Прочитај ми чланакРусија ниједном није повукла своју руку пружену ЕУ, само је у једном моменту, када се осетила угроженом, заузела гард, бранила се, али и тада је била спремна да и тог момента када Европска унија покаже спремност на сарадњу, сарађује, каже за Спутњик историчар Драгомир Анђелковић, коментаришући нови концепт спољне политике Русије.
Русија ниједном није повукла своју руку пружену ЕУ, само је у једном моменту, када се осетила угроженом, заузела гард, бранила се, али и тада је била спремна да и тог момента када Европска унија покаже спремност на сарадњу, сарађује, каже за Спутњик историчар Драгомир Анђелковић, коментаришући нови концепт спољне политике Русије.
Руски председник Владимир Путин утврдио је нови концепт спољне политике Русије. У тексту указа објављеног на сајту председничке администрације стоји да Русија неће прихватити покушаје војног, политичког, економског или било којег другог притиска САД и задржава право да одлучно одговори на непријатељска дејства, укључујући јачање националне одбране и усвајање реципрочних или асиметричних мера.
Према тексту документа, Русија стварање глобалног противракетног система САД посматра као претњу и задржава право да преузме адекватне мере.
Коментаришући нови концепт спољне политике Русије историчар Драгомир Анђелковић каже да је реч о доктрини флексибилне одлучности. То је доктрина која подразумева чврст отпор тамо где је Русија угрожена, а са друге стране и спремност на компромисе и договоре, каже Анђелковић. „Русија је поново реафирмисала међународно право, поставила га је као темељ односа са Америком и решавања великих светских проблема, што уосталом деценијама од распада СССР-а врло упорно заговара.
Сада тај принцип поново истиче у први план, с тим што каже да ће своје интересе бранити одлучно, да ником неће допустити да их угрожава, али биће спремна и на рационалне компромисе, уважавајући интересе других, тако да ништа ново нисмо чули, али смо чули јасну поруку поновљену у тренутку када се очекује ресетовање односа са Америком“, каже Анђелковић.
Он додаје да је Путин оптужио Америку за оно што је претходило захлађењу односа између две земље, али да је на тај начин послао поруку Трампу, да ако жели са Русијом да гради боље односе, а вероватно жели, који је пут за то. Члан Савета за међународне односе у оквиру администрације председника Путина Богдан Безпаљко за Спутњик каже да је документ адресиран најпре на оне са којима Русија координише своје кораке и поступке у спољном свету, дакле, на савезнике, али и на супарнике. То је нека врста изјаве о руским државним и националним интересима, а делимично и о руским могућностима, каже Безпаљко.
„У принципу, Русија има довољно јак и стабилан политички систем још од почетка 21. века. У целини гледано, спољнополитичка концепција се не мења, осим можда чињенице да сада Русија јасније ставља до знања да ће више држати до свог суверенитета и да се неће потчињавати било каквим екстериторијалним органима. То је наведено и у новој спољнополитичкој концепцији“, објашњава Безпаљко. У тексту стоји и да се Русија негативно односи ка ширењу НАТО-а и приближавању инфраструктуре ка њеним границама, иако је спремна за изградњу односа са Алијансом, али у равноправним условима.
„Европска унија остаје важан економски и спољнополитички партнер Русије, а Москва је заинтересована за стабилно и предвидљиво партнерство“, пише у тексту. Коментаришући ново пружање руке Европској унији Драгомир Анђелковић каже да Русија ниједном није повукла своју руку пружену ЕУ. Она је само у једном моменту, кад се осетила угроженом, заузела гард, бранила се, али и тад је била спремна да и тог момента када Европска унија покаже спремност на сарадњу, крене напред, каже Анђелковић.
„Москва очекује да, после релаксирања односа са Вашингтоном, ЕУ, која је често у вазалном односу, схвати поруку да није више хушкана од стране Америке у сукоб са Русијом, већ да има могућност за рационалну сарадњу и да ће после тога кренути тамо где је стала после избијања украјинске кризе. Европа је на Русију упућена како енергетски, тако и сировински. Такође у домену нових технологија. И Евроазијска унија и ЕУ имају интерес да сарађују. Само ваневропски центри који су желели сукобе изазвали су тај планем. Они сада губе победом Трампа, ствара се реалан основ да се крене даље“, сигуран је Анђелковић.
Када је реч о Сирији, у документу стоји да се Руска Федерација залаже за проналазак решења како би се сачували јединство, независност и територијална целовитост те земље. Истовремено, подсећа Безпаљко, у документу се наводи да главни циљ у борби против тероризма треба да буде формирање широке међународне коалиције.
„Москва је спремна да сопственим снагама ради на постизању циљева које сматра приоритетним, то је у овом тренутку борба против међународног тероризма у Сирији. И без обзира на то што се Сирија налази релативно далеко од Руске Федерације, наше оружане снаге прилично успешно спроводе све своје задатке и испуњавају све циљеве“, конкретан је Безпаљко. Коментаришући инсистирање руског председника на економским темама током обраћања историчар Драгомир Анђелковић каже да је Путин је свестан чињенице да је Русија прегурала најгоре. Са друге стране, Путин је свестан да је притисак на Русију омогућио да се у неким областима изврше дубинске реформе, које треба да се наставе, каже Анђелковић.
„Уместо да живи од енергената, Русија је почела да унапређује пољопривреду и неке друге реалне секторе производње. Отуда, сада када је већ изгледно да ће почети процес нормализације односа са Западом, односно Вашингтоном, што ће касније резултирати укидањем санкција, Путин жели на време да стави акценат на социјалне и економске теме како се руско друштво поново не би опустило, да она достигнућа која су произашла из санкција буду на оптималан начин окренута ка будућности“, каже саговорник Спутњика.
Он додаје да је жеља руског председника да та достигнућа опстану и буду основ за даљи раст, за дубље решавање неких озбиљних проблема који постоје, од корупције до велике социјалне неједнакости.
