Прочитај ми чланак
Често се дешава да вода у поплављеним подручјима нанесе и змије, ево шта би требало да радите уколико будете имали сусрет са неком змијом.
Пре свега, оно што би требало да нагаласимо је да змије убијају пацове који су много већа опасност за ширење зараза од самих змија. Дакле змије не би требало да убијате ни у ком случају, чак и ако се сусретнете са отровницом. Али битно је да се нагласи да у Србији постоје само две врсте змија отровница, а то су шарка и поскок. Остале змије нису отровне.
Шарка
Шарка има троугласту главу и мали врат који је нешто ужи од тела тако да је можете веома лако препознати. Што се самих шара тиче оне су у облику ромбова и могу да буду разних боја. Једна од најчешчих шарки је црна и она је потпуно тамна и ту морате да будете обазриви јер се шара види само под одређеним углом. Црна шарка воли влажна места близу потока, река и бара. Њен отров није прејак и углавном не може да убије одраслог човека, али изазива неповратно оштећење ткива. У случају уједа треба потражити лекарску помоћ.
Поскок
Или камењарка има мали рог на носу, па је врло лако можете препознати. Уколико не приметите рог, погледајте леђа и тамо ћете приметити цик цак линији или ромбове. Ова змија има обичај да се пење на дрвеће, а само име је добила због мита да ова змија воли да скаче на своје жртве. Поскок обично нема намеру да уједе, али ако се то догоди хитно тражите помоћ лекара. Отров поскока је веома јак, тачније ова змија је најотровнија у Европи и због тога будите пажљиви око камењара… Уколико вас поскок угризе у року од два сата може да дође и до смрти.
У случају уједа
Ако вас змија ипак уједе, погледајте место око уједа, уколико нема промена у околини места угриза, а особа се осећа добро, можете слободно да закључите да је у питању била неотровница.
Ако се око места угриза појави отеклина, уз крварења и болове што се брзо шири даље, а имате и опште симптоме тровања у смислу узнемирености, вртоглавице, мучнине и повраћања, а у најтежим случајевима и развоја шока, онда се зна да је реч о змији отровници.
Прва помоћ
Ево неколико корака које би требало да пратите уколико вас уједе змија.
– имобилисати уд ако је он угрижен да би се онемогућило његово покретање и тиме онемогућила и већа циркулација крви
– изнад уједа направити подвез тако да се успори проток крви и тиме спречи ширење отрова кроз тело. Подвез вршити широком тканином и не треба превише стегнути. Са времена на време треба мало попуштати повез да се не изазову друге компликације услед заустављања крвотока. Има и препорука да се уопште не прави подвез. Ако је ујед близу или уз сам крвни суд, онда је боље извршити подвезивање. Ако је ујед у мишићно ткиво, онда је боље не подвезивати, јер велика концентрација отрова неповратно уништава то ткиво те је од подвезивања већа штета него корист.
– особа коју је угризла змија треба да мирује, како би се смањио број откуцаја срца и тиме успорила крвоток. Ипак, ако је особа сама и нема другу помоћ, може и сама кренути по помоћ, нарочито након уједа шарке, јер је њен отров блажи и спорије делује.
– отрованој особи треба давати да пије што више течности, али никако алкохол или лекове (нарочито не аспирине јер они убрзавају крвоток).
– не треба резати рану, јер се тако она још висе загади, а отров иначе разређује крв тако да може доћи до обилног крварења.
– не треба исисавати отров из ране јер ако отров дође у додир са неком раницом на кожи или у усној дупљи, или са кварним зубом онога ко пружа помоћ, и он ће се отровати.
– не треба палити рану јер то нема ефекта. Евентуално, ако је реч о уду, може се уронити у врућу воду (онолико врућу колико отровани може да издржи), јер топлота уништава змијски отров.
Понашање у близини змија
Змије се не треба плашити. Обичан опрез је довољан. Змија није насилна животиња и сама бежи од опасности. Напада само ако је директно угрожена.
Приликом кретања кроз област у којој има змија треба се држати неких ситних правила:
– док ходате правите буку. Најбоље је да носите штап којима ћете да лупкате испред себе или шушкаште по опалом лишћу или жбуњу. Можете и да трупћете стопалима. Змије ће вас тако чути када наилазите и склониће се саме. Гласно причање нема ефекта јер змије „чују“ тако што телом примају вибрације преко тла.
– немојте трчати или брзо ходати, јер ако се тако будете кретали, змије неће моћи да вам се на време склоне са пута и онда ће се осетити угрожено и ујешће вас.
– гледајте куда стајете, да би на време приметили змију, али ако поштујте прво и друго правило,змије ће вас издалека чути и склонити се. Изузетак је ако неку изненадите на спавању, јер се тада осећају угрожено и спремне су да се одбране.
– ако се крећете у групи, онда гледајте да газите онуда куда су прошли они испред вас.
– водите рачуна на местима где је могуће да буде змија. То је обично стеновит или шумовит предео, близу воде. Ујутру и увече змије изађу на камење јер им је ту топлије, а када је вруће преко дана, завуку се у пукотине или друга места која су у сенци, а на којима није хладно.
– када сусретнете змију, станите и умирите се. Немојте да се плашиште или паничите. Сачекајте да она оде. Припремите штап испред себе тако да ако крене према вама, можете да је одгурнете (не и да је тучете). Ако је и она мирна, баци мањи камен близу ње, или лупкај штапом испред ње, да је отераш. Немојте змију ударати штапом или гађати каменом.
– не убијајте змије. Змије су корисне и не треба их уништавати, нарочито не ако је једини разлог страх. Страх није разлог да било кога повредиш или убијеш.
– сваку змију избегавајте као отровницу јер има неотровних врста које веома личе на отровне.
