Отишла је моја мајка
(Музика „Дон Блуз & Синђа“; стихови: Небојша Грозданић; пева: Стеван Вићановић Синђа)

Отишла је моја мајка, још ме прате очи њене,
сам сам као никад до сад, да ли она види мене,
сањао сам мајку синоћ, у сновима у сну био,
причали смо све до јутра, док сам своје сузе крио.

Кад пожелим да је видим, дигнем поглед према небу,
јасно чујем да ме пита: да ‘л ти сине нешто треба?,
не треба ми много мајко, само твоја рука мила,
зато певам ову песму, нека ми се туга свила.

Моје речи све су блеђе, сад је сунце много тише,
колико ми требаш мајко, од како те нема више,
твоје лице у мом срцу, старе слике, успомене,
сад си звезда која сија, обасјава пут за мене.

Кад пожелим да је видим, дигнем поглед према небу,
јасно чујем да ме пита: да ‘л ти сине нешто треба?,
не треба ми много мајко, само твоја рука мила,
зато певам ову песму, нека ми се туга свила.

Ознаке: Дон Блуз & Синђа, Отишла је моја мајка, песма за лаку ноћ, поп рок песма, романса, Стеван Вићановић Синђа