Моје боемство
(Француска поезија и песма; стихови: Артур Рембо)

Ја кретах, с рукама у два џепа шупља;
Имао сам чак и капут идеални;
У скитњи, о Музо, био сам твој стални
Заточеник што у сну цвијет љубави скупља.

Рупом су зјапиле хлаче ми једине.
– Бијах Палчић-сањар што сликове иште.
Велика ми Кола бјеху коначиште,
А моја сазвјежда шуштаху из тмине,

Те, уз пут сједећи у јесење вече,
Ја их ослушкивах, пустивши да тече
Мојим челом роса – сок што снагом врца,

Па, слажући риме сред чаробне тмице,
Ја сам пребирао, ко на лири, жице
Рањених ми ципела – стопу поред срца!

Ознаке: Артур Рембо, Моје боемство, песма за лаку ноћ, романса, француска поезија