Прочитај ми чланак

УЗМИ, НАВУЦИ, КОРИСТИ И БАЦИ: Уз помоћ ‘русофила’ Србија добила НАТО министре

0

Александар Вучић је одлично одиграо игру звану избори. Ту констатацију доказује састав нове владе.

zorana mihajlovic ana brnovic nenad popovic miroslav-lazanski

Ова влада није нова влада која је производ превремених избора, већ је ово реконструкција старе. Како је био на пола свог мандата Вучић је овим изборима добио још две године владавине.

Александар Вучић је пред изборе у свој табор приволео „заклете Србе и русофиле“ Мирослава Лазанског, Милу Алечковић, Ненада Поповића који су јавност уверавали да ће се променити политика Србије. Неки од њих, попут Миле Алечковић, су говорили да ће се Србија сасвим сигурно окренути ка Русији и да ће заборавити на трули Запад. Тврдила је Мила да ће „главни човек Русије у Србији“ Ненад Поповић извршити утицај на Александра Вучића и да ће Србију окренути у правом смеру, смеру ка Русији.

И где је сада Поповић? Који ресор води?

Слушајући експозе Александра Вучића јасно је да од заокрета нема ништа. О Мирославу Лазанском се говорило као о новом министру одбране. Та прича је постала актуелна после смене Гашића, а у јеку је била у изборној кампањи. Лазански је, као и Поповић, био мамац на који су требали да се ухвате Срби који воле Русију и који се залажу за прекид преговора о приступању ЕУ.

Где је сада Лазански? Зашто није у министарској фотељи?

Сви који су гласали за СНС због наведених имена преварени су. Не да нема промене политичког курса, већ је настављено понижавање Србије и Срба. На чело министраства за државну управу и локалну самоуправу постављена је лезбејка Ана Брнабић која је радила за УСАИД. Још један страни агент у министарској фотељи. Вучић је изјављивао гомилу обмана у свом експозеу али једно је јасно, наставља се погубна политика по Србе.

34 коментара “УЗМИ, НАВУЦИ, КОРИСТИ И БАЦИ: Уз помоћ ‘русофила’ Србија добила НАТО министре

  1. Виде Даничић каже:

    Просто не могу да верујем да је ово напр`дњачко *овно тако изиграло и завлачило дуже време највећег државника највеће земље на свету, који је уз то највећи србски пријатељ и брат!

    Сваком Србину у Србији било је сумњиво свако обећање курјачког, свака његова посета Москви, склопљени уговори о срадањи, јер смо знали његову праву природу. Међутим, брат Путин није хтео да напусти Србију и Србе, јер је знао да нам је он једина нада и веровао је да ће и ова евроатлантска накарада, плаћеник и издајник доћи памети и схватити да ће и њему у империји зла истећи рок трајања као Ердогану, на пример.

    Но, курјачки је тежак случај параноика и сад је питање шта ће бити са Србијом и Србством! Јер је и нас изиграо као обичне будале, дочепао се апсолутистичке власти и води нас даље у безнађе и коначну пропаст. А ова врста параноика не уме да стане кад овако на криво насађен забразди у намераченом правцу! И да није велеиздајник – а јесте сто посто – не би признао да је погрешио ни по цену сопствена животића…

    Заиста смо много грешни кад нам је суђено да нас погуби овакво ништавило…

    1. тек успут каже:

      Сваки човек личи на неку животињу, па да ли по лику, по карактеру, или обоје. Овај личи на медузу.

    2. ултра каже:

      Мени личи на шарана:очи, уста…

    3. Alek Sutulov каже:

      Поновићу по ко зна који пут, и то најгласније што могу – РУСИ СРБИМА НЕ ВЕРУЈУ као што не верују осталим Словенима. Зашто ? Објаснио је то Достојевски пре равно 140 година овим текстом:

      Ф. М. Достојевски о Словенима (Србима)
      ЈЕДНА ПОСЕБНА РЕЧЦА О СЛОВЕНИМА, КОЈУ САМ ДАВНО ХТЕО РЕЋИ
      Ф. М. Достојевски
      Између осталог, рећи ћу једну посебну речцу о Словенима и о словенском питању. Одавно сам је хтео рећи. Сви сада код нас почињу да говоре о скорој могућности мира, т. ј., о скорој могућности да се колико-толико реши и словенско питање. Дајмо дакле слободу нашој фантазији, и замислимо да је цела ствар свршена, да су напорима и крвљу Русије Словени већ ослобођени; осим тога, да Турско царство више не постоји, и да је Балканско полуострво слободно и живи новим животом. Разуме се, тешко је претказати у каквом ће облику, до последњих
      појединости, доћи та слобода Словена, бар за први пут – да ли ће то бити нека федерација ( федерације, изгледа, још врло, врло дуго неће бити) или ће доћи мале засебне владавине у облику малених држава, са позваним владаоцима из разних владајућих домова? Немогуће је, такође, предвидети: да ли ће се најзад проширити у својим границама Србија, или ће то Аустрија спречити; колико ће се простирати Бугарска; шта ће бити с Херцеговином, Босном; у какве ће односе с новоослобођеним словенским маленим народима ступити, на пример, Румуни,
      или Грци – цариградски Грци, и они други, атински Грци? Да ли ће, најзад, све те земље и земљице бити потпуно независне, или ће стајати под протекторатом и надзором „европског концерта држава, па у том броју и Русије; – (ја мислим, ти мали народи ће неизоставно измолити европки концерат, макар и заједно с Русијом , али тада тако да европске државе буду протектори тих малих народа према властољубљу Русије;) – све то је немогуће решити унапред тачно, и ја и не узимам на себе да решавам.
      Али, ипак, могућно је већ сада сигурно знати две ствари: 1)да ће се убрзо, или можда баш и не убрзо, сва словенска племена Балканског полуострва неизоставно ослободити јарма турског, и почети да живе новим, слободним, и може бити независним животом; и 2). . . Ето о том другом, које ће се сигурно, десити и остварити, о том баш већ давно хоћу да искажем своје мишљење.
      Наиме, то друго је следеће: по моме унутрашњем убеђењу, најпунијем и неодољивом – Русија неће имати, и никада није имала, таквих завидљиваца, таквих мрзаца, клеветника, чак јавних непријатеља, као што ће бити сва та словенска племена, чим их Русија ослободи, а Европа пристане да их призна за ослобођене! И нека нико не протестује, не спори, не виче на мене: да преувеличавам, и да мрзим Словене! Ја, напротив, јако волим Словене и зато се бранити нећу; али знам да ће се све тачно онако догодити као што говорим; и не због неког тобоже
      ниског и незахвалног, карактера Словена; не! њихов је карактер у том смислу као и свих народа; него ће се оно десити зато што се такве ствари на свету друкчије и не могу дешавати. Говорити о томе још опширније, нећу; знам толико да ми никако не треба ни да захтевамо од Словена захвалност, и треба да се припремимо унапред да је неће ни бити. Једаред ослобођени, почеће они свој нови живот, понављам, баш тиме што ће измолити од Европе, од Енглеске и Немачке, рецимо, јемство и протекторат за њихову слободу; у том концерту европских
      држава биће и Русија – али они ће баш у смислу заштите од Русије то и измолити. Они ће неизоставно, у себи, ако не и гласно, поставити убеђење: да Русији не дугују ни најмању захвалност; напротив, да су се при закључењу мира једва спасли од властољубља Русије, и то посредством европског концерта; а да се није умешала Европа, Русија би их, отевши их од Турака, прогутала сместа „имајући у виду проширење својих граница, и оснивање великог свесловенског царства, ради подјармљивања Словена грамзљивом, лукавом и варварском
      великоруском племену“. Дуго, још врло дуго неће они бити у стању да признаду ни некористољубље Русије, ни велико, свето, нечувено у свету њено истицање оне највеће идеје међу идејама од којих живи човек, и без којих ће човечанство – ако т. ј. те идеје престану да живе у њему – охладити се, унаказити, умрети у ранама и у немоћи.
      И овај садашњи, свеопшти руски рат, рат целог руског народа, с Царем на челу – који је преузет противу душмана Турака за ослобођење несрећних народа – јесу ли ето тај рат барем разумели Словени? како мислите? Али, у садашњем моменту да и не говоримо томе; та ми смо још потребни Словенима, ми их још ослобађамо; но потом, када их будемо ослободили, и они се како-тако и среде – да ли ће онда бар признати овај рат за велики подвиг преузет ради њиховог ослобођења – то ми, ето, реците, то? Не, нипошто на свету неће признати! Напротив,
      истаћи ће као политичку, а потом и као научну истину: да није било за прошлих сто година ослободиоца – Русије, они би се давно и давно сами умели ослободити од Турака, својом храброшћу, или с помоћу Европе, која, да није на свету опет те Русије, не само да не би имала ништа против њиховог ослобођења, већ би их она сама ослободила. Ово лукаво учење сигурно да већ и сада постоји међу Словенима; а доцније ће се неминовно развити у научну и политичку аксиому. Сем тога, почеће и о Турцима да говоре са већим поштовањем него о Русији.
      Можда ће за читаво столеће, или још дуже, непрестано стрепети за своју слободу и бојати се властољубља Русије; удвараће се европским државама, клеветаће Русију, сплеткариће и интриговати против ње.
      Ја, наравно, не говорим о појединим лицима; биће и таквих који ће схватити шта је значила, шта значи, и шта ће значити Русија за њих, свагда! схватиће сву величину и сву светињу дела Русије, и велике идеје чију она заставу истиче, у човечанству. Али ће ти људи, нарочито испочетка, јавити се у тако бедној мањини, да ће се изложити исмејавањима, мржњи, и чак политичком прогањању. Нарочито пријатно ће бити ослобођеним Словенима да говоре, и да трубе широм целог света, како су они племена образована, способна за највишу европску
      културу – док је Русија земља варварска, мрачан северни колос, и чак не од чисто словенске крви, тлачитељ који мрзи европску цивилизаију.
      Они ће, наравно, од самог почетка увести уставна стања, парламенте, одговорне министре; имаће говорнике, говоре. То че их врло умирити, и чак и усхићавати. Они ће бити у заносу читајући о себи у париским и лондонским новинама телеграме, који извештавају цео свет: да је, на пример, после дуге борбе у парламенту пало најзад министарство у Бугарској, а ново састављено од либералне већине, и да је некакав тамо њихов Иван Чифтлик пристао, најзад, да прими портфељ претседника министарског савета. Русија треба озбиљно да се припреми за
      то: да ће сви ти ослобођени Словени са заносом појурити у Европу, заразиће се до губљења своје личности европским формама, политичким и социјалним, и, на тај начин, мораће да преживе читав, и дуг период европеизма, пре него што ће постићи бар штогод у свом словенском значају и у свом нарочитом словенском опредељењу у човечанству. Између себе, те ће се земљице вечито свађати, вечито једна другој завидети и једна против друге интриговати. Разуме се, у тренутку неког озбиљног зла, сви ће се ти Словени неизоставно обраћати Русији
      за помоћ. Јер, ма колико да су мрзели, сплеткарили и клеветали нас пред Европом, играјући се с њом и уверавајући је у своју љубав, они ће ипак стално и инстинктивно осећати: (наравно, у тренутку несреће, не иначе) да је Европа природан непријатељ њиховом јединству, била је то и увек ће остати; а што они ипак постоје на свету, то је, наравно, само стога што ено стоји огроман магнет – Русија, која их неодољиво привлачи све себи, и тиме одржава њихову целину и јединство.
      Биће чак таквих тренутака, кад ће они бити у стању да они скоро свесно признају: да би се њихово јединство, без Русије – великог источног центра и велике привлачне силе – очас распало, распрштало на парчета, тако да би и сама националност њихова ишчезла у европском океану, као што ишчезавају неколико засебних капи воде у мору. А Русија ће ко зна колико још носити тугу и бригу да их мири, да их уразумљује, и, може бити, да потрже за њих и мач, по потреби. . . Разуме се, јавља се питање: па у чему је ту корист Русије, чега ради се Русија
      тукла због њих сто година, жртвовала своју крв, снагу, новце? Зар тога ради да би пожњела ситну и смешну мржњу и незахвалност? Одговор је, наравно, да ће Русија ипак увек бити свесна да центар словенског јединства – јесте она; да, ако Словени могу да живе слободним националним животом, да је то зато што је то зажелела и жели она, и што је све с тим у вези учинила и створила она. А какву ће корист донети Русији ово сазнање, сем труда, једа и вечите бриге?
      Одговор на то је засада тежак, и не може бити јасан. Прво, свима је то познато, Русија не мисли, и никада неће и не сме имати мисао: да на рачун Словена проширује своје територије, да њих присаједини себи политички, да од њихових замаља направи губерније, и т. д. Сви Словени сумљиче Русију за ту тежњу и сада, баш као и сва Европа, и сумњичиће је још сто година у будуће. Али, Бог нека сачува Русију од таквих тежњи! Што више буде доказивала своје политичко некористољубље према Словенима, тим ће сигурније постићи уједињење њихово око
      себе доцније, кроз векове, након сто година. Да, дајући Словенима што се може више политичке слободе од самог почетка, отстрањујући себе од сваког туторства и надзора над њима, дајући им да знају само: да ће она увек потегнути мач на оне који буду дирнули у њихову слободу и националност – тиме ће баш Русија опростити се страшних брига, и старања да снагом одржава туторство, свој политички утицај на Словене, који је њима, наравно, мрзак, а Европи увек сумљив. Баш посредством потпуног некористољубља ће Русија победити, и привући
      најзад к себи Словене. Спочетка ће је тражити само у несрећи; а потом, кад било, вратиће се к њој и припити се уз њу сви, тада већ с пуном, с дечијом поверљивошћу. Сви ће се вратити у родно гнездо.
      О, наравно, постоје о томе разна учења, па чак и песничка гледишта и сада, међу многим Русима. Ти Руси не надају да ће нове, ослобођене, за нови живот ускрснуле словенске народности припити се уз Русију као уз рођену мајку и ослободитељку, и да ће у најскоријем времену унети много нових и још незнаних елемената у руски живот, прошириће словенство Русије, душу Русије, утицаће чак на руски језик, литературу, стварање, обогатиће Русију духовно и показаће јој нове видике. Признајем, мени је то одувек изгледало само као књижевни
      занос; док је истина то да ће се нешто томе слично свакако догодити, али не, рецимо, пре сто година; а засад, можда још за читав век, Русија неће имати шта да узима од Словена, нити од њихових идеја, нити од литературе – да би нас учили – сви су они за то страшно недорасли! Напротив, можда ће целог овог века Русија морати да се бори с ограниченошћу и тврдоглавошћу Словена, с њиховим ружним навикама, с њиховим несумљивим и блиским издајством Словенства за вољу европских форми политичког и социјалног уређења, на које ће се ти народи
      грамзљиво бацати.
      После решења словенског питања, Русији очигледно претстоји коначно решење Источног питања. Задуго још неће разумети садашњи Словени: шта је то Источно питање! Баш као што ни словенско уједињење у братству и слози неће разумети још врло дуго. Објашњавати им то непрекидно, делом и великим примером, биће свагдашњи задатак Русије у будуће. Но запитаће неко: ради чега све то? и зашто да Русија узима на себе такав посао? Ради чега: ради тога да би живела вишим животом, великим животом, да би светлила свету великом некористољубљу и
      чистом идејом, да би оваплотила и створила, на крају крајева, велики и моћан организам братског савеза племена, да би створила тај организам не политичким насиљем, не мачем, већ убеђењем, примером, љубављу, некористољубљем, светлошћу; да би уздигла, најзад, све ове мале до себе и до разумевања њеног материнског опредељења. Ето то је циљ Русије, и то су њене користи, ако хоћете да знате. Не буду ли нације живеле у вишим, некористољубивим идејама, и вишим циљевима служења човечанству, већ буду само служиле својим „интересима“,те
      ће нације несумљиво пропасти, следиће се, обеснажиће се и умреће. Виших циљева за Русију нема других до ових које је поставила себи служећи Словенима некористољубиво, не тражећи од њих захвалност, служећи њиховом моралном (не само политичком) уједињењу у велику целину. Само тиме ће Словенство рећи своју нову лековиту реч човечанству. . . Већих циљева нема на свету. Значи, и ништа „корисније“ не може бити за Русију сем да увек има пред очима те циљеве, да их све више и више објашњава себи самој, и да се све више и више уздиже
      духом у том вечитом, непрекидном и врлом свом раду за човечанство.
      Буде ли завршетак садашњег рата срећан – Русија ће несумљиво ући у нову и вишу фазу свога живота

    4. моћни Џо Јанг каже:

      Их брате, де нађе да Фјодором Михаиловичем удараш по Србин инфо!? Оћеш да читалаштво добије хипертензију закомпликовану шећером и алергијом на дуге и смислене реченице?
      Овде се звекну две три духовите војводине изјаве за дневник, и онда се око тога плету бесконачне филипике и дисертације очараног му чланства, ботовије и коментарлука, бивчих чланова радничких совјета, синдиката и СКЈ месних заједница….:)))

    5. Alek Sutulov каже:

      Био сам прошлог лета у посети родбини у Новочеркаску. Релативно блиски рођаци, деца и унуци браће и сестара моје бабе и деде Руса. То је крај који је традиционално давао „добровољце“ браћи словенима када би заговнали са Турцима.

      Срео сам и упознао једно 15-так рођака сличних година као и ја. Ретко ко је знао на чијој смо сада страни. Заправо би били врло изненађени да смо опет савезници али су сви знали да се Тито продао Америци за 4 милијарде долара годишње помоћи.

    6. ladno pivo каже:

      ko se ne bi prodao za te pare

    7. Alek Sutulov каже:

      Колико Југословена је знало за то ? А тек Срба ? Четрдесет осме је 4 милијарде вероватно било веће од југословенског бруто производа. И не само те већ и следећих 10 година. Шта је Србија видела од тог новца ? Шта је добила што је пристала да забоде нож у леђа Русима ?

    8. ladno pivo каже:

      ma ebali te rusi i sve ti rusko na gomilu
      ebo te staljin
      idi u rusiju tam odakle si doso
      kuj ces nam ovde
      sve vas treba proterati
      da ocistimo balkan od ruske pogani

    9. моћни Џо Јанг каже:

      Али остаје да виси у ваздуху одговор на питање: Воле ли нас браћа Руси као што ми волемо њих?

      Настрану новчаници и кесе, де (нам) им је срце? :)

    10. Alek Sutulov каже:

      Да ли их волимо? После Берлинског конгреса смо их пљували најстрашније, горе него Турке икада. Пљували смо их и после убиства Алесандра Обреновића када смо од њих добили пацке због тог чина. Четрдесет прве су првих 300 жртава у Србији били Бели Руси. Убили су их наше комуњаре, не би ли се препоручиле Стаљину. Па 48′. Истерали смо сведоке комунистичких недела током окупације. Кулове и црноберзијанце који су представљали Србе у Русији 70-тих и 80-тих нећу ни да помињем. Овоме последњем сам ја био сведок. Тукли су нас у Москви као волове у купусу, чим би чули да смо Срби.

    11. ladno pivo каже:

      trebali su da vas pobiju

    12. ladno pivo каже:

      zaista si mnogo glupo hercegovacko govedo

  2. Branko Samac каже:

    Ко то све није схатио Вучића и како се понаша на власти? Кад су долазили на власт 2012, изборе су добили тако што су тврдили да у случају да морају бирати између ЕУ и Косова, изабраће Косово! Када год треба да уради нешто према НАТО-у или ЕУ а што народ не подржава, прво се позивају на Русију а одмах после тога нож у леђа Русима! Није ли ових дана било приче у „нашим“ медијима да долазе руски МИГови и противракетни систе БУК! Одмах после тога се јавности представља (америчка) влада пуна страних западних агената! Овај Вучић ће Србију на дно мора повући! Срби, трезните се – будала води Србију у пропаст!

    1. Alek Sutulov каже:

      Пропустио си признавање Косова као решења свих српских проблема. То је премијер изговорио у скупштини.

  3. моћни Џо Јанг каже:

    Да то је то… Одиграли су тројанске коње и магарце. Неко им то мора рећи и за говорницом у Скупштуини… ако се сети.

    1. SlavenMilanov каже:

      Одиграли су они на карту просечне српске „свезналице“ која гута гомна са фарме..
      О’ш да се о’кладимо да се нико неће ни сетити поповића и лазанског ?
      -далеко од тога да су они икад фигурирали као нека озбиљна опција, код иоле нормалних људи..

    2. моћни Џо Јанг каже:

      Мудро збориш… Српско памћење као у шарана, једно четири ипо секунде у просеку.

    3. Посматрач каже:

      Њима је био циљ да буду у Парламенту а за АВ је било битно да му поправе рејтинг.Резултат видимо. АВ има у својој коалицији мање посланика него раније а успут има једно двадесет нових и сумњивих па је на крају морао ствар да вади са СПСом. Другим речима АВ је више изгубио него добио на изборима односно почео је његов пад. Обично је пад у почетку мањи а онда дође до суноврата. Примећујете ли нервозу АВ и руководства СНС? Чини ми се да су прилично нервозни јер кула од карата очас посла може да се сруши.

  4. Danica каже:

    Još ima vremena za Popovića. Moze sada da odvoji svoj poslanički klub u parlament i proglasi se za opoziciju. U tom slučaju SNS ima manje glasača a Popović dokazuje da je patriota!

    1. моћни Џо Јанг каже:

      Ти још верујеш у Деда Мраза душо? :)))

    2. тек успут каже:

      Ја верујем. :)
      Кад год су ме родитељи питали шта желим од Деда Мраза, ја сам то и добио, а ако баш и нисам био задовољан, тај поклон сам могао да дам неком другом. Међутим, од ових дрипаца увек добијам оно што нисам тражио или очекивао и то не би био проблем кад бих некако могао да теслимим неком другом. Али, авај…

    3. Бобан за Царевину Србију каже:

      Ови свима дају универзални поклон… Патку.

    4. моћни Џо Јанг каже:

      Па требао си брате лично да питаш Деда Мраза, а не родитеље и увек би био задовољан поклоном! Он ти је институција бре, а не тамо неки наши килави родитељи…

    5. SlavenMilanov каже:

      Има ли краја наивности?

    6. Milan Miljkovic каже:

      @Popović dokazuje da je patriota.

      Данице, молим Вас реците ми да је овај Ваш пост сарказам и иронија.

    7. Danica каже:

      Naravno da je sarkazam, zna se šta Popović može da uradi…..samo podsećam na predizborne lagarije.

    8. Stevan-Vd каже:

      Popovic,Lazanski i ostali su se zaigrali, nadajuci se nekom delicu kolaca, ali picousti ih je sve izradio ko konje . Upotrebice ih ko toalet papir, i lagano pustiti vodicu. Vec sad su izvisili za funkcije koje im je obecao Fukara, a kad ih jos izbaci iz stranke, tek tada su izgubili sve .Niko im vise nece verovati ni jednu jedinu rec koju izgovore. Cast i ugled , izgubise nepovratno. Samo se pitam sta im je to trebalo !!! ,dozvolili su da ih jedan patoloski tip i sizofrenicar napravi BUDALAMA. Lazo, ranije sam rado citao tvoje komentare kao vojni analiticar ,a od sada, vise ne . Jer ti ne mogu vise verovati, razocarao si mnogo ljudi,ne promisljenim potezom-nerazumnim,narocito imajuci u vidu tvoje akademsko obrazovanje.

  5. Драган Антић каже:

    Izdajnik Popović (izdao DSS) priklonio se izdajniku AVU.

    1. Milan Miljkovic каже:

      Драгане да ли сте Ви и једног тренутка пре избора помислили да Поповић прелетом у СНС чува своје личне интересе или као тежак тајкун и милионер ради то из предубеђења и српског патриотизма. По мени је он својим потезом само показао да је мало људи који уђу у политику могу да остану родољуби, патриоте и допринесу српском народу више него уметници, глумци, научни радници, спортисти, музичари итд.

      По ко зна који пут је масу нас на овом истом порталу називало Мирослава ЛаЖањског. Дакле, бар по већини нас који смо стални посетиоци овог портала они су били, сада су и остаће заувек само људи којима је мало ко веровао после прелаза у СНС.

      Мало је нас овде који смо могли да прогутамо да ће ЛаЖањски бити министар војни или да ће Поповић имати неки ресор. Да не говорим о селектору наших тенисера итд.

      Миноран је био проценат људи који су овде веровали у неки радикални заокрет Вучића па макар он на листу ставио и самог Путина.

      Вучићи нисам веровао, не верујем сада и никада нећу веровати шта год да каже мисли или уради.

      Можда говорим у име других са форума, али нека ме исправе сви који су и једног момента поверовали у покушај Вучићеве подвале. Па нисмо наивна малолетна деца која мисле да постоји деда мраз.

      Немојмо се заваравати, миноран је број преварених људи од стране Вучића довођењем Лазанског и екипе.
      Добро се сећам предизборних коментара, нико у то ни тада није веровао.

      ИСПРАВИТЕ МЕ СВИ КОЈИ МИСЛИТЕ ДА ГОВОРИМ НЕИСТИНУ.

Коментари су затворени.