Прочитај ми чланак
Ви свакако можете да се тужите, да покушате да одбраните своје право да васпитавате дете у традиционалном стилу и можда и успете да добијете на некаквом локалном суду, но… Европски суд за људска права је прописао да државни органи земаља – чланица ЕУ не нарушавају ничија права када обавезују родитеље да обучавају своју децу у духу ЛГБТ “љубави” и они исправно поступају уколико затварају родитеље који одбијају да извршавају такву “бригу” државе…
Зовите то како желите! Ја користим ваше време у оквиру свог сопственог социјалног пројекта. Ви, будући да сте мој клијент или мој сарадник, мој колега, мој партнер, треба да распространите текст. Желео бих да напишем текст о васпитању деце али ме живот натерао да пишем текст о заштити деце, јер то може да се дотакне и Русије.
То је текст о заштити наше деце од куге која је страшнија од било какве болести у свету, јер та куга је толико заразна да наша деца оболевају од неизлечиве болести, унаказује њихове судбине и чини их вечно болесним – ја сада пишем о такозваном “гендерном” васпитавању деце које нам се тако брзо намеће од стране Запада који је деградиран том заразом.
У суштини реч “гендерни” значи полни. Само што су се овде добри јако паметни васпитачи (укључујући и оне руског порекла) потрудили да замрсе разумевање те речи, вештачки јој додајући још хрпу дефиниција. Они су се сложили да постоје различити типови такозваних гендера. Не желим да понављам њихове бесмислене идеје чији је смисао у томе да дечак типа који су они дефинисали, као да већ није дечак, а девојчица као да и није девојчица. А уколико дете у њиховој успаљеној уобразиљи припада категорији “као да”, онда то значи да они, ти псеудо- научници, имају право да васпитају дечака као девојчицу, а девојчицу као дечака.
А њихове западне колеге сагласиле су се са тим да се дете рађа као бесполно створење и дечаку од малена не треба говорити да је он дечак. (Аналогна ствар је у односу на девојчице). Њега треба васпитавати и као дечака и као девојчицу, а онда тек потом, по резултатима тог усхићујућег “васпитања” дете треба само да одлучи ко је оно у ствари.
И не дао вам Бог родитељи да се не сложите са мишљењем псеудо васпитача – јер тада није далеко ни одузимање детета из породице.
ДЕГРАДАЦИЈА БЕЗ ПРАВА ГЛАСА
Када сам у децембру 2010. године боравио у САД сазнао сам да је код њих донет закон (нисам проверавао да ли се то односи на Америку као целину, или на поједине државе) по коме је у родним листовима о рођењу детета забрањено писати “отац” или “мајка”, па сада пишу “родитељ – 1” и “родитељ – 2”. Ради тога да се не крше права такозваних сексуалних мањина. Под плаштом “друштва љубави према деци” отворено се (пажња!) скреће на пропагирање педофилије.
Искрено речено, тада нисам томе придавао посебну пажњу, па сам се према томе односио као према нечем неозбиљном помисливши “добро, то је једноставно глупост и здравомислећи људи су у већини па ће тај глупи закон бити брзо укинут”.
Глупи закон нису укинули. За протекле 4,5 године десило се оно што чак и код мене изазива сметеност и уколико сви ми, здравомислећи људи, не почнемо предузимати конкретне мере и дејства, та куга ће веома брзо запљуснути и Русију.
Бог с њима, са тим одраслим “грађанима” који своја тела претварају у супротног пола или који преправљају себе само на половину, као на пример необријано чудовиште (оно) које је постало победник последње Евровизије, али они се увлаче у политику, они се увлаче у Европски парламент, добијају доношење у западном “слободном” свету невероватно идиотских закона. Они отварају, пажња, легалне и општедоступне клубове, где сваки одрасли може да задовољи своје сексуалне потребе уз помоћ животиња или под маском “друштва љубави према деци” – отворено, пажња, отворено пропагирају педофилију.
Ствар је дошла до тога да ако ви, на пример као мушкарац, професор, поштован човек и ако сте шеф катедре на америчком универзитету, дозволите себи да се једноставно изјасните да се лично залажете за нормалну љубав између мушкарца и жене, вас ће моментално лишити свега и избацити са универзитета.
Џорџ Орвел је четрдесетих година прошлог века написао сјајан роман “1984” (топло препоручујем да се прочита) у коме он између осталог пише о “Министарству љубави” које се бавило погубљењима и о “Министарству истине” које се специјализовало за производњу лажи. И ево у суседној Летонији је отворено Министарство за социјално старање. И Бог с њима, с тим министарством, на крају крајева, у функцијским наменама је записао (ја сам то видео) много тога доброг, али је ту славно летонско министарство одлучило да покрене предшколске васпитне и образовне курсеве на основу књижица типа “Кад је Карло био Карла”. Већ отприлике 15 просветних установа предшколског образовања и васпитања у Летонији користи ту “литературу”.
Вероватно су узели пример са “развијеног” Запада. Цитирам магистра права и социолога Михаила Минокандилоса:
“Као пример, у Холандији сваки двадесети становник постаје жртва педофилије и притом у Холандији већ неколико година постоје легалне организације које пропагирају педофилију. А педофилију оправдавају у судским процесима! Како вам то изгледа? Да ли је то Европа? А у Италији легално постоји бајка са илустрацијама о једнополној љубави по којој уче деца почињући од јаслица!!! Од тога се диже коса на глави!
Изгледа као да је целом свету мука. Или ви, становници “слободне” Немачке, и ви отказујете да пошаљете своје малишане на сличне наставе. Да, за почетак ће вам наплатити солидну казну. Потом, уколико не платите казну и наставите као и раније да тврдоглаво одбијате да своје дете васпитавате у духу “љубави” према истополном детету, стрпаће вас на два месеца у затвор. Многи родитељи су већ одлежали по неколико пута.
Ви свакако можете да се тужите, да покушате да одбраните своје право да васпитавате дете у традиционалном стилу и можда и успете да добијете на некаквом локалном суду, но… Европски суд за људска права је прописао да државни органи земаља – чланица ЕУ не нарушавају ничија права када обавезују родитеље да обучавају своју децу у духу ЛГБТ “љубави” и они исправно поступају уколико затварају родитеље који одбијају да извршавају такву “бригу” државе.
Или како вам изгледа идеја да у школи у коју иду ваша деца уводе за деветогодишњу децу испите за оргазам са визуелним помагалима? То се у Немачкој и осталој слободној Европи већ увелико практикује.
То су све чињенице, чињенице и чињенице и њих је толико много, и оне су толико ужасне, да ја лично нећу описивати сав тај Содом. Када сам ушао у ову тему и почео да се њом бавим,… у једном моменту је моја трогодишња кћерка дотрчала к мени и клекла на колена, ја сам у магновењу замислио сав ужас могућности примене у нашој земљи њиховог морала и коришћења правила малолетног правосуђа код нас у Русији. А та правила се увелико користе у САД, Великој Британији, Француској, Немачкој…
Али пре свега бих желео да се са читаоцима објасним. Поставља се питање зашто ја узбуркавам таласе? Јер код нас у Русији се не догађа ништа слично. Зашто таласати пре времена? Када дође такав проблем, тада се са њим треба и борити.
Одговор је једноставан. Пре много година на Западу су прости људи исто тако размишљали. Када је 1982. године у Холандији била званично регистрована организација која пропагира педофилију и која се залаже да се уз помоћ закона смањи узраст кад се може потпуно и на основу закона бавити сексом са ким желите са 12 година, нико није на то обратио посебну пажњу. А требало је. Од 1982 до 2014. године, захваљујући и члановима те организације, сваки двадесети дечак у тој земљи је подвргнут сексуалном насиљу од стране одраслих. Прошле су 32 године да би се пред судом забранила делатност те организације. Тридесет две године!!! И све то време они су отворено пропагирали сво то безакоње, физички и морално сакатили децу, добијајући судове!
“Толерантност” пристојних грађана САД и Европе довела је до уништења морала, деградације нације и безакоња државних органа који пропагирају малолетничко правосуђе. Лично не желим да се сав тај кошмар за 10-15 година појави у Русији. И боље је све то у корену уништити.
С поштовањем према вама и свој нашој деци, отац четверо деце, Владимир Туров.
(Наставиће се)
Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић
