
Далеко
(Ирска поп-рок песма: стихови, музика, свирају и певају: група Ортодокс Келтс)
Поноћ је прошла пре пар сати али не марим много
Водена пумпа удара, избацује блато
Рика мачака које тргају последње остатке меса и костију
И ја само зурим у празно, траћим време и шутирам каменчиће
Али онда у запуштеној, бедној кафани старац почиње да прича
Веома очајан, претвара се да може да хода
Слушам грактање гаврана кроз димно јутро
И то ми помаже да се сетим оних речи које добро научих
Далеко, далеко,
Ти си тако далеко али вратићу се једног дана
Пре ко зна колико испловили смо преко великог плавог мора
Мислили смо да је нови свет пун могућности, да ће нам бити боље
Сунце је увек топлије негде с оне стране
Али срце и душа, које оставих код куће, починили су самоубиство
Сећам се, када смо се отиснули, знакови на небу били су злослутни
Марс и Месец су се поравнали, никада нисам био тако сетан
Обећао сам да ћу писати и да ћу се молити за тебе
Речи су лебделе у мојој глави као први пут када сам их изговорио
Далеко, далеко,
Ти си тако далеко али вратићу се једног дана
Сада је много лакше, мисли су ми одлутале
Не морам да размишљам о томе како живот није фер
Док свеж, пријатан поветарац дува, ја горим као искра
Последњи сам који чека да види дугу у мраку
И вечерас ћу се опити до краја, као и сваког другог дана
И отићи ћу кући маштајући, како само ја то тајно умем
У самом срцу недођије гутаћу питу од кромпира
И чекати да најзад пукнем, тако мучан и уморан од лажи
Далеко, далеко,
Ти си тако далеко али вратићу се једног дана
Far away
It’s been hours since midnight but I don’t care too much
The waterpump is pulsing spittin’ out the mud
The roaring cats are tearing last bunch of flash and bones
And I just stare at nowhere loosing time and kicking stones
Then in rotten lousy caffee the old man starts to talk
Agonizing heavily, pretends that he can walk
Through the smoke of dusty morning i’m listenin’ raven’s yell
Mailin’ from my memory those words I learned so well
Far away, far away,
You’re so far away from me but I’ll be back one day
Sometime ago we sailed away accross the big blue sea
We thought that new world’s braver, that better we will be
The sun is always brighter on the other side
But heart and soul, I left at home, committed suicide
I remember when we parted the signs on sky were mean
Mars and moon collided, thus sad I’ve never been
I promised I’ll be writing and for you I will pray
The words were floatin’ in my head, for the first time I did say
Far away, far away,
You’re so far away from me but I’ll be back one day
And now it is much easier, my mind has gone somewhere
I don’t have to think about how this life is no fair
While the breezy wind is blowin’ I’m burnin’ like a spark
I’m the last one who waits to see the rainbow in the dark
Tonight I will be drunk to hell as every other day
And I’ll go home imaginin’ my unknown hidden way
In the deepest heart of nowhere swallowin’ potato pies
I’m waitin’ to be cracked at last so sick and tired of lies
Far away, far away,
You’re so far away from me but I’ll be back one day







