Прочитај ми чланак
САТИРА САМО СРБИНА СПАШАВА
Наравно, сви смо ми збуњено доживели пароле Београда да ће он истовремено играти на два фудбалска терена – ући у ЕУ и дружити се са Русијом.
Јасно је да српска ракија помало отежава мисаоне процесе, али не баш до тог степена! Остаје нам само да са зебњом очекујемо да Срби почну од Москве да купују оружје! То ће вратити свет на полазну тачку из 1999. године и свет ће се запитати: због чега смо ми васпитавали Србе 1999. године? Због чега смо уопште бомбардовали њихове фабрике, богаљили их осиромашеним уранијумом, ослобађали косоваре од ропства? Да би поново видели њихове војне параде са две заставе – руском и српском? Можда нас у будућности очекује улазак Београда у ОДКБ или сличан договор о заједничкој одбрани са Русијом? Где се још може видети таква наказа, као што је истовремени улазак у ЕУ и стварање војног савеза са Москвом?
Нигде. Осим у кошмарним сновима. Нама се чак чини да тај народ није способан испунити ни програмски минимум за цивилизовани део човечанства: изабрати хомосексуалца за премијера, удати кћер председника за њену другарицу и створити синдикат свештеника-педофила ради заштите од њихових родитеља-дивљака.
Стога сматрамо да се са оваквом земљом треба разрачунати без икакве милости и поздрављамо енергичне мере САД по питању стварања Велике Албаније. У Вашингтону су на крају одлучили да учине оно о чему је говорила још Медлин Олбрајт, заљубљена у Хашима Тачија попут неке шипарице – без тих славних момака ми са Србима нећемо изаћи на крај. Тек упавши у окружење истинских албанских момака, Београд је почео да схвата да је одавно прошло време његовог православног Бога и да је дошло време за домаћинско служење најдостојнијим европским нацијама.
Уколико некоме нешто није јасно, поставићемо му питање: каква је веза између проглашене независности Косова из 2008. године и уласка Албаније у НАТО током 1999. године? Да ли мислите да је то случајност?
Морамо вам рећи да у политици нема случајних подударности. Чак ни Моника Левински није случајно у Овалном кабинету падала на колена. Јер се из Овалног кабинета не види само травњак испод прозора Беле куће, него и будућност Балкана на којима ће стајати бастион демократије у виду Велике Албаније. А то значи присаједињење Косова чланству (спаси Господе) у НАТО пакт.
Управо због тога је Трејси Ен-Џејкобсон, амбасадоркица Вашингтона у Приштини, тако енергично продрмала банду разбојника постављену да управља крајем поново од Американаца. Као што је познато, ову банду су предводили Хашим Тачи, Џавит Халити, Азем Суља, Фатмир Љимај и Кадри Весели.
Сви они у потпуности задовољавају критеријуме америчке администрације и веома су јој блиски духом, али ако говоримо о присаједињењу НАТО пакту тад се јавља мали инцидент: Европљани имају питања у односу према тој малој компанији. У децембру 2010. године у Стразбуру је публикован мали реферат Швајцарца Дика Мартија о томе да је Хашим Тачи још 1990. године предводио злочиначку “Дреничку групу” која се бавила киднаповањем људи, вађењем њихових органа и нарученим убиствима. Марти их је у свом извештају све поменуо поименице.
“Нераздвојна четворка” из Дренице је убијала, хапсила и мучила Србе. И овде се јављају различита тумачења. Ако је Бил Клинтон затварао очи не само приликом лудорија Монике Левински у његовом кабинету, него и приликом лудорија банде Хашима Тачија на Косову, онда Европљани узимају у обзир осећања својих бирача који до дан данас не схватају због чега банда главосеча по америчким аршинима представља најбоље борце за демократију.
Дакле, неопходна је рокада у косовским владајућим круговима како све те физиономије не би подсећале напредну јавност на њихове недавне “подвиге”. У “Р. Косово” је 8. децембра формално промењен премијер: формално је поднео оставку Хашим Тачи предводећи министарство иностраних послова. Сада је дошао ред на председника скупштине – на то место је уз помоћ Тачија изабран Кадри Весели.
На путу реализације пројекта потребно је одрадити међуфазни циљ – створити нову “Армију Косова” и дестабилизовати ситуацију у Македонији. Сви Албанци у региону (Србија, Косово, Македонија, Црна Гора, Грчка) бројности 8 милиона становника, треба да уђе у „Велику Албанију“ и постане први члан НАТО пакта, који је сатсављен од 80% муслиманског становништва.
У Овалном кабинету маштају о томе да ће верни им Албанци не само натерати Србе да стоје “мирно”, него и да ће зауставити експанзију међународног тероризма у Европу. Очигледно, због тога што и сами имају давну традицију терористичке праксе.
Овде се кода нас јавља сумња, јер ипак треба изучавати светску историју. Како се не би десило да стварање Велике Албаније натера Србе да заиста траже заштиту Русије, а Европљани моле њиховог демократизованог бога да албанска мафија из новог члана НАТО пакта не почне да покуца на свака врата са молбом да поделе вишак стеченог.
