Прочитај ми чланакТешко болестан Драган Николић (64) и његова ћерка, студенткиња Наталија (21) живе од социјалне помоћи у јако тешким условима.
Драган Николић је самохрани отац двадесетједногодишње Наталије са којом, због болести које су га задесиле, живи без посла у јако тешким условима. Његову ћерку, одличну студенкињу Филолошког факултета у Београду, и њега оставила је супруга када је Наталија била беба од шест месеци.
Док је био здрав, до 2007. године, овај човек је радио по цео дан како би свом детету и себи обезбедио пристојан живот. Од тада је имао четири инфаркта, због чега му је уграђен стент, мождани удар и операцију дебелог црева. Сада је способан само да обавља нужне потребе. Живе од социјалне помоћи од 11.800 динара, један оброк узимају из народне кухиње. Чешће су гладни, него сити.
– Осећам се грозно због ситуације у којој се налазимо. Стално сам оптерећен и бринем, јер не видим излаз. Наталији сам 21 годину био и мама и тата, знам колико смо труда уложили да опстанемо, а сада нас ово задесило. Она је доста самостална, али ме убија помисао да ће можда остати сама, а ја у неком прихватилишту. То би нас убило. Али све води ка томе… Пред њом је живот, а мени се ближи крај- са тугом у гласу прича несрећни отац и додаје:
– Годину дана носим кесу, јер сам оперисао дебело црево. Доктори су мислили да имам рак, али се испоставило да немам и да је захват без разлога урађен. Сада не смеју да ме оперишу и да све врате на своје место, боје се да ми срце неће издржати. Чекам мишљење кардиолога.
Наталији би се свет срушио када би остала без оца:
– Најбитније ми је да тати обезбедимо лекове, да не би трпео болове и још више угрозио здравље. Од остатка новца, један месец платимо стан, следећи рачуне и тако увек нешто дугујемо. За храну и остале потрепштине, ако нешто преостане – искрена је ова девојка, која је због живота који је водила веома повучена:
Најближи не желе да помогну!
Наталија и њен отац подршку и помоћ имају само од њених другарица:- Имам стрица и још рођака у Кладову. Они су мало помагали раније, али од како сам одлучила да студирам албански језик, више не желе. Овај језик сам заволела још у основној школи, али су они мислили да ће ме жеља проћи – каже Наталија, а њен отац доадје да би му значило када би најближи хтели да му пошаљу бар 1.000 динара месечно за лекове:
– Није ни мој брат у завидној финансијској ситуацији, али раде и супруга и он, па могу бар нешто мало да учине за нас, а они неће ни да се јаве.
– Од своје друге године сам остајала сама у стану јер је тата морао да ради. Била сам много плашљива, све време сам била закључана. Било је момената када сам остајала и без хране, па тата донесе кад дође кући – каже Наталија, а Драган додаје:
– Радио сам и ноћне смене и тада ми је било најтеже. Одлазио сам на посао после поноћи и остављао Наталију саму. Иначе је спавала са мном у кревету и целу ноћ ме је чврсто држала за руку. Када сам требао да устанем, полако бих се искрао да она не осети, али она би приметила. Много пута нисам стигао ни до станице, а она би ме звала и кроз плач ми говорила: “Тата, молим те, врати се! Плашим се, плашим се…“ Срце ми се цепало и свашта ми је пролазило кроз главу.
Због јефтиније станарине, стално су се селили и нису могли да стекну неке пријатеље на које би се ослонили. Драган се, након што га је жена оставила, никада није оженио:
– Нико неће беду и сиротињу, а још када имаш дете… Покушао сам везу са једном колегиницом са посла, али није успело. Навикао сам све сам да радим. Последњих неколико година Наталија све ради, кува, пере чисти… Никада она није хтела отворено да прича како живимо, а вероватно не би ни сада да ја нисам оволико лоше. Стално шаље биографије за посао. Сви обећавају, али никако да се нешто оствари. Она, поред Албанског, говори Енглески, Италијански, Румунски – каже он и иако никада није, сада је принуђен да моли за помоћ:
– Не знам коме да се обратим. Када би нам држава дала бар неки контејнер, да не морамо више да плаћамо стан 70 евра. Ако треба, Наталија ће га отплаћивати кад се запосли. Не можемо више.
Наталија раније није осећала потребу за мајком, али сада је другачије:
– Никада нисам осетила шта значи имати мајку, навикла сам да живим са једним родитељем и то ми је било нормално. Што сам старија, све више схватам колико би ми значило да сам је имала поред себе, да ме посаветује, научи стварима које само мајка ћерку може да научи – са сетом прича ова девојка која је мајку упознала тек када је напунила 18 година:
– Моја мама живи у Федерацији. О њој сада брине центар за социјални рад, јер је психички оболела. Много сам се разочарала када сам је упознала.
Сви који желе да помогну овој породици могу да се јаве нашој редакцији.
Наталија жели да измири Србе и Албанце
Ова девојка је албански језик и културу заволела слушајући музику у основној школи:
– Имам доста пријатеља Албанаца и чиним све што могу да повежем наш и албански народ. Одлазим на семинаре у Приштину. Тамо промовишем наш народ, а овде албански. Тата није националиста и увек ме је подржавао. Волела бих да радим било који посао којим бих могла да измирим ове две завађене државе.
Драган жели да донира органе
Иако сада не може да помаже људима због лошег здравља и финансијске ситуације, Драган жели да, поред дивне ћерке, остави још нешто за собом:
– Разговарао сам са доктором и желим да након смрти здраве органе донирам и спасем некоме живот. Тренутно не могу никоме да помогнем, али ово је начин да урадим нешто добро и на неки начин наставим да живим.
