Прочитај ми чланак
Уобичајено се истиче да Америка на војску троши више него десет следећих држава заједно, што код корисника информације ствара утисак да је она самим тим и многоструко војно јача од било које друге државе на свету. Овај текст преиспитује ту тезу, упоређујући издвајања за војску САД на једној и Русије и Кине на другој страни.
Нису важне тачне цифре за потребе овог разматрања, узгред питање је да ли су оне уопште доступне и када је реч о Русији, а нарочито о Кини, али и САД, већ само глобално њихов однос, који изгледа овако: САД имају буџет око 650 милијарди долара (у 2015. нешто мање, у овој години нешто више), Кина око 200, а Русија нешто мање од 100 милијарди долара (код Русије ће овај износ у доларима бити битно мањи звог осцилације рубље, али тај утицај не узимам у обзир зато што Русија целу војну индустрију ( преко 90%) заснива на сопственој производњи, а све се то плаћа у рубљама).
Да ли то значи да САД опремају своју армију дупло више и боље од Кине и Русије заједно? Не значи. Ево зашто.
Корупција. Амерички војни буџет се кроз корупцију у великој мери претаче у приватне џепове. Да не говоримо о свим врстама снабдевања 300 војних база у свету за 300.000 војника у којима се сваки комад обуће, одеће, наоружања, све у вези исхране, забаве итд. преплаћује. Задржаћу се само на великим цифрама. На пример Локидов пројекат новог Ф35С авиона је до сада „појео“ 1.100 (и словима једна хиљада сто) милијарди долара. Није још оперативан, али произвођач најављује да ће ова летилица бити у погону америчке војске све до 2070. године! Невероватно је да у америчкој јавности овакве глупости пролазе. Као да ико жив може да предвиди напредак науке и технологије 50 година унапред.
За то време, као што сви знамо СУ35С је у оперативној употреби руске војске, а одрeђена количина је продата и Кинезима. Авион је таквих карактеристика да Турска, жељна сукоба, није смела да упути ни читаву ескадрилу модернизованих верзија Ф16 којима располаже на овај авион, због његових великих техничко-технолошких предности.
Укратко, од 650 милијарди, за стварне потребе војске САД се врло вероватно не потроши више од 400 милијарди.
Непотребно расипање. Треба плаћати све те људе који су изван САД. Ако узмемо да је њихова просечна месечна плата 10.000УСД, годишње за њихове плате се издвоји 36 милијарди. Кина и Русија овакве издатке немају. Дакле, упоредиво остаје око 370 милијарди за потребе америчке војске.
Овај износ од 370 милијарди даље треба умањити за непотребан број авиона, бродова, тенкова итд. које војска САД имају, а који су резултат сумануте доктрине да воде три велика паралелна рата на три краја света.
У економским анализама се сматра да је кинеских око 11.000 милијарди бруто друштвеног производа, нешто више него америчких 18.000. Дакле за кинеских 200 милијарди долара може да се купи роба и услуга као за америчких 320 милијарди. Слично је и са Русијом.
Другим речима, војна моћ Кине и Русије није дошла „ниоткуда“. Русија је од 2001. до 2015. учетворостручила своја издвајања за војску, а Кина је у истом периоду удесетостручила иста издвајања (ово је најмање, могуће је да су повећања реално већа), да би данас достигла ниво који је по стварним ефектима за опремљеност војске већа од Америчке.
Огромно трошење пара САД на војску нема за резултат њихову опипљиву предност у односу на Кину и Русију. Чак обрнуто. Ако не ове године, онда извесно до краја 2017. Кина и Русија ће у збиру бити јача војна сила од Америке, а појединачно су непобедиве већ данас.
Методолошки је сасвим оправдано посматрати војску Кине и Русије „у збиру“ и то из више разлога.
Прво, Русија процењује да у сагледивој будућности, 20 и више година (а сасвим могуће и за векове пред нама), Кина неће имати било каквих територијалних претензија према Русији. Зато Русија продаје Кини најсавременије наоружање. Њихов СУ35С за 20 година неће бити најмодернији авион, тако да продаја Кини не угрожава безбедност земље, а одмах битно јача војни потенцијал Кине. Исто је и са противваздушним одбрамбеним системима, неким врстама бродова итд.
Друго, Кина зна да не сме да дозволи да Русија остане сама против запада, јер је би у случају победе запада, она била следећа.
Треће, напад на снажно опремљену и модернизовану војску Кине од стране Америке више није могућ, јер би амерички губици била такви да би Русија постала неприкосновено најјача војна сила на свету.
Важно је разумети да САД немају више војну предност, као и то да је губитком те предности створен ослонац за успостављање нормалнијег и праведнијег света. Наравно да се тај бољи свет неће развити сам од себе, нити нужно, нити су отклоњене друге опасности које га угрожавају, али је он данас могућ. Пре развоја војне снаге Русије и Кине није био могућ.
Извор: Фонд стратешке културе
