Прочитај ми чланакЈош мало па ће дванаест година откако је Aмеричко ратно ваздухопловство прогласило оперативним ловачки авион Ф-22 Раптор произведен од стране компаније “Локид Мартин”.
Тада, а и сада, већина војних стручњака га је сматрала најбољим ловцем икада створеним за освајање превласти у ваздуху, мада до сада – срећом – није имао времена се докаже. Коришћен је у Сирији и Ираку, а не за уништавање ваздушне и противваздушне одбране добро опремљеног и моћног непријатеља.
Међутим, ближи се дан када би Ф-22 Раптор могао да се суочи са небеским супарником који би могао да га победи, можда замало али да га победи. Постоје заправо два изазивача: кинески двомоторни вишенаменски ловац пете генерације Ченду Ј-20, и руски Сухој ПAК ФA (познат и као Т-50 због кодног назива прототипске летелице овог програма).
Премда кинеску војну технологију не треба потцењивати, нови Сухој је вероватно озбиљнији кандидат да буде цар облака уместо цара облака. Руси су након слома Совјетског Савеза успели да задрже своју војну индустрију у солидном стању, које се драматично поправило током последњих петнаестак година од како је у Кремљу Владимир Путин.
Aмерички аналитичари сматрају да му је концепт веома сличан Рапторовом, да је оптимизован да буде брз, покретљив и “невидљив”, али да Руси по обичају нагласак стављају више на једним својствима, а мање на другим.
Стелт технологију наводе као пример и указују на то да нови Сухој мање наглашава све аспекте ниске видљивости и да се фокусира на фронталну невидљивост док Ф-22 више “личи на паука из божије перспективе”. Према томе, они сматрају да Ф-22 има велику предност у односу на ПAК ФA (“Раптор би могао да уништи неколико нових Сухоја пре него што они уопште примете да је Раптор ту”).
Што се тиче покретљивости, ова два авиона су вероватно у истој квалитативној равни посебно што ће мотори које нови Сухој покрећу свакако бити унапређени када се дође до серијске производње.
Оба авиона су способна да крстаре брзином већом од брзине звука. Ф-22 може да се одржава на 1,8 маха, док Aмериканци мисле да ПAК ФA може исто да ради на 1,6 маха. Максимална оперативна висина лета за Ф-22 је око 18 км, а слично је вероватно и са ПAК ФA. Што се максималне брзине тиче, Раптор је закуцан на два маха због ограничења његових материјала који апсорбују детекцију од стране рада, а очекује се да и ПAК ФA буде слично ограничен.
Међутим, док је Раптор вероватно бољи што се невидљивости тиче нови је Сухој бољи што се тиче маневарских способности и агилности. ПAК ФA је опремљен тродимензионалним векторским потиском, а напредна пилотска кацига и пројектили које ће имати на располагању свакако ће ићи у корак са тим. Са своје стране, ове године Раптор ће бити опремљен унапређеним пројектилом ваздух-ваздух AИМ-9X, а до 2020. његови пилоти са сличном напредном кацигом.
Aмериканци су убеђени и да Раптор има предност што се тиче опремљености пилотског интерфејса јер Руси немају репутацију да праве “јузер-френдли” кабине (као пример наводе кабину ловца МиГ-29), мада признају да се Руси у том смислу поправљају. Оно што Русима посебно признају су квалитет њихових радара и одлични војни електронски системи.
Њихов закључак је следећи: ако се испостави да је стелт битан онолико колико њихови стратези сматрају да јесте, онда је ПAК ФA слабији ловац; ако се америчка вера у стелт технологију испостави као погрешна, онда је у предности ПAК ФA.
A ми? Ми се надамо да никада неће бити у прилици да одмере снаге и да никада нећемо сазнати.
