На Крстовдан, уочи Богојављења, Николић је боравио у првој званичној посети Црној Гори. Том приликом, у сусрету са црногорским званичницима, добрано је загазио и у црквена питања. О томе како на то гледају у СПЦ за Недељник пише протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, најближи сарадник митрополита Амфилохија

За кратко време, током јануара, појавила су се два једнострана става државне власти у вези СПЦ на Косову и Метохији и Црној Гори. Главни актер и у једном и у другом је Томислав Николић, председник Србије.

Нови ставови о ЦПЦ: На Крстовдан, уочи Богојављења, Николић је боравио у првој званичној посети Црној Гори. Том приликом, у сусрету са црногорским званичницима, добрано је загазио и у црквена питања. Саопштио је неколико проблематичних и нетачних теза.

Прво, као Православну Цркву је ненадлежно легитимисао и творевину црногорског МУП-а из 2000. године под називом „Црногорска православна црква“. Друго, дао је предлог да „две цркве“, тј. СПЦ и тзв. ЦПЦ треба, вероватно дијалогом, да реше свој проблем „јер је тај проблем на таквом нивоу да не оптерећује односе Србије и Црне Горе“.

Треће, Николић би се умешао у односе између СПЦ и тзв. ЦПЦ само у случају када би односи „две цркве“ оптерећивали односе Србије и Црне Горе?

Четврто, саопштио је да у Црној Гори нема прогона свештених лица и одузимања црквене имовине као што га има у БЈР Македонији. Уз све ово треба имати у виду да Николић није посетио Цетињски манастир, а што је била пракса његових претходника. Али, то је мање важно у односу на ставове које је саопштио. Ставови које је, поводом Цркве, саопштио Николић у Подгорици су катастрофални.

На основу чега он и са којим правом, тј. из које председничке надлежности по Уставу Србије изједначава канонску Цркву и групицу самозваних рашчињених свештеника? Од када су то и по којим канонима „две православне цркве“?

Са ким се то Николић консултовао приликом саопштавања оваквих ставова и да ли се може очекивати да ће се, судећи по ставовима које је изнео, лично заузети да се у Регистар цркава и верских заједница Србије упише и „Црногорска православна црква за Србију“ и то као једна од традиционалних цркава?

Николић је вероватно начуо да се од Савета Европе и Европске уније препоручује државама воде политику тзв. активне неутралности када су у питању унутрашње ствари цркава и верских заједница. То значи, али изгледа није имао ко да му појасни, да држава нема права да се меша у унутрашња питања цркава и верских заједница, али је дужна да подстиче дух верске толеранције.Да је Николић ово знао онда не би давао овакве изјаве.

Међутим, он је отишао још даље саопштавањем става да би се он умешао у решавање односа између „две цркве“ ако би они утицали на односе две државе. На основу ког уставног овлашћења би се умешао у та питања и шта би том приликом предузео – остала је непознаница. У суштини, Николић се на тај начин умешао легитимишући једну псевдо-религиозну организацију као једну од „две Православне Цркве у Црној Гори“.

И друго, на тај начин је повредио уставно начело одвојености цркава и верских заједница од државе. Да ли је на овај начин својим црногорским колегама предложио модел решења, тј. да се они умешају о ова „унутрашња питања у Црној Гори“?

Николић „није обавештен“ да Управа за некретнине Црне Горе, коју предводе кадрови СДП Ранка Кривокапића, годинама покушава да, мимо закона, прекњижи у катастру право својине Митрополије над црквама и манастирима. Изгледа да још није чуо да „та друга црква“ годинама некажњено обија православне храмове по Катунској нахији који су у својини Митрополије. Није му изгледа познато да МУП, опет на челу са кадровима СДП, свештенству и монаштву без црногорског држављанства годинама одбија захтеве за одобрење боравка у Црној Гори.

Уз то, за њих је СПЦ „окупаторска“, а свештеници из Србије су „страни најамници у мантијама“. Николић се, на жалост, као председник Србије у којој несметано живи скоро 300 хиљада црногорских држављана ни једном једином речју није заложио за права својих држављана у Црној Гори. Да ли можда ми који указујемо на те проблеме реметимо односе између две државе? Коме јавност треба да верује – нама и извештајима организација које прате кршење људских права у овим случајевима, почев од Стејт департмента, или оваквим нетачним Николићевим изјавама?

(Недељник)