(Блиц)
Београд ће у петак и суботу бити домаћин ватерполо спектакла, завршног турнира Лиге шампиона, на коме ће бити Црвена Звезда која ће покушати направити највећи клупски успех.

На оснивању Црвене звезде, одмах је, тог 4. марта 1945. године, формирана ватерполо секција, и то у оквиру пливачке. Та два спорта се раздвајају 18. новембра 1968. и постају самостални клубови у оквиру црвено-беле породице.

 
Успеха је било, али дуго не и оних који би били исписани златним словима у Звездиној спортској историји. Две узастопне титуле у СР Југославији, 1992. и 1993, наговестиле су да ће се то изменити, али морало је да прође пуне две деценије до новог шампионског трофеја.

 У ондашњој фантастичној генерацији били су Влада Вујасиновић, сада тренер Партизана, затим Виктор Јеленић – садашњи председник Црвене звезде, Југослав Васовић, Васо Суботић, Тодор Прлаиновић, но њихови наследници у базену нису могли ни да изблиза понове те успехе. Највећи разлог је био новац, јер је због тешке финансијске ситуације клуб у неколико наврата био пред гашењем, иако су у њему играли и Ћирић, Шапић, Соломун, Петровић.

Пре три године Црвена звезда је почела нову причу. Уочи почетка ове сезоне тим је појачан Прлаиновићем, Пијетловићем, Рађеном, Шефиком и Вапенским. Амбиције су порасле и резултати су стигли. Црвена звезда је прво освојила Куп Србије и тако прекинула низ Партизана.

У првенству је клуб стигао до титуле после сјајних утакмица са Радничким. Сусрети на Ташмајдану и у Крагујевцу су били прави спортски спектакл. Уз “дуплу круну” пласман на Ф4 је изузетан резултат екипе коју са клупе зналачки води Дејан Савић, иначе од ове године и селектор српске репрезентације.

 Звездин ривал у полуфиналу Лиге шампиона (петак, други меч, 20:15 на Бањици; први од 17 часова играју Партизан и дубровачки Југ), биће Барселонета. Црвено-бели ће имати шта да (по)кажу, јер поред поменутих асова на сцени ће бити искусни Аврамовић и Ивошевић али и играчи који су „експлодирали“ ове сезоне, браћа Рашовић и Ранђеловић.

 Ево и састава са којима ће црвено-бели покушати да направе највећи успех у клупској историји:

 1. Михајло Милићевић (1993. годиште)
2. Душко Пијетловић (1985)
3. Никола Ешкерт (1993)
4. Борис Вапенски (1993)
5. Андрија Прлаиновић (1987)
6. Ненад Стојчић (1993)
7. Сава Ранђеловић (1993)
8. Денис Шефик (1976)
9. Никола Рађен (1985)
10. Марко Драксимовић (1987)
11. Марко Аврамовић (1986)
12. Страхиња Рашовић (1992)
13. Петар Ивошевић (1987)
14. Виктор Рашовић (1993)

Ознаке: ватерполо, Лига шампиона, Црвена Звезда