Фијакер стари
Фијакер стари улицама лута
И собом носи заљубљени пар
Цијеле ноћи снијег полако пада
А двоје младих грије срца жар
Још да ми се ластом створити
Па да могу зраком летјети
Летио би цијели дан и ноћ
Само да могу мојој драгој доћ
Прошла је ноћ та као ока трептај
И зора рана оставља свој траг
Заборавит морам своју драгу
Све дивне ноћи и тај Сомбор град
Фијакер стари сад више не лута
И не чује се оног вранца бат
Ја напуштам најмилију драгу
Све дивне ноћи и тај Сомбор град
Ја напуштам најмилију драгу,
Све дивне ноћи, и тај Сомбор град.
Ја напуштам најмилију драгу,
Све дивне ноћи, и тај Сомбор град.
Само да ми се ластом створити.
И још да могу небом летјети.
Летео бих цијели дан и ноћ,
Само да могу својој драгој доћ.
Летео бих цијели дан и ноћ,
Само да могу својој драгој доћ.








