Прочитај ми чланакУстајте презрени на свету. И сви сужњи које мори глад. Тако некако почиње Интернационала. И увек, када је стани-пани, када је јасно да неке крупне одлуке морају да се донесу, председник Србије Александар Вучић преко друштвених мрежа објави народу да је имао квалитетан обед. Мириси и укуси хране не служе само као "окидачи сећања", они су "добри за мишљење", а у данашње доба могу послужити и као повод за разговор о политичкој и економској ситуацији у земљи.
Александар Вучић објавио је да је ручао са Зораном Јанковићем, градоначелником Љубљане.
– Одличан разговор и ручак са великим пријатељем Зораном Јанковићем, градоначелником Љубљане. Увек сам срећан када имам прилику да, од једног од најбољих и најискуснијих политичара у региону, нешто ново научим. Сад је посебна тема био предстојећи Експо и све што је потребно да Србија уради до децембра 2026. године. Захвалан Зорану Јанковићу на помоћи, подршци, знању и енергији да тај велики посао успешно обавимо – пише у Вучићевој објави на мрежи Инстаграм.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Познаваоци економских прилика наводе да је праг ризика од сиромаштва за домаћинство, с двоје одраслих и једним дететом 43.315 динара. За храну и безалкохолна пића опредељен је износ од 21.408 динара, или 714 динара дневно. Са овим износом дневно треба да се прехрани трочлано домаћинство. Може ли горе од тога? Па наравно да може. Када се он, са функције председника у ТВ наступима у „озбиљним“ интервјуима бави шницлама, бисквитима и трешњама. Баш онима које није појео, забринут за Србију. Можда је и то порука да је нормално да се шницле не једу, када је Србији тешко и када је угрожена.
Хајде да претпоставимо да ће свет заволети сиромашку српску проју. Можда чак у толикој мери да ће настати таква јагма за њом да ће негде у некој Кини масовно извозити. Нажалост, овај, иначе хвале вредан државни пројекат, стиже са великим закашњењем. Ем су други већ заштитили кајмак, ајвар, шљивовицу… Ако не пожуримо, отеће нам и гибаницу. Зато је народ Србије увек блажен кад председник јави да је ваљано чалабрцнуо са старим пријатељима. Али, има он времена и за обичан народ. Током обиласка разних деоница путева, Вучић разговара са радницима, упита их о условима рада и платама, те их обавезно позове да се послуже и седну с њим за сто. У току ручка са „обичнима“, председник истиче своју омиљену храну, зељаницу. Ту сад настаје проблем. Шта је председникова омиљена храна?
То ваља знати, ако вам он, или неко други из СНС-а бане (не)позван на ручак. Јер, Вучић је својевремено у Јутарњем програму на Пинку, током гостовања изнео један детаљ из приватног живота. Наиме, навео је да су му омиљена храна пуњене лигње. Било је то 2018. Сад је вероватно политички прихватљивије да то буде неко народско јело. Југ Србије и лигње никако не иду заједно. А ту су и студенти који су блокирали факултете. Њима су, додуше, паори донели прасенце, али председник не практикује та кабаста јела. Тешко му је и без свињетине, можда евентуално папци. Јер, папака има довољно у моћној Србији. Без њих нас не би било, тако да је страх Вучића исказан језиком новорадикалског апсурда, још и израз бриге за статус нације којој сви прете.
Његов нагон за свакодневним обраћањем се не може зауставити, а муке са речима између два залогаја су неизлечиве и може човек да се загрцне.
