Прочитај ми чланакШиром Косова и Метохије избио је већи број пожара који углавном погађају пољопривредна подручја — посебно њиве засејане пшеницом. Најкритичније је у општинама Исток, Подујево и Штимље, где локалне власти говоре о алармантној ситуацији и апелују на грађане да не пале стрњику, јер се овакве праксе претварају у еколошке и безбедносне катастрофе.
У селу Лапаштица код Подујева, пожар је ојачао због високих температура и сувог ветра, што је додатно закомпликовало интервенцију. Председник општине Шпејтим Булићи изјавио је да су полиција и ватрогасци на терену, те да је захваљујући њиховој брзој реакцији избегнута већа материјална штета. Ипак, упозорио је да је потребно хитно обуставити праксу паљења стрњике, која сваког лета прераста у непредвидив ризик.
У Истоку, председник општине Илјир Ферати описао је стање у селима Ковраге, Верић, Осојане и Ђураковац као алармантно. Према његовим речима, „потребна је максимална пажња и мобилизација свих ресурса“, како би се сачувале куће, усеви и животи људи. И он је на терену са екипама ватрогасаца и полиције.
Најдраматичнији део вести стиже из Штимља, где су пожари избили у селима Црнољево и Пјетерштица. Командант Бригаде за ватрогасну заштиту Бајрам Гаши истакао је да су три куће спасене у последњем тренутку, али да је „терен изузетно тежак за приступ, што додатно успорава интервенције“.
Шири контекст: Системски проблем, хронична небрига и климатски ризици
Пожари који бесне широм Косова само су део ширег регионалног проблема, у којем се практикује неконтролисано паљење стрњике, а заштита од пожара и даље се ослања на минималне капацитете — људске и техничке.
Са климатским променама, сувим летима и јаким ветровима, чак и мала искра може довести до трагедије. У таквим условима, непостојање ефикасног система раног упозоравања и превенције само повећава ризик.
Питање је и како се распоређују буџети локалних самоуправа, где готово сваке године исти проблеми понављају — без суштинске реакције. Грађани остају без помоћи, а природа без заштите.
