Прочитај ми чланак
Боже, Боже… – Ђорђе Балашевић
Ди баш ја, од свих сретних цигана
да се родим баш кад задремаш,
да ме не благословиш,
никад ни не ословиш,
док за неким,
макар каквим
вашар распремаш.
24 динара дужан сам код млинара
код ковача не смем свраћати
јури ме дућанџија,
швићка за мном камџија
једва имам свирце плаћати.
За мном цика, за мном потрага,
а преда мном пут за доврага
бар да ми је фићок ракије
ту би могло да се сакрије.
Па кад свираци нагаре
задњи грос цу пропити,
али недам магаре
с белегом на левој копити
Нико мене не зна слушати
ко мој верни другар ушати,
замном ићи и сањарити,
а не кварити….
Боже, Боже…
Ди баш ја од свих спретних цигана
наспрам звезда да се загубим,
док сам коње појио
враг је друм преспојио
он је хтео да се у њу белу заљубим…
Еј…
Само ако ишта знам,
онда знам да будем сам,
ту сам исти на мог ујака,
лула и кабаница,
бритва и бројаница,
а пријатеља ко у курјака…
За мном цика, за мном потрага,
а преда мном пут за доврага
бар да ми је фићок ракије
ту би могло да се сакрије.
Па кад свирци нагаре,
задњи грош ћу пропити,
али не дам магаре
с белегом на левој копити.
Ди је да је нека је
само нек далека је,
да је дуже трајало
не би ваљало.
Боже, Боже…
Ди баш ја од свих грешних цигана,
да паднем на ситним гресима.
Не даш ми је видети
и то од руке иде ти,
мора да је беспослено
на небесима…
Стићу сутра до мрака
до комшијског облака,
под њим ћу се опет родити,
ниси ти на небу сам
богова је поваздан,
с неким ћу се већ нагодити.
За мном цика, за мном потрага,
а преда мном пут за доврага
бар да ми је фићок ракије
ту би могло да се сакрије.
А кад свирци нагаре,
задњи грош ћу пропити,
али не дам магаре
с белегом на левој копити.
Ког сад љуби сањива
кад се дан раздањива
ком сад замке поставља
ког ли ноћас оставља…
