Прочитај ми чланакРежим Александра Вучића седам месеци неуспешно покушава да угуши студентску побуну у којој активно учествују и њихови професори. Физички напади, бројне претње, медијски линч над студентима и професорима, притварања и свако мало проглашење победе над тзв. обојеном револуцијом, оптужбе за покушај рушења уставног поретка, нису дали никакав резултат, већ су само показали да донедавно недодирљивом владару ствари измичу из руке.
О томе најбоље сведоче његове све нервозније реакције и изјаве које немају никакве везе са стварношц́у, пише хрватски Вечерњи лист.
Али Вучиц́ева влада је променила тактику и покренула жесток обрачун са непослушним професорима и универзитетима, покушавајуц́и да их сломи разним мерама, смањењем плата и отпуштањима.
Финансијски притисак на професоре, вишемесечно неисплаћивање плата, претње укидањем државних факултета, судска и полицијска репресија и медијски линч покрец́у бројна питања, а кључно је да ли ће режим Александра Вучића успети да сузбије вишемесечну побуну уништавањем кључног фактора у борби против његовог аутократског режима, наиме академску заједницу.
Рат Вучића против академске заједнице није од јуче. То је нешто што траје већ годинама. Огњен Радоњић, професор с Филозофског факултета у Београду, у разговору за Вечерњи лист упозорава како се сада шире спинови да је све што се догађа академској заједници последица вишемесечних блокада.
„Желим да кажем да то није тачно, да они систематски уништавају универзитет већ годинама и да блокаде немају конкретно везе с тим, него су можда блокаде убрзале процесе будући да Вучић сада иде на све или ништа.“
Јелена Клеут, професорка с Одсека за медије Филозофског факултета у Новом Саду, у суботњем разговору за Обзор Вечерњег листа између осталог истиче: „Чини ми се да је сада важно да ми као универзитетски професори издржимо овај удар, да не будемо оно у што Вучић хоће да нас претвори, тј. да не будемо алат притиска на студенте. Доста факултета се ломи. Мислим да би то сада био следећи битан корак, да кажемо: ОК, можда немамо плату три месеца, сада у овом месецу имамо 12,5 посто своје плате, али и даље нећемо учинити било што што може угрозити студентске блокаде. Ако бисмо то успели на нивоу Србије, уз неке мање или веће изузетке, то би био значајан корак у нашој победи.“
„Дакле, јасно је да у овој целој њиховој 13-годишњој владавини, односно у систему који је из аутократије прешао у огољену диктатуру, једино универзитет, на челу са својим студентима, пружа отпор не само достојан спомена већ и отпор који је дубоко уздрмао темеље ове власти, што се види из свакодневних, неуравнотежених иступа власти“, упозорава професор Огњен Радоњић.
На питање хоће ли академска заједница издржати све жешћи притисак и нападе који долазе од власт он одговара: „Не знам хоће ли ће нас сломити. Ми не можемо сами то извести, то знамо. Сад долази до вишеструког раскола. Долази до раскола међу студентима на студенте који хоће блокаде и студенте који хоће да се врате на наставу. Па тако долази и до раскола међу професорима који хоће даље да подржавају блокаду, односно студентске захтеве и професорима који се хоће вратити својим платама. И онда долази до оног међусобног сукоба између професора и студената. Вучић иде на то. И кад нас буде тако растурио и бацио на колена, онда ће нас сахранити три метра испод земље. И то можеш цитирати“, жесток је Радоњић који шаље отворену поруку својим колегицама и колегама.
„Није гола егзистенција: добићу једну-две плате. Па тек ћеш без ње остати, ти сада борбом браниш егзистенцију.“
Упозорава на последице академског конформизма који се поново јавља, а који је, каже, био присутан годинама пре избијања студентских протеста и наводи конкретне примере из недавне прошлости.
„Види, они су 2018. изгласали измену Закона о високом образовању којом су признали докторске дисертације приватних факултета који нису имали лиценциране магистарске студије, што је био услов да додељујеш и докторске дипломе. Дакле, то је озакоњење лажних доктората које су приватни универзитети издавали у неком раздобљу од десетак година. Онда 2021. долази до нових измена Закона о високом образовању где се уводи Синод Српске православне цркве на православном богословском факултету Универзитета у Београду, где се синоду СПЦ-а даје овлашћење сагласности на то могу ли студенти уписати факултет и могу ли наставници и сарадници радити на факултету и тиме је директно нарушена аутономија универзитета, јер се у процес уписа и избора умешало извануниверзитетско тело – и то је прошло, да се ми разумемо. Универзитетска заједница је и ту ћутела. А онда имаш септембар 2024., апсолутно исто оно што је било 2018., озакоњење диплома основних академских студија приватних универзитета који нису имали акредитоване студије. И онда, неколико дана пред почетак блокада, у новембру 2024. то исто допуштају страним универзитетима – нема потребе за акредитацијом, а уводе и једну новину, да ће држава финансирати упис на ове факултете. То значи да се студенти страних факултета који не морају имати акредитацију могу школовати на овим институцијама на терет прорачуна. И ту се ми бунимо и они се ту повлаче и крећу студентске блокаде. И све то иде преко измена закона. Што је ту изненађење? Дакле, они хоће да доведу стране факултете и финансирају их, такође и приватне домаће, хоће да се направи интегрисани универзитет где ће се уз сугласност Министарства именовати ректори и декани, односно уводе партијске руководиоце и контролу. И то није од јуче. Ми смо ћутали. То је цела поанта, али то људи уопште као да неће да схвате или не разумеју да је то директна последица конформизма академске заједнице која се поново јавља“.
Нама су битније плате сада него да подржимо студенте до краја. Ми смо их подржали, али сад више не желимо баш толико да их подржимо јер су нам битније плате и ту има чак међу њима заблуде. Постоје људи који верују да ће он (Вучић)н, нама да врати паре, и да ће се све вратити на старо. Они не схватају да се спрема уништење Универзитета. Чак има и тог дела популације академске заједнице“, упозорава Огњен Радоњић.
Цела ова прича, према виђењу нашег суговорника, иде у том смеру, све или ништа.
„Сад је за нас и за њега, све или ништа. Сукоб се претворио у сукоб СНС-а и Универзитета, а сад се ми морамо борити јер ми немамо куд. У противном ће нас уништити. Питање је би ли ми учествовали у овој игри да он није докраја повећао улог. А јест. Ипак постоји та језгра професора и студената који може одржати неки баланс, да не дође до распада. Сигурно ће његов распад ићи брже него академске заједнице. Сигурно имамо снаге да израдимо ту листу од 250 људи. Ми кад направимо победничку листу, ми смо већ победили”, поручује Радоњић уз напомену како има ту још борбе која се очекује, уз подсетник свима који критикују професоре или студенте да се коначно прикључе борби.
Студенти су затражили расписивање ванредних избора. Вучић који је свих претходних година олако у манири револвераша расписивао изборе, сада ипак оклева јер није сигуран какав би био исход.
У целој овој причи свима је јасно да у садашњим околностима повратак настави на факултетима уједно би значио слабљење притиска којег студенти тренутно имају, а то је оно што власт у овом тренутку највише жели.
