Света столица сноси највећу одговорност за разбијање СФРЈ, СРЈ, СЦГ и данас Србије.Одлуку о коначном разбијању Титове Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером.

Тог, 26. новембра 1991, државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава, свим чланицама Конференције о европској безбедности.После тог ватиканског меморандума, Словенија и Хрватска су признате као независне државе, што је изазвало жестоке сукобе и рат. О умешаности Ватикана у разбијање СФРЈ, СРЈ и коначно СЦГ, почетком 2000. године проговорио је отворено пензионисани војни свештеник америчке војске Роберт Биглер, који је саопштио да је из најпоузданијих извора добио тајне банковне рачуне Ватикана, који потврђују да је Католичка црква, заједно са немачком владом, дестабилизовала Југославију тако што је сепаратистима на овом простору Балкана упумпано више милиона долара, за које је Биглер рекао да је реч о крвавим доларима.

Јосип Броз Тито, ватиканско-британски агент као и Анте Павелић, заслужан је за настанак, али и распад Југославије. Он је доведен на овај простор да у народ усади комунизам, разруши веру у Бога и испуни задатке које су му задали моћници, сва упутства добијао је од њих. Са своја два најближа сарадника, Словенцем Едвардом Кардељом и Хрватом Владимиром Бакарићем усмеравао Југославију према распаду – када то буду допустиле међународне околности. Ова идеја је преточена у Устав СФРЈ из 1974. године, где је прецизирано да југословенске републике имају право на самоодређење до отцепљења.Тај устав није могао да буде донесен без његовог парафа. Бадинтерова комисија је почетком деведесетих година на основу тог устава утврдила да југословенске републике имају право на међународно признање – без промене авнојевских граница.Упркос инструкцијама Москве (да се бори против Нациста), од јесени 1941. па до јесени 1944. Тито је главнину своје војске намерно држао на западу земље, углавном на територијама НДХ,на стотине километара удаљену од главних нацистичких снага, битних саобраћајница и војно значајних ресурса.

Он је током Другог светског рата био заокупљен више борбом за власт него отпором фашизму, што најбоље показују преговори које је марта 1943. преко својих блиских сарадника водио с Немцима. У тим преговорима нацистима је предочено да би било у „обостраном интересу ако би непријатељства (између Титове и Хитлерове војске) била обустављена“. У штабу Првог босанског корпуса, своје најјаче јединице у Босни и Херцеговини, крајем марта 1943. наредио је да не сме „правити никакве акције“ не само против Немаца, већ ни против снага НДХ. Постоји обиље архивске грађе која сведочи о сарадњи Тита и нациста. Формулација Ватикана и Усташтва које су амерички и британски “ утицаји “ успоставили довођењем Тита на власт – била је ‘ неутралисати ‘ Србију која ‘ не може постојити као етнички чиста држава ‘!

У ту сврху није било бољег решење од Тита да прошверцује Усташтво и НДХ да ликвидирају ‘ Српско питање ‘! Тито је усташке злочинце преоблачио у партизанске униформе које је добијао од Британаца. Стане Доланц, један од најближих сарадника Тита и један од најутицајнијих људи у југословенској политици, био је члан Хитлерјугенда и радио је за њемачку тајну службу.Ти „партизани“ су починили највише масовних злочина у Србији на крају и после рата. Уклањао је конкуренцију. Скинуо је с положаја српске истакнуте комунисте, попут Крцуна и Ранковића. Хапсио је, стрељао или слао на „Голи оток“ све који су били или могли постати тачке отпора. Међу ликвидиранима је било и мноштво његових пријатеља и сарадника. Одговоран је за страдање 7.500 српских омладинаца на Сремском фронту, за рушење 180 српских православних храмова, за забрану повратка Срба на Косово и Метохију, за прогон 45.000 Голооточана и 95.000 српских сељака.

У систематском спречавању да се сазна пуна истина о Јасеновцу и јамама у које су Срби бацани за време ендехазије, сви који су хтели да се истина сазна проглашавани су „српским националистима“ и прогањани, а жртве усташа биле су лишене своје националности претворене у „жртве фашизма“. Злочинцу Анти Павелићу југословенски судови никада нису судили чак ни у одсуству. Озна је у сваком тренутку знала где се Павелић налазио у Аустрији, о чему и данас постоје извештаји наших војних изасланика, али се ништа није предузимало. Директиву Озни да не дира Павелића могао је да да само највиши врх ФНРЈ, а зна се да се за све тада питао – Тито. Да је постојао план отмице Павелића причао је и високи официр Озне и Удбе Слободан Крстић Уча, чувенои „ловац на Дражу Михаиловића“. Пред смрт он је открио како је 1952. стопирана акција отмице Павелића у Аргентини, којом је требао лично да руководи. Двојица отмичара и један аргентински официр били су спремни да за 500.000 долара отму Павелића и хидроавионом га пребаце на југословенски теретни брод на пучини. Међутим, акција је отказана.Тито је једини могао да откаже планове о отмици Павелића из Аргентине.

Веза између Тита и усташа најбоље се види у омогућивању повратка у СФРЈ једном од главних усташа фратру Крунославу Драгановићу, идеологу „Велике Хрватске“ и једном од главних њених поборника, човеку који је са Енглезима и Ватиканом организовао „пацовске канале“ за пребацивање усташа на Запад. Тито га је вратио у Југославију и он је, без икаквог суда и суђења, мирно умро.Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио.Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца.

Хрвати {потпомогнути муслиманима} су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе,Јевреје,Роме} прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. НДХ је у једном надмашила нацисте – била је једина држава која је имала посебне логоре за децу – Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000, а у њима скончало близу 20.000 деце до 14 година старости…

Председник САД – а Теодор Ф. Рузвелт 1944. г. , дакле још пре завршетка рата , изјавио да су Хрвати дивље животиње и да као такве немају право да након рата живе у било каквој својој националној држави већ у резерватима и то под присмотром међународне заједнице .Тито је био предратни, ратни и поратни злочинац, ал и тешки курвин син! Иако декларисани комуниста, Тито је помагао Ватикану у рату против мрских шизматика. За време Тита у Хрватској похађање католичког „вјеронаука“ било сасвим нормална ствар, од 1972. у загребачкој катедрали редовно слављен спомен дан Алојзија Степинца, а проповеди је држао надбискуп (касније кардинал) Фрањо Кухарић. Хрвати су од 1974. године добили право да после државне химне изводе химну Хрватске „Лијепа наша“.

За то време, Титова власт у Србији је забрањивала свако озбиљније верско окупљање, а српски епископи били су на робији (попут митрополита црногорско–приморског Арсенија Брадваревића и владике Варнаве Настића). Тито је Србију поделио на ужу територију и две покрајине. Ништа горе није могао да уради једној држави и једном народу. На Косову и Метохији је доселио из Албаније више од 300.000 младих Албанаца,док је забранио повратак преко 200 000 Срба.Хрватској држави Тито присаједињује српску покрајину Барању, затим Истру, Далмацију и готово целу јадранску обалу са острвима.Броз је систематски смањивао број Срба у Југославији,формирањем нових нација а све са циљем вештачког умањивања броја Срба. Ово је новим комунистичким властима било неопходно како би доминацију Срба, њену заступљеност код гласања, у државним и другим структурама што више умањили.

На бази те политике већ после завршетка Другог светског рата 1945 проглашавају се две нове нације – Црногорска и Македонска. Црногорци су се одувек осећали и себе национално дефинисали као Срби са простора Црне Горе.Македонци су хиљаду година били Јужни Срби само се географски простор на коме су живели називао вардарски део Македоније…

1965 створена је и трећа новокомпонована нација „Муслимани“. Све до пописа 1971 муслимани су се изјашњавали као Срби – муслиманске вероисповести јер су и пореклом Срби, чији матерњи језик Српски а који у доба окупације Турака под разним облицима притисака прешли у исламску веру.

Комунисти су на попису становништва 1971 омогућили изјашњавање као Југословен стварајући тиме и југословенску нацију а највећи број оних коју се изјаснили као Југословени опет су били Срби јер су сматрали да ће тиме бити под мањим притисцима у мешовитим срединама, нарочито у Хрватској и БиХ. ТИТО је био симбол свих комунистичких злочина, од којих је највише страдао српски народ! Историја је неумољива учитељица и она каже да је ову земљу у Другом светском рату ослободила Црвена Армија. Веома много се говорило о генерал – пуковнику ЈНА , тада још увек живом , Пеку Дапчевићу , који је готово сам ослобађао Београд , а веома мало о генерал – мајору Црвене Армије , команданту 4. механизованог тенковског корпуса , Владимиру Ивановичу Жданову који је , заправо , и ослобађао југословенски главни град од немачких трупа .Пеко Дапчевић уистину је учествовао у ослобађању Београда . Али , само учествовао . Тито је у Београд ушао тек неколико дана после његовог ослобођења.

Није ништа много другачије било и са осталим градовима, укључујући и Ниш, сценарио је углавном био исти: Руси гину, јуришају и ослобађају, наши „ослободиоци“ ту служе као нека врста помоћних трупа јер шта ће прекаљеној Црвеној армији помоћ необучених, скрпљених јединица чији припадници имају мало или нимало искуства у борби? Након што Рује ослободе град, нађе се неки комесар да на челу колоне у исти ујаше на белом коњу. О томе колико је фамозна партизанска војска била слаба, неорганизована и аматерска довољно говори трагична (и непотреба) епизода Сремског фронта,где је страдало 7.500 српских омладинаца , али то је већ тема за другу причу….

Треба бити реалан и признати да су нам победу донеле трубе маршала Толбухина а не Бата Живојиновић, Прле, Тихи и чета тифусара како се то лажно представља у опет актуелним „антифашистичким“ бајкама. Ми нисмо никог победили, нарочито не фашисте и нацисте. Ми смо једино успешно побеђивали саме себе. Британци су обезбедили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намером да спрече Србе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоранање српског права на самоопредељење је била поента те стратегије…..

Србе је кроз векове очувала Српска православна црква којој је темеље ударио Свети Сава. Југословенство, посебно титоистичко, Србе је потпуно смутило. Од те идеолошке омаме још се нисмо отрезнили. Југословенство је пало пре више од 20 година, али та антисрпска идеологија и даље Србијом фактички влада. Ми још нисмо доживели наше „пролеће”. Ми још чекамо на наш препород. Учинимо све да он дође што пре! Један од начина на који можемо томе допринети јесте и тај да се не стидимо српске националне припадности, и као појединци и као институције….

(Srbijadanas.net)

Ознаке: Ватикан, Лондон, Павелић, српска историја, Тито, Хитлер