Непрестана молитва
(Стихови: Свети владика Николај Охридски и Жички; на гитари свира и пева: Витез)

Моли се срцем када руке раде,
моли се срцем кад сустану руке,
молитве срцем храм од тебе граде,
без много речи, без ларме и буке.

Када језик ћути, а ти срцем кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.
Када језик ћути, а ти срцем кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.

Када тело дрема нек’је срце будно,
када језик ћути ти се срцем моли,
молитва срцем оживљава чудно,
молитву срцем Господ Вишњи воли.

И смрт када бане, а ти срцем кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.
И смрт када бане, а ти срцем кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.

У вреви света моли се у себи,
а пред безбожним молитву не збори,
молитва срцем довољна је теби,
њоме нек ти душа светли се и гори.

И када онемиш, а ти срцем кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.
И када онемиш, а ти срцем кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.

Уђи у себи и затвори чула,
уђи у срце и затвори двери,
а срце нежно најјача је кула,не пуштај у њу ко ти смета вери.

Тек Христа пусти, њему само кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.
Тек Христа пусти, њему само кликуј,
Господе помилуј, Господе помилуј.

Ознаке: витез, Владика Николај Велимировић, духовна песма, Непрестана молитва, песма за лаку ноћ, православље