Судбину у руку
(Стихови, музика и репује: Freiheit (Слобода))

Добродошли у Црну Гору, ми смо европски град,
регија је Балкан, џаба ти и таленат и рад,
једино што се цијени је колико добро слушаш,
и колико си срања и лажи спреман да прогуташ.

Некултура сељака у ваздуху је јака,
За сваког нормалног имаш десет дивљака,
Поштене и праведне константно циљају,
Добро је кад бију, само да не убијају.

Јесте већ заборавили браћу Љуба и Деја?
Или онда кад је у Бијелом Пољу умрла беба?
Или кад је шериф Муги шамарао по граду?
Или да 25 година ми не знамо за правду?

Ђе су сад мангупи који гледају мрко,
они тврди момци што одговарају дрско,
кад се узимају животи у сред бијела дана,
а за такво понашање нико не одговара?

Омладина црна, нема наде, ни мотива,
за све је други крив, за све држава крива,
ако ћу без мене ишта ја да мијењам,
с протеста у кафић на дојч и пар пива,

A ти се све несто буниш, али не би да радиш,
стално висиш у кладионицу и муда ладиш,
климакс дана ти је гол неког италијана
или да лочеш и да дуваш са стана до стана,

а станеш ли икад да се видиш у огледало,
да се мало запиташ јел у реду све – ало?!
Што видиш оца који стално ради и пати,
у зору на посао, не стигне ни да се врати,

Што ти је мајка депресивна и плаче кријући
само гледа оне серије и по цијели дан је кући?
Што ти је сестра стално љута, никад нема мира,
Јер је тамо неки министар за пет-еура дира.

На једној страни Полтроногорци форсирани,
На другој, псеудо-Срби искомплексирани,
A онда толико мањина да се човек заброји,
па чак и нови језик, да би и ми били своји!

Политичка сцена врви од фолираната,
од мутних владара и манипуланата,
Стандардна коалиција, бескорисна опозиција,
заглупљен народ и корумпирана полиција.

A поред ДПСа и гована осталих,
Ту су стране канџе, похлепа и лажи,
Aмери и Европа бране и одобравају,
а само неке своје интересе осигуравају,

Некад јунаци а сад брука и срамота,
мржња истине је филозофија живота,
Мило и дружина, фатална болест наша.
Лакше би нам било да се опет врати Мехмед Паша!

Нато – Конгрес – Прогрес – инвестиције,
све неке интеграције и јебене транзиције,
рушимо, градимо, туризам расте до неба,
држава напредује а народ нема леба,

За најситније паре земљу нам продају,
народ заборавише, али само нека знају
Да ће доћи и вријеме да одређени плате,
да се године муке и јада наплате,

И кад буде све пукло, а боље да не пуца,
кад дође правда на врата пиштољем да куца,
више неће бити важно ко је колико крао,
ко је вукао конце а ко је само срао,

Биће буке и хаоса, густо и гласно,
За опроштај и нову шансу биће касно!
Зато, заврни рукаве и отвори очи
Судбину у руке и у ватру ускочи!

Ознаке: Freiheit, песма за лаку ноћ, реп песма, романса, Судбину у руку