Прочитај ми чланак
Четири проблема класичне математике сматрају се нерешивима од античких времена до данас. Најблиставији умови у историји цивилизације, од Хипије, Архимеда и Никомаха, преко Декарта и Гауса до Галоа и безброј наших савременика – нису успели да их одгонетну. Питања удвостручења запремине коцке, квадратуре круга, трисекције угла и конструкције правилних многоуглова помоћу једног шестара и једног лењира – наука је заувек ставила „ад акта“ прогласивши их нерешивима.
Ужички професор Михаило М. Бошковић (69) тврди да је решио два „нерешива“ проблема, а целокупну стручну јавност, академије наука и бројне институције, домаће и стране асоцијације математичара позвао је да његов рад провере и да пронађу грешку. Уверен је да грешку не могу да нађу, јер је нема!
– Од четири проблема које сматрамо нерешивима решио сам два: поделу угла на три једнака дела и поделу угла на н једнаких делова помоћу једног шестара и једног лењира, из чега произилази и конструкција сваког правилног многоугла. Резултате сам публиковао у књизи „Ново у математици“ („Графос“). Решења сам на овај начин предао свима, и свако је слободан да о њима изнесе свој став, од слободних математичара, најзначајнијих институција, академија и конгреса математичара… Желим да они покушају да пронађу грешку и да о понуђеним решењима изнесу свој став – каже професор Бошковић.
До општег признања да је „нерешиво“ ипак решено, ужички професор неће лако доћи.
ЖИВОТНА ФИЛОЗОФИЈА
Професор Михаило М. Бошковић рођен је 1945. године у Бајиној Башти. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Новом Саду, а радни век је провео у ужичким средњим школама. На решавању нерешивих математичких проблема, радио је целог живота, а уз стручна сазнања, неминовно је било да се „роде“ и она животна и филозофска. Тако поглавља његових математичких књига почињу досегнутим мудростима: „Сви који се роде, имају једнако право на Земљу“, „Када се дели, много се добија“, „Расна, верска и национална мржња најружније је у људском роду. Стидимо се, јер су животињске врсте то превазишле“….
– Признање мојих решења представљало би потврду да се широм света студентима предаје погрешна математика! Коначан суд о мојим решењима, после изношења ставова појединаца и институција, може дати једино Светски конгрес математичара – објашњава Бошковић.
Ако после провере нека од математичких институција саопшти да грешке нема, то би значило да читав низ научних сазнања из ове области, али и из теорије једначина, заједно са великим делом математике – од тог тренутка остаје под знаком питања… Десетине хиљада студентских семинарских, али и озбиљних магистарских и докторских радова „пало“ би у воду, заједно са хиљадама публикованих наслова… Тешко је, каже професор, прихватити да је сада решено оно што су до сада без успеха решавали – милиони људи.
Претходних дана Бошковићево „Ново у математици“ нашло се пред математичким асоцијацијама и на математичким катедрама у САД, Русији, Великој Британији, Норвешкој, Кини, Јапану… Ту су на свега 13 страна изнети теорема, анализа, доказ и дискусија првог решеног „нерешивог“ проблема поделе угла на три једнака дела, уз констатацију да неки од досадашњих закључака из бројних математичких књига и уџбеника – нису тачни. За сродан „нерешиви“ проблем поделе угла на н једнаких делова уз помоћ једног шестара и једног лењира, решење је изнето на осам страна, из чега је произашла и трећа целина: конструкција сваког правилног многоугла уз помоћ једног шестара и лењира. Наша
САНУ овај рад још није узела у озбиљније разматрање. Многе академије давно су обуставиле рад на овим проблемима, и то уз усвојену одлуку да се они више не испитују: једноставно, највећи математички умови свих генерација, са свих меридијана, кроз целу досадашњу историју, као и стотине хиљада „обичних“ математичара данашњице, никада нису успели да дођу до решења. Како „нерешиво“ преиспитивати још једном, после толико неуспелих покушаја да се до истине дође?
– Нема те тачке у равни коју шестар и лењир не могу повезати и пронаћи. Посебно треба истаћи да су изведени закључци из бројних објављених књига, из којих студенти уче, једноставно нетачни – поручио је Бошковић скептицима.
ПЕТИЦЕ
Скроман и ненаметљив, овај математичар познат је по још једном животном достигнућу: сваки ученик који је код њега имао јединицу или двојку на почетку године, без изузетка разред је завршавао са четворком или петицом. При томе, професор никада није „поклонио“ оцену.
– Нажалост, од 100 наших најбољих ђака, вуковаца, свега петоро или шесторо су креативци. Ја сам свакога прихватао и доживљавао као креативца, нисмо у школи само учили, стварали смо знање заједно – каже омиљени ужички професор. – Стресови које деца доживљавају ради математике, само су последица рада лоших наставника. Боље је немати учитеља, него за учитеља имати нервозну и фрустрирану особу.
(Вечерње новости)
