Прочитај ми чланакОлуја је побједа над побједама. Што је та побједа нама донијела? Гладују старци, од глади умиру дјеца, млади одлазе из проклете земље да се у њу више никад не врате, мајке и очеви остају без дјеце и унучади
За Хрватску велики дан. Олуја. Централна прослава одржат ће се у Книну. Можда је негдје објављено како ћемо “ми” прославити највећи дан у хрватској повијести али ја детаље не знам. Претпостављам да ће тамо бити Предсједница у неком плавом комплетићу наоружана умјетним трепавицама, умјетном косом и умјетним зубима. Сигурна сам да ће у њезиној близини бити Тхомпсон наоружан само умјетним зубима и великим мачем. Тамо ће бити и наши политичари наоружани лажљивим језичинама, умјетним зубима и лажним осмијесима. Сви који буду говорили говорит ће да је Олуја Хрватској донијела слободу.
Како данас, након питај бога колико година од Олује, изгледа наша слобода? На прагу сам шездесет и седмог рођендана. Никад, НИКАД нисам видјела толико биједе око себе. Моје професорице у очуваним костимићима из шездесет и неке држе главе у контејнерима. Све су наоружане челичном шиљатом палицом. Кад убоду пластичну боцу заигра им хрватско срце у хрватским усахлим грудима. Кад се њихове очи сретну са мојима скрену поглед. Скренем га и ја.
Јучер сам разговарала са младом мамом. Њезина дјевојчица иде у један ријечки приватни вртић. Тамо је радила феноменална тета. Неке цуре су рођене за рад са дјецом. Клинци су је обожавали. Учила их је талијански и енглески, онако успут. А онда је један тата, не драговољац, не дивљи Херцеговац, не “странац” него “прави домаћи”, онда је тај “прави домаћи”… Морам вам објаснити тко су у Ријеци “прави домаћи.” То су Приморци, и ја сам Приморка, који овдје живе генерацијама. Познати су као толерантни, наш је крај због географског положаја увијек био познат као мултикулти, ми смо дакле људи којима странци не сметају, осим, ако, кад…
Она тета о којој вам говорим је из Војводине па је “прави домаћи” изразио жестоку забринутост да ће дјечица, прецизније, месо његова меса, ако тета не оде, ако тета одмах не оде почети говорити српски. Узалуд се господину објашњавало да тета не говори “српски”, говори хрватски, талијански и енглески… “Прави домаћи” је био неумољив. Мама Хрватица која ми је то причала плакала је неутјешно јер је тета добила отказ. У Ријеци. У најкултурнијем граду у Хрватској. У Ријеци у којој су чак и деведесет и прве Срби могли сачувати главу. У Ријеци која је и службено европски град културе.
Читала сам на неком порталу што једу вртићка дјеца у Загребу. Читала и плакала. Ја сам нона, особа посебно осјетљива на вртићаре. Свако загребачко дијете у вртићу дневно смије појести хране у вриједности од 9, словима: девет куна. Умирала сам од туге. Девет куна? Куглица сладоледа кошта седам куна. Мислила сам да ће ми срце пући од туге. Пожељела сам оног њиховог градитеља цркви и фонтана удавити властитим рукама. То желим и овога часа.
Тете у Загребу морају са шест трулих наранчи нахранити двадесет и петеро дјеце. Понекад њих двадесет и петеро добије 2 , словима: двије јабуке, 2, словима: двије банане и 4, словима: четири наранче. Питам ја и вас и себе, док будете сутра гледали све оне проклете монструме који ће у Книну говорити о слободи, о Хрватској, о Побједи, зашто их нитко од нас неће питати: крвопије хрватске крви, стрвинари наши, чиме храните своју дјецу?
Олуја је побједа над побједама. Што је та побједа нама донијела? Гладују старци, од глади умиру дјеца, млади одлазе из проклете земље да се у њу више никад не врате, мајке и очеви остају без дјеце и унучади, а ви, сити, задригли, пијани, луди, необразовани, лажљиви, манипулатори и манипулаторице, ви нам причате и пјевате о “слободи.” Колико је стотина тисућа људи у вашем рату све изгубило, колико је стотина тисућа наших грађана у вашем миру све изгубило да бисте нам ви сутра у Книну могли пјевати о “слободи”?
Ма, јебите се ви и ваше умјетне трепавице и ваше умјетне пунђе и ваши умјетни зуби и ваши гадни осмијеси и ваше дебилне пјесме и ваш ретардирани Пјевач. СВИ СЕ ЈЕБИТЕ! И након славља добро се наждерите на наш рачун. Ако будемо имали среће можда ће се бар један или једна од вас удавити умјетним зубима који су плаћени крвљу будала које су за Хрватску пале јер су вјеровале у идеале.
