Прочитај ми чланакНа литванској територији Сувалка која дели Русију и Белорусију све је више војних вежби. Одбојност према Русији се осећа на сваком кораку.
Паулиус Лишкаускас већ три године учествује у војним вежбама. У разговору за ДW, овај 39-годишњак истиче да ситуација никад није била тако напета као сада.
„Још 2014., када је Русија анектирала Крим и започела рат против Украјине, придружио сам се Савезу литванских стрелаца. Руска пропаганда је већ тада била усмерена против Литваније. Знали смо да бисмо могли да будемо следећи.“
Уз Паулиуса Лишкаускаса још десетак мушкараца и једна жена вежбају гађање у замраченој просторији на првом спрату једне мале куће у сред пешачке зоне у граду Марјамполе. На једном паравану се приказује анимација с наводним терористима који се скривају негде иза зграде. Они су мета. Цела ситуација би могла да делује као безопасна игрица, да из звучника при сваком пуцњу не допире застрашујуће стваран врисак. То донекле подсећа на прави рат који тренутно бесни у Европи.
Савез литванских стрелаца је парамилитарна група, чији чланови редовно вежбају употребу оружја и спремни су да се боре у случају да дође до неког сукоба.
Паравојска сумњиве репутације
Савез има дугу историју и контроверзну репутацију. Основан је почетком 20. века у борби за литванску независност, а затим је сарађивао с нацистима током Другог светског рата. Након спајања Литваније Совјетском савезу, чланови су се борили против Совјета, од којих су неки постали жртве Стаљиновог режима. Након проглашења независности 1990-их, Савез је поново оформљен. Од почетка рата у Украјини број чланова нагло је порастао и сада их има око 14.000.
Породица Паулиуса Лишкаускаса живи у Сувалки. У питању је подручју које се сматра посебно угроженим у случају рата против Русије. Ради се о уском појасу територије који повезује Литванију с Пољском, а који је углављен између руске енклаве Калињинград на северозападу и руског савезника Белорусије на југоистоку.
Дуг је само 65 километара ваздушне линије и то је једина копнена веза између балтичких држава и осталих НАТО партнера. Многи овде страхују да би Москва могла да покуша да прекине ову везу. Страх и одбојност од Русије су дубоки.
Та осећања дели и Паулиус Лишкаускас, који иначе ради као адвокат, с тим што он не поистовећује руску политику и обичне људе у Русији. „Имам руске клијенте с којима још увек одржавам контакт. Не осећам никакву мржњу према њима, него према њиховој држави и пропаганди“, каже Лишкаускас.
Литванску одбојност осећају на својој кожи и Руси који путују возом између Москве и Калињинграда. Они пролазе кроз главни град Литваније, Вилниус. Иако не смеју да изађу из воза, кроз прозоре се у данашње време по граду могу видети билборди са сликама рата у Украјини, а на некима од њих је исписано и питање да ли заиста подржавају руског председника Путина.
Рат у Украјини потпирује страх у Литванији
Чак 45 година су Литванија и Русија биле део једне државе, Совјетског Савеза. Након проглашења независности, Литванија се придружила НАТО-у 2004. године. Последњих година расту тензије с Русијом.
Рат у Украјини је знак за узбуну, каже Лауринас Касчиунас, посланик у литванском парламенту. У разговору за ДW он истиче да Литванија мора боље да се припреми против могуће агресије Русије. „Имамо само неколико година да се припремимо. За то нам је потребна већа присутност НАТО-а као поуздано средство за одбрану.“
Кад је почео рат у Украјини, у Литванији је било људи који су се бојали и који су хтелли да напусте земљу, каже политиколог Томас Јанелиунас са Универзитета у Вилниусу за ДW. Ипак, сада многи виде да је руска војска слабија него што се мислило. А спремност Украјинаца да се бране је већа. „Рат у Украјини је добра лекција. Имамо времена да се припремимо. Украјинци нам дају времена. Морамо то време оптимално да искористимо и да се припремимо.“
Један од начина за припрему су вежбе стрељања, чему се посветио и Паулиус Лишкаускас. Он би волео да је у Литванији још више НАТО војника, али у случају потребе би и сам са својом супругом, која је такође чланица Стрељачког савеза, ишао у рат. „Тешко је говорити о будућности. Живимо у тешким временима и нико не зна шта ће бити сутра. Зато је важно живети овде и сада, ићи малим корацима, јачати сопствену земљу патриотизмом.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 23, 2022
