Прочитај ми чланакГлавна реч у западном геополитичком дискурсу протекле године била је „хаос“, и то обавезно „руски“ или „Путинов“. Време пролази, а тенденције се мењају — кључни израз у западном експертском друштву у овој години биће, по свој прилици, „вакуум“, наводи аутор РИА Новости, руски блогер Иван Данилов.
О језивом „вакууму силе“, моћном оружју у рукама Владимира Путина, у последње две седмице говорили су министар иностраних послова Немачке и један од главних аналитичких центара САД „Евроазијске групе“.
Процена експерата „Евроазијске групе“ је посебно интересантна, с обзиром на то да је реч о највећој аналитичкој структури Америке. Међу клијентима компаније су највеће америчке банке, транснационалне корпорације и државне структуре САД. То не значи да се прогнозе за које плаћају увек и остварују, али на њих се ослањају веома утицајни играчи.
Према проценама америчких експерата, већ шест година живимо у такозваном Г0 свету, који функционише на основу фундаментално другачијих правила у поређењу са старим светом којим је управљала „Велика седморка“. У свету Г0, који је владавину од Г7 преузео 2011. године, САД су „превише слабе“ да би одржале улогу светског хегемона, а друге државе су превише заузете унутрашњим проблемима да би претендовале на место Америке.
Међу главним ризицима које „Евроазијска група“ види у 2018. години јесте могућност да геополитички вакуум који је настао слабљењем САД ипак почне да се попуњава и што се то види као недвосмислено негативна околност за Вашингтон. Главни претендент за ту улогу је Кина, али се као „аутор“ конкретних проблема за САД спомиње управо Русија.
У прогнози за 2018. годину указано је на то да ће Владимир Путин вршити притисак на САД из Сирије, да ће угрожавати америчку сајбер-безбедност, па чак и да ће у америчко информационо поље избацити обиље компромитујућег материјала чији је циљ да се дискредитују утицајни представници Републиканске партије који сметају Трампу да успостави добре односе с Русијом.
Ако се сви ризици у 2018. години сведу на једну формулу, добија се следеће: „вакуум испуњавају проблеми“.
Министар иностраних послова Немачке Зигмар Габријел види сличне тенденције, али их донекле другачије интерпретира и изводи другачије закључке. У интервјуу за лист „Шпигл“, министар је навео да САД постепено губе позиције на светској позорници и да политички вакуум створен на тај начин веома брзо испуњавају Кина и Русија. Један од најутицајнијих немачких политичара указује на то да Кина испуњава вакуум у светској трговини, а Русија без упозорења испуњава „вакуум силе“, што се посебно види у развоју ситуације у Сирији.
Овај опис стварности надовезује се на онај који долази од кинеских извора — пре свега од става руководиоца државног листа „Глобал тајмс“ Ху Сичина, који сматра да САД не могу да опросте Кини економски раст, а Русији војну моћ.
Ако сумирамо оцене Зигмара Габријела и „Евроазијске групе“, долазимо до тога да геополитички вакуум испуњавају Москва и Пекинг, при чему се у овом тандему уочава и синергија, непријатна за Запад, наводи Иван Данилов.
Они уопште не цене Европску унију, они је презиру
Зигмар Габријел је, према оцени аутора, у извесном смислу поновио тезе министра трговине Француске Ле Мера, који се недавно заложио за преиспитивање односа са САД и окретање трговини „с Пекингом преко Москве“. Шеф немачке дипломатије види исту слабост Америке и изјављује: „Поверење с којим смо гледали Америку као заштитника, без обзира на несугласице, сада почиње да се руши“.
Као узроци трансатлантских несугласица наведени су политика односа с Русијом и такозвани ирански досије.
Габријел ипак не предлаже „повратак на Исток“, него препоручује да се, за почетак, унапреди статус Европске уније. „Москва, Пекинг и Вашингтон имају једну заједничку особину: они уопште не цене Европску унију. Они је презиру“, изјавио је Габријел.
Постаје забавно: за дипломатску изолацију стално су критиковали Москву, а од комплекса ниже вредности из неког разлога пати главни немачки дипломата, који је са жалошћу констатовао да нико не жели да припада Европској унији. Уосталом, како на поштовање може да рачуна главни амерички вазал након слабљења самих САД, пита се Данилов.
„Велики план“ о обуздавању Русије и Кине није успео, без обзира на све америчке планове. Нашироко позната стратегија подразумевала је кидање трговинско-економских односа Кремља и ЕУ због украјинског сукоба, што би омогућило уништење главне логистичке артерије неопходне за реализовање кинеског пројекта „Један појас — један пут“.
Овај амерички план је и Кини нанео болне ударце: војни и територијални сукоби с америчким савезницима у Југоисточној Азији, подршка ујгурском сепаратизму, такозвани трговински рат и протести 2014. и 2015. у Хонгконгу.
Централна Азија и Иран, запаљени тероризмом и обојеним револуцијама, требало је да обезбеде додатне унутрашње и спољне проблеме да Русија и Кина не би имале никакве могућности да користе период америчке слабости.
План је пропао. То је коначно постало јасно свима након пораза САД у Сирији, о чему је готово директно говорио немачки министар иностраних послова.
Из геополитичког хаоса и вакуума лидерства одједном је настала слика непоколебљиве и ефикасне руске силе коју сви играчи желе да привуку на своју страну.
„Да ли сад макар схватате шта сте урадили“?
Јан Бремер, руководилац „Евроазијске групе“, предсказује геополитичку кризу у 2018. години, која се по својим деструктивним последицама „може упоредити с финансијском кризом 2008. године“.
Владимир Путин је 2015. године, наступајући у Уједињеним нацијама, поставио Западу реторичко питање: „Да ли сад макар схватате шта сте урадили“? Судећи по саопштењима америчких експерата и европских политичара, они ништа нису разумели, иако им се оно што се сада догађа са светом који је донедавно био тако удобан и пријатан, уопште не допада.
Американци виде решење у томе да запну из петних жила, без обзира на ризике. Француска влада одавно се труди да пребегне на страну победника и рачуна на „заједнички трговачки простор“ од Париза до Пекинга преко Москве.
У условима геополитичког вакуума силе, део немачке политичке елите очајнички трага за давно изгубљеним самопоштовањем и остацима суверенитета. Управо у том контексту постају јасна сва скандалозна дејства Берлина: репатријација златних резерви из САД, стварање „Европске армије“ као противтеже НАТО-у, па чак и борба против екстериторијалних санкција САД.
Колективног Запада више нема, као ни посебне наде да ће бити спречене оне глобалне промене које ће постати неизбежне с обзиром на то да ће Кина и Русија попуњавати геополитички вакуум настао због слабљења САД.
Ова година ће бити карактеристична по масовном бекству пацова с америчког брода. Пацови не само да беже, него то чине уз ватру и чврсто уверење да су морално исправни. Москва од тог процеса може само да профитира, закључује Иван Данилов.
