Прочитај ми чланак
Те очи твоје зелене
Бар једном ја бих хтео да верујем у срећу,
Шта носи сутрадан, свеједно мени је сад.
Јер ноћас живим ја а сутра можда нећу,
мој живот давно већ, испуни тешки јад.
Не кунем твоју љубав ја и праштам теби патње све
ал’ хоћу да уживам сад у лудој ноћи тој.
Те очи твоје зелене, те реци твоје варљиве
и песма твоја заносна, помути разум мој.
Не тражим ништа вше, знам прошлост се не враћа
ал’ сада касно је већ да за њом чезнем ја.
Ал’ успомена та од свег’ је ипак јача,
и сад у оку мом последња суза сја.
