиХ.

Та странка је, преноси „Кликс”, оценила да је бављење изменама Устава БиХ и закона „груби покушај повреде суверенитета БиХ”. Хрватска је у декларацији затражила и „једнак третман” на процесуирању свих који су чинили злочине у рату у БиХ, на шта Изетбеговићева партија одговара да је Серж Брамерц недавно пред УН упозорио на то да „власти Хрватске не испуњавају своје обавезе у процесуирању ратних злочина, те да проводе политику промовисања некажњивости злочина”.

Хрватску декларацију портал „Индекс” описао је као „скандалозну”, те између осталог издвојио део у којој се захтева још више новца хрватских пореских обвезника за католичку цркву у БиХ. У једној од реакција из Сарајева, Адил Куленовић, председник Асоцијације „Круг 99”, оцењује за федералне медије да је Загреб овом декларацијом показао „патерналистички и хегемонистички однос према БиХ”.

Он такође верује да би анализа положаја Хрвата у ФБиХ показала сасвим друго стање од оног које је постало „део вокабулара ХДЗ-а БиХ о угрожености”. Понеки добро упућени аналитичари из БиХ такође су се сложили са тиме да се Хрватска јесте неумесно уплела у поље рада друге државе, али уз напомену да су захтеви из Загреба на трагу оних које успоставља и сама ЕУ, као и међународна заједница те да је у складу и са захтевима Уставног суда БиХ који је наложио измене изборног законодавства, како би се поспешила изборна права Хрвата, али и Срба, у ФБиХ.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!