Да Фаида Хамди, тржишна инспекторка из Туниса, није на данашњи датум пре пет година запленила тезгу уличном продавцу поврћа, несрећни младић се из протеста не би запалио, његова смрт не би изазвала демонстрације које су прво довеле до промене власти у тој земљи, потом другим током Арапског пролећа, а можда ни до настанка Исламске државе, барем не оволико опасне.

– Понекад пожелим да никада нисам то урадила – казала је Хамдијева за британски „Дејли телеграф“, говорећи од догађају од пре пола деценије.

Након смрти младог Мухамеда Буазизија туниски режим ју је ухапсио чим су протести започели. Док је дочекала да је ослободе свих тачака оптужнице и пусте из затвора, председник Зин ел Абедин Бен Али је већ био свргнут у првој револуцији Арспског пролећа, а пажња светских медија се преместила на Египат, Либију и Сирију.

– Осећам одговорност за све. Понекад кривим себе и кажем да се све то десило звог мене. Ја сам исписала историју пошто сам била тамо и својим поступком сам томе допринела, али погледајте нас сада. У међувремену се испоставило да Тунижани пате колико су патили и пре – рекла је дрхтавим гласом Хамдијева, која живи у малом провинцијском граду Сиди Бузеид у којем је револуција мало тога променила.

Смрт Буазизија покренула је низ дешавања у арапском свету, пошто су корупција, бирократија која гуши и репресивне полицијске државе представљале велики проблем за махом младо становништво тог региона, којем се лична жртва чинила малом ценом.

У шест месеци након Буазизијевог чина самоспаљивања, више од 100 Тунижана је учинило исто, као и многи млади широм арапског света који су се спаљивали од Марока преко Саудијске Арабије до Ирака.

Ипак, није било много посматрача који су могли да замисле шта ће се све из тога изродити, чак ни када је Бен Али са женом, након недеља протеста, побегао авионом у Саудијску Арабију, одневши са собом добар део туниских златних резерви.

Извор: Блиц