МИТКА:
Коју? Ех, Коштан зар једна је песма жална?
Знаш ли шта је карасевдах?
И тој тежак, голем, карасевдах!
Туј болест ја болујем (показује на себе).
Еве остаре, а још се не наживе,
још не напоја’ и не нацелива’…

Још ми за лепотињу и убавињу срце гине и вене!
Аха…
Пој, Коштан, како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари.
Ноћ летња.
Шар-планина у небо штрчи,
а испод њума легло пусто и мртво Косово.
Месечина греје…

Мартинка ми у крило,
коњ, Дорча мој,
иде ногу пред ногу,
а чалгиџије, што ги од билачки хан поведешем,
пешке идев иза мене.

Свирив ми они и појев.
Т’нко и високо кроз ноћ и на месечини свирив.
А из серај и башче,
куде младе жене и девојке око шедрван
и на месечини оро играв,
грнета свирив,
дајре се чује и песма…

И тој не песма,
већ глас само.
Мек, пун глас.
Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање.

Па тај глас иде,
с’с месечну се лепи,
трепери на мен’ као мелем на срце ми пада

(Коштани): И Коштан,
туј песму, тој време да ми појеш…

А тој време више не дође.
Ете за тој ћу време ја жалан да умрем,
с’с отворени очи у гроб ћу да легнем.
Пој „Жал за младост“…

За моју слатку младост,
што ми тако у ништо отиде,
и брзо остави.
Пој и викај ту.
Моли гу, нека ми се само још једанпут врне,
дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем…

Ах! (Пева):
Да знајеш, моме, мори, да знајеш,
Каква је жалба за младост,
На порта би ме чекала,
Од коња би ме скинула,
У собу би ме унела,
У уста би ме љубила –
Оф, аман, заман, младо девојче,
Изгоре ми срце за тебе!…

Ознаке: Видео, Жал за младост, народне песме, песма за лаку ноћ, романса, Србија