Вратићу се ја на Дунав, ја туђину нећу
(Староградска романса; стихови, музика и пева: Душан Дуке Делић)

Традиција моја сад је слава твоја
ову свећу палим када славу славим
а душа ми јеца око мене деца
гледају у мене а ја сам у тебе
детињство се враћа суза патњу плача
ееј мој оче тако ми недостајеш
али у срцу ти вечно остајеш
отац на селу као глава куће
мајка уз њега тихо шапуће…
смирује чељад и жито служи
а он наздравља..за’ живот дужи!
а његов кратак, кратак је био
за њим сам плакао од других се крио
желео сам тату као друга деца
дозивао Бога да срце не’јеца
а тата се никада вратио није
разрушено гнездо да нам опет свије
ову палим свећу и дозивам срећу
у цркву је носим оцем се поносим..!

Ево мене у Чикагу далеко од равнице
Новог Сада и Чуруга, звука тамбурице
да ли Бегеш ноћас свира на тврђави срце дира
да’л мој чуле у дворишту лаје
ко се жени а ко удаје

Шта се пеца сад на Тиси у мом милом крају
дали цуре на Дунаву за мене питају
док кукуруз ноћу шушка ‘војводјанско вече’
у чуругу дал’се пије и ракија пеце

Вратићу се ја на Дунав ја туђину нећу
у Ковиљу манастиру да запалим свећу
помолим се Богу за здравље и срећу
и за славу славски колач са вином пресећу

Док чуруско звоно звони ловци дивљач лове
на ловачким вечерама испредају снове
кроз атаре и равнице лете препелице
о мајкици многе приче круже а пијани увече се друже

Фијакери у Новом Саду целу ноћ се јуре
сви боеми беле вранце терају да зоре
на Фруској гори свуд се пева и вино се лије
Карловацки бермет пије а месец се крије

Вратићу се ја на Дунав ја туђину нећу
у Ковиљу манастиру да запалим свећу
помолим се Богу за здравље и срећу
и за славу славски колач са вином пресећу

Фруска горо, Нови Саде мој, прелепи граде..
и ти твоји широки булевари’’ ех то је оно
што ми у туђини сад највише фали…..

Ознаке: Вратићу се ја на Дунав ја туђину нећу, Душан Дуке Делић, песма за лаку ноћ, романса