Прочитај ми чланак
Још једном се на делу показала способност манипулације Александра Вучића. Скоро неприметно, у време предизборне трке, када свака странка с највећом острашћеношћу тражи начин да допре до гласача и начин да му се представи на допадљивији начин у односу на своје конкуренте, Велики Вођа је подметнуо још једно кукавичје јаје свом народу. Овај потез неки медији су пренели без икакве оцене или конотације, други су пак сматрали да је то знак бављења премијера неприоритетним стварима за српски народ на Косову, али нико није уочио његову подвалу Србији, која ће с временом бити све јаснија широј јавности.
Конкретно, идеја о узајамном признавању диплома између Београда и Приштине, која је иницирана још прошле године, реализована је уз благослов Федерике Могерини почетком овог месеца. Претпостављамо да је то била нека врста услова Европске Уније за улазак Србије у исту, једнако као и јачање саобраћајних веза… Према речима Ф.Могерини „Обе стране су се сагласиле да започну разговоре о директним авио и железничким везама између Косова и Србије“. Дакле, када европски званичници говоре о овим питањима, они се не либе да Косово третирају као територију изван Србије, на шта наша власт, очигледно, пристаје самим потписивањем оваквим докумената. Но, у нашим медијима (диригованим зна се одакле) увек се појављује формулација „Београд и Пришина“ – конкретно, и када је реч о узајамном признавању диплома.
Јасно је да је циљ да се поштеди Вучићева репутација у Србији пред априлске изборе и да се прост народ у Србији уљуљкује у заблуди да Вучићев режим ипак није признао Косово: свака другачија формулација би превише бола очи и оним најнаивнијима, који и даље верују у Вучићев патриотизам. Па се тако и дипломе признају „између Београда и Приштине“, како преносе наши медији…
Но, осим чињенице да се на овај начин Косово још једном, можда још увек не де-јуре, али де-факто признаје одвојеном државом, постоји још једна подвала, која превазилази ову прву. Наиме, сви се сећамо прошлогодишњег таласа избеглица са Косова, које су као по команди кренуле ка Западној Европи. Нагађало се да ли је у питању разлог социјалне природе, односно низак стандард или пак изненадни пораст броја оболелих од рака као последица бомбардовања 1999., или пак нешто треће. А то треће је идеја Душана Јањића из Форума за етничке односе, који сматра да иза тог исељавања стоји „организовани бизнис“, јер исељеници нису људи лошег материјалног стања, штавише, избеглице су собом носиле повеће суме новца. А какав бизнис на Косову цвета, нама је најбоље познато: шверц дроге, трговина белим робљем, оружјем и сл.
Оно што је мене лично још више узнемирило јесте једна „радионица“ у организацији наших демократских структура, емитована прошле године на телевизији, на којој су учествовали српски и албански студенти. Приметила сам тенденцију да албански студенти сматрају Косово средином, која им пружа недовољно могућности за развој и каријеру. Некако увређено су давали на знање да би желели да им Србија отвори врата и да би волели да живе и раде овде.
Дакле, идеја о узајамном признавању диплома ће донети корист само и искључиво Албанцима са Косова, који ће имати могућност да потраже запослење у Србији са својом нострификованом дипломом. Ниједан грађанин Србије изван Косова неће се запутити да живи тамо! Објашњења су сувишна. И, будите сигурни, уз чињеницу да Вучичев режим увек више излази у сусрет туђем народу, него свом (сетимо се поклањања новца Сребреници, прихвату миграната на штету домаћих избеглица и т.д.), сигурно ће и ти Албанци (подржани свим организацијама које се боре против расне дискриминације) пре наћи посао у остатку Србије, него било ко од „староседелаца“!
Једном речју, цела идеја сарадње и узајамног признавања диплома нама није потребна. А коме јесте? Наравно, Албанцима. И, наравно, није реч само о дипломама… то је само „припрема терена“! Укратко, нама прети насељавање Србије Албанцима, чији висок наталитет нас за само 50-100 година може учинити мањином у својој земљи. Односно, примени ли се овај споразум, десиће нам се исто што се десило са Косовом, асимиловаће нас Албанци, чије породице врло често имају и двоцифрен број чланова. Но, наше власти вероватно не маре за проблем, с којим ће се сусрести будуће генерације: по принципу „после мене потоп“?!
Организовано насељавање нико од нас неће моћи да спречи, једнако као што нисмо могли да утичемо ни на давање азила мигрантима из Авганистана или Пакистана. А да ће бити организованог насељавања, око тога сумње нема! То су Албанци стрпљиво радили на српском Косову, то раде сада у Западној Европи, а ето их сутра и на наша врата – „куц-куц“. Док су у мањини, биће фине комшије, а кад постану већина, бежаће Срби код рођака у иностранство или ће узалуд тражити Заједницу српских општина у својој сопственој земљи, која ће се звати Косова Репубљик! И која ће једног дана бити припојена Албанији. Ето, то је пут, којим је кренуо Вучић!
Нека актуелни режим само не каже да није свестан последица! Да су толико површни, наивни и глупи?! Не верујем. Уз вишегодишње политичко искуство, чак и теоретски то је немогуће! Јер, овде није само реч о узајамном признавању диплома, „визној либерализацији“, него и о јачању саобраћајних веза (што за сада укључује авио-линију, а у будућности можемо очекивати и изградњу путева и сл.). Да је наша власт мислила на Србе са Косова, онда би се прецизирало да се визна либерализација и саобраћајне везе са Србијом односе на Србе из ЗСО, а не на цело Косово. Овако, отварају врата косовским Албанцима, као што су отворили и мигрантима (међу којима евидентно има немало исламиста). Без имало одговорности према свом народу у ужој Србији!
Упркос свим слаткоречивим обећањима и звучним општим местима, којима Вучић придобија лаковерне грађане да гласају за њега на предстојећим изборима, истина је нешто друго. Поред свега осталог и овде непоменутог, истина је, како је објавила Нова српска политичка мисао, да „Вучићева власт већ три године преговара са „Косовом“ на највишем нивоу у Бриселу и за то време није успела да издејствује ниједну добит за Србију или косовске Србе, док је истовремено укинула институције Републике Србије у покрајини и интегрисала северни део покрајине у тзв „Републику Косово“.“
Истина је и да узајамним признавањем диплома и јачањем сарадње и веза с албанским делом Косова чини огроман преступ против будућих нараштаја земље Србије. Све ово није нимало наивно, како некима може да изгледа! Јер, да је наивно, не би се радило у тренутку када је целокупна политичка сцена окупирана другим „проблемима“. Али, кад се из кукавичјег јајета излеже пиле, а онда оно излеже своја јаја, закукаће цела Србија!
Можемо ли спречити нежељени и кобни сценарио?! За то имамо један начин и једну прилику… 24. априла!!!
Извор: Србин.инфо – Соња Павлова
