Конопља је биљка која човеку може да служи за све: као храна, лек, мирис, енергент, грађевински и одевни материјал и сточна храна.

Настојање појединих “друштвених група” и појединаца, уз подршку атрактивних ликова из света популарне културе, да се легализује производња канабиса (марихуане) како би он могао да се користи у медицинске сврхе, све чешћа је тема у многим светским, али домаћим медијима у последњих неколико година. Симптоматично је да се у написима обавезно истиче – “у медицинске сврхе”.

То значи да, када говоримо о канабису, првенствено имамо на уму да је то биљка која у себи садржи неке психоактивне супстанце. Из тога следи нормалан закључак да је због тога и забрањена већ деценијама. Али, мало људи зна да је ова биљка ништа друго до стара добра индустријска биљка – конопља, које се некада масовно узгајала у читавом свету. Забраном узгајања ове биљке, због поменуте психоактивне супстанце, нажалост, драстично се смањило или потпуно елиминисало и њено коришћење у индустрији. Иако се ту не користи њена психоактивна супстанца, већ изузетно квалитетно и чврсто влакно, последице законске забране највише су и погодиле кудељарску индустрију.

Још је занимљивије што је гајење марихуане, по општем веровању, у Србији забрањено законом (иако у ствари није) и сматра се тешким кривичним делом које се подводи под прављење и пуштање у промет опојних средстава. Истина је, међутим, да марихуану (конопљу) свако може садити и гајити, али под одређеним условима. Обични грађани су перманентно у убеђењу да је законом забрањено свако њено узгајање, посредством разних саопштења, било полиције или неких других институција, уз свестрану помоћ медија.

С времена на време смо у прилици да прочитамо како је у неком крају Србије, граду или селу, откривено да је неки појединац или нека група тајно садила ову биљку на тераси стана, у својој башти или на заклоњеном делу њиве. Уочљиво је да често изостаје објашњење како се дошло до сазнања да неко на свом приватном балкону у саксији гаји баш марихуану, да би користио њену психоактивну супстанцу (јер шта би друго могло да се користи од марихуане, уверени су лаици).

Предрасуда о овој биљци је толико да је готово немогуће поверовати да је неко гаји да би њеним зрнима хранио канаринце или неке друге птице кућне љубимце, а камоли за нешто друго, много корисније и економски исплативије. Дакле,ова биљка је забрањена и свака помисао да она може да се користи за нешто друго осим као опијат, наравно, нема никаквог смисла. Из приче која следи видећете да га, ипак, има.

Конопља (Цанабис сатива) по неким легендама је биљка коју је Бог створио како би човеку служила за све: као храна, лек, мирис, енергент, градивни и одевни материјал, сточна храна, за разне индустријске производе и, наравно, за уживање и опуштање као смотана цигарета.

Постоји и веровање да је биљка ванземаљског порекла, јер је једина биљка на Земљи која се показује у два видљива пола – као мушка и женска конопља, што није општа карактеристика овоземаљских биљака, већ се пол биљке мора открити анализом хромозома.

Верује се да потиче са Кавказа, баш одакле потичу, по неформалној легенди, и први људи – нефилими, односно дивови плавих очију који су по тим истим причама “стигли из свемира”. Спустили су се затим у подручије древног Сумера и ту су били доживљени као богови који су дошли са небеса. Названи су и “анунаки” (они који су сишли са неба) и донели можда “чаробну биљку” – за све. Било како било, баш у Сумеру је тада пре између 8.000 и 10.000 година напрасно никла овоземаљска људска цивилизација, бар колико су данашња сазнања у стању да то историјски сагледају. По овој истој легенди, ови цивилизовани “богови”, који су сишли са небеса, изродили су много деце са земаљским кћерима.

Писани трагови говоре да је конопља је била гајена у Египту пре 6.000 година. У древној Кини сачињени су записи о њеној преради и практичној примени. И пажљиво листање Библије може да открије понеки путоказ о овој биљци. (“Посејаћу ћу за њих биљку о којој ће се надалеко чути, и неће више бити глади на испошћеној земљи”. Језекија 34/29). Наравно, много тога је током векова дописивано, брисано, преправљано…

У многим државама света конопља је била први усев који је човек уопште почео да узгаја.

И данас би глад у свету можда била потпуно искорењена када би се гајење конопље могло обављати слободно. Њено семе садржи један од највећих извора протеина у природи. Конопља поседује масне киселине које потпуно чисте тело од холестерола. Ове масне киселине не налазе се нигде више у природи.

Разни народи назвали су је разним именима: бханг, ганџа, хашиш. Реч канвас је холандска реч за конопљу. У Србији се користе још називи кудеља, кучина (јер је њена обрада тежак “псећи” рад) и тежина (због тежине тканине). У нашем језику се срећемо још са речима канап и конац, које су настале од истог корена као и конопља.

Речи разних словенских народа за конопљу (старословенско коноплиа, руско конопл, чешко конопи, пољско конопие) су толико сличне да она засигурно вуче порекло из заједничке словенске прапостојбине. Познавање речи нам указује и на познавање биљке, па тако етимологија може помоћи да се открије колико дуго Словени познају конопљу, када други, археолошки или писани, извори недостају.

Адолф Пикте сматра да су Грци први пут преко Херодота чули за конопљу, а да су од Трачана преузели ту реч: “Вероватно је да су они то име примили од Трачана, скупа са самом биљком и то после Херодотовог времена. После тога, Грци су то име пренели као Каннабис, или Канабис Римљанима, од којих је она ушла у новолатинске језике, да би се поново срела са словенским и германским речима, донетим, без сумње, непосредно са истока.”

Популарни научник Карл Сејган тврди да “ганџа је, међу Пигмејима, једина култивисана биљка. Било би заиста интересантно ако у људској историји култивисање конопље води проналаску земљорадње, а самим тим и настанку цивилизације”.

Конопља, која се углавном сматра коровом, заправо је трава. То је најбрже растућа биљка на планети. Оно што се назива марихуана и што се може посматрати као састојак конопље који се користи у медицинске сврхе због своје опојне психоактивне супстанце (ТХЦ) само је женски део биљке. И овај варијетет углавном расте као жбун. Мушки је далеко виши. Стабљике марихуане развијају смоласте пупољке на гранама који се онда развијају у неупадљиве цветове. Цветови производе мало зрневља. Ова биљка се узгаја првенствено због ове ТХЦ супстанце, док остали варијетети и делови биљке имају веома мало овог опојног садржаја.

(Вечерње новости)

Ознаке: вечерње новости, дрога, индустријска биљка, конопља, теорија завера, ТХЦ