Војничка носталгија
(Руска поп-рок песма и романса; пева и свира: Жана Бичевскаја)
Што си се замислио војниче ?
Зашто си тужан, јуначе ?
Дали те је мати-служба уморила,
Или ти је коњ болестан и бесан ?
Дали те мајка-служба уморила,
Или ти је коњ болестан и бесан?
– Мој коњ болестан није,
Здрав је и весео, и гледа он,
Њему се не стоји у месту,
Па копитом удара по земљи.
– Кажи ми пријатељу , сами смо,
Да се ниси ти заљубио ?
-Ах не, не, не волим ја ту лепотицу
И не патим због ње.
Ја волим свој родни крај.
Где би одлетео као соко ја.
У том селу је колиба стара,
Колиба стара постоји.
А у тој колиби мајка-стара
Горко тугује и пати,
За сином она стално плаче,
А син је далеко од ње.
За сином она стално плаче,
А син је далеко од ње.
О чем задумался, служивый?
О чём задумался, служивый?
О чём тоскуешь, удалой?
Иль служба-матка надоела,
Иль захворал твой конь гнедой?
Иль служба-матка надоела,
Иль захворал твой конь гнедой?
– Мой конь болезни не боится,
Здоров и весело смотрит он,
Ему на месте не стоится,
Копытом грозно землю бьёт.
– Скажи, товарищ, нас здесь двое,
Иль ты красотку полюбил?
– Ах нет, нет, не люблю я той красотки
И не по ней страдаю я.
Люблю я сторону родную,
Куда б летел я соколом.
В деревне там стоит избушка,
Избушка старая стоит.
А в той избушке мать-старушка
Печали горькой предана,
Она всё плачется о сыне,
А сын далече от неё.
Она всё плачется о сыне,
А сын далече от неё.
Превод: malva.rosa.77







