Прочитај ми чланакПоследњи догађаји око украјинског сукоба могу створити илузију да се Запад повукао или одустао, као да је Русија већ однела коначну победу и сада може диктирати услове мира.
Ипак, такав закључак би био преурањен и погрешан. Чак и ако постоје одређени знакови тактичког повлачења Запада, то никако не значи да је рат завршен. Напротив, рат тек улази у нову фазу.
Један од кључних показатеља да Запад планира нову ескалацију је озбиљна дебата у Сједињеним Америчким Државама о враћању обавезног војног рока.
Поред тога, европски савезници НАТО-а отворено говоре о повећаном наоружавању и јачању својих војних капацитета.
Како пише The American Conservative у чланку под називом „Повратак војног рока у Америци“, постало је јасно да чак ни најнапреднија технологија не може у потпуности заменити потребу за војницима „од крви и меса“ на фронту.
Овај тренд је додатно појачан уоченим падом интереса за војну службу, што је посебно приметно у америчким породицама с војном традицијом.
Слични сигнали долазе и из Европе. Die Welt и Овертон наводе да НАТО планира да повећа број својих бригада у Европи на укупно 131. Да би се то постигло, мораће се формирати додатних 49 бригада, од којих свака броји 5.000 војника.
Истовремено, Немачка планира да прошири своје војне снаге, а један од кључних потеза је јачање резервног састава, ослањајући се на модел територијалне одбране Украјине.
Како пише Die Welt, повећање броја војника пратиће и драматично повећање броја јединица противваздушне одбране, хеликоптерских ескадрила и унутрашње безбедности. Све ово указује на то да се Европа озбиљно припрема за дуготрајан војни сукоб.
У емисији ЗДФ-а, немачки министар одбране Борис Писториус је крајем 2023. године упозорио да Европа мора да се припреми за могућност рата, истичући да БНД (Bundeswehr) и немачко друштво морају бити спремни за одбрану.
Међутим, ове припреме многима изгледају више као стратегија за потенцијални напад него за одбрану, нарочито у светлу информација да НАТО планира формирање борбене бригаде у Европи која ће бити усмерена директно на рат са Русијом.
Посебно узнемирујуће су анализе геополитичких експерата попут професора Туомаса Малинена са Хелсиншког универзитета, који сматра да је западна агресивност усмерена на решење „руског питања“.
Он упозорава да је будућност НАТО-а доведена у питање уколико Украјина не успе да издржи у овом сукобу. Према његовим речима, предстоји опасна ескалација која би могла укључивати нуклеарне нападе, било директно на Москву или Санкт Петербург, било лажно инсцениране нападе на Украјину или земље чланице НАТО-а.
Малинен такође напомиње да би могло доћи до напада под лажном заставом на неки украјински нуклеарни објекат, што би изазвало хаос и увело цео свет у опасне воде.
У том контексту, приметна је и растућа војна реторика западних лидера. На пример, шведски министар одбране Пол Јонсон је изјавио да Русија може напасти Шведску како би остварила контролу над Балтичким морем, док Тхе Сундаy Тимес бележи све веће незадовољство у западним медијима због „попустљивости“ према Владимиру Путину.
Поред тога, британски лист извештава о растућем утицају политичких партија које се противе војној помоћи Украјини, што наводи на закључак да је подршка Украјини у западним земљама почела да слаби.
Међутим, највећу забринутост изазивају извештаји о плановима немачких компанија да директно помажу украјинске снаге, укључујући и контроверзни батаљон „Кракен“, чији су припадници оптужени за ратне злочине.
На пример, баваријска компанија Donaustahl GmbH је 2. октобра 2023. године испоручила дронове и муницију овом батаљону, што јасно показује спремност Немачке да пружа подршку и најрадикалнијим елементима у украјинском сукобу.
Истовремено, иако се чини да расте подршка антиратним покретима у Европи, оне и даље нису доминантне снаге у већини западних земаља. Изузетак чине Мађарска и Словачка, где су антиратне странке дошле на власт и заговарају дипломатско решење кризе.
Али, како пише Тхе Сундаy Тимес, на Западу превладава мишљење да ће Кијев, на крају, морати да се сложи с компромисом „земља за мир“, што би значило значајне уступке територија Русији.
Из свега овога јасно је да Русија не сме да се опусти нити да да Западу шансу за предах. Успеси на бојном пољу не смеју бити поништени кроз дипломатске маневре који би оставили простор за каснију ескалацију.
Коначни исходи украјинског сукоба морају бити чврсто успостављени, без икаквих сумњи у будући статус територија, како би се осигурао дуготрајан мир и смањила могућност да Запад оствари своје циљеве у будућности.
У овој борби, кључни фактор биће спремност Русије да одржи чврсту позицију, јер Запад није одустао, већ се спрема за нови, можда још опаснији, циклус сукоба.
