Прочитај ми чланакДолазак немачке компаније Тенис која се бави производњом и прерадом свињског меса најављује се већ четири године. Међутим, информације када ће Тенис покренути производњу и какву ће корист од те инвестиције имати држава и грађани званично нико још није саопштио, иако је процену, бар када је реч о очекиваној добити, урадило Министарство пољопривреде. На основу података из документа овог Министарства произилази да је очекивана добит од инвестиције немачког Тениса чак 30 одсто мања од планираног просека.
Према проценама Министарства пољопривреде за две локације у државној својини које је Тенис прошле године добио у закуп на период од 30 година, директна буџетска корист државе по хектару износиће око 700 евра годишње.
То је, међутим, чак 30 одсто мање од зараде по хектару коју држава у просеку очекује да добије од за сада 22 одобрена инвестициона пројекта, међу којима је и пројекат немачке компаније Тенис.
Наиме, како се наводи у документу Министарства пољопривреде, просечна очекивана директна буџетска зарада по хектару од инвестиционих пројеката који су добили сагласност државне Комисије, износи око 1.000 евра.
У тај износ су урачунати збирни буџетски приливи и то по основу закупа, наплаћеног ПДВ-а, пореза, такси и доприноса по основу реализације инвестиције, али и њеног пословања у будућности.
На јавном конкурсу за закуп државног земљишта на 30 година за инвеститоре, Тенис је у августу 2017. добио дозволе државне Комисије за закуп земљишта на две локације: 2.500 хектара државног земљишта у Кикинди и 2.400 хектара у Зрењанину.
Процена Комисије је да ће држава годишње у Кикинди од Тениса добити 732 евра по хектару, а у Зрењанину 708 евра.
Ипак, Тенис још није ушао у званичан закуп земљишта у Србији, односно није кренуо у изградњу фарми. Немачка фирма је у обавези да започне своје улагање крајем ове или почетком следеће године, иначе ће остати без земљишта које су од државе добили у закуп.
Тенис још чека одобрење за закуп земљишта у Пландишту, Вршњу и Сечњу.
Инвестиција немачког Тениса – између најава власти и реалних бројева
Ово није први пут да цифре које се тичу инвестиције немачке компаније у Србији буду мање од оног што се у јавности најављује. Према документима у које су новинари Инсајдера имали увид, вредност инвестиције, али и број запослених на које се Тенис обавезао, бар према првим плановима, биће много мањи од онога што су обећавали српски званичници.
„Држава може да очекује озбиљну инвестицију а, надам се, са кооперантима, негде око 8.000 људи посао у року од мање од годину дана”, најавио је тадашњи премијер, а садашњи председник Александар Вучић још у септембру 2014. године.
Међутим, према плану инвестиције у који су новинари Инсајдера имали увид, на пет локација за које се Тенис пријавио на јавном позиву за закуп државног земљишта, планирано је тек 250 „новоотворених радних места“.
Такође, укупна вредност инвестиције за ових пет локација је 100 милиона евра, што је четири пута мање од онога што се наводи у правно необавезујућем Меморандуму о разумевању који описује пројекат улагања Тениса у Србију, а који је српска влада потписала са немачким инвеститором у априлу 2015.
Наиме, у Меморандуму се наводи да је Тенис заинтересован за изградњу до 20 технолошки најсавременијих фарми свиња на пет локација у Србији, док би инвестиција по свакој фарми износила приближно 21 милион евра, што је свеукупно 420 милиона евра инвестиција.
Законско „прилагођавање“ инвеститору
Према анализи Инсајдера, од потписивања правно необавезујућег Меморандума 2015. законодавство Србије се практично прилагођава потребама немачког инвеститора.
Закон о пољопривредном земљишту донет 2015. инвеститорима је омогућио да без лицитација узму у закуп пољопривредно земљиште у државној својини на период од 30 година. Стручна јавност и удружења пољопривредника оштро су критиковали закон, оптужујући Владу да је садржај Закона писан директно због инвестиције немачке компаније.
Коначно, све препреке за инвестицију Тениса отклоњене су управо након расписивања јавног позива за закуп државног земљишта на 30 година за инвеститоре у сточарству.
О томе коме ће по праву првенства и повлашћеним условима, а на име улагања у прехрамбено-прерађивачку производњу, бити дато на коришчење државно пољопривредно земљиште у наредних 30 година, одлучује Комисија за давање сагласности. Комија има дискреционо право да одлучи који инвеститор ће добити право закупа, док локална самоуправа даје сагласност на одлуку Комисије.
Међутим, оно што се поставља као питање јесте да ли се она води стручним или политичким аргументима с обзиром да Комисију чине углавном политичке фигуре тј. министри и помоћници министара.
Наиме, одлуку о томе ко ће добити право закупа донеће министар пољопривреде Бранислав Недимовић, министар финансија Душан Вујовић, министар привреде Горан Кнежевић, посебни саветник министра пољопривреде и заштите животне средине Драган Милић, и Ненад Катанић, вршилац дужности помоћника министра пољопривреде и заштите животне средине.
Министар Бранислав Недимовић (на слици изнад) је гостујући недавно у Инсајдер дебати негирао да немачка компанија има привилегије, као и да је законодавство Србије прилагођено за Тенис, истичући да су то „приче за малу децу“.
ШАНСА ЗА ПРИВРЕДУ: Кинези хоће да инвестирају у привреду Шумадије https://t.co/2Vz3CL3w16
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 29, 2018
Његов саговорник у тој емисији, посланик ДС и бивши покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић, изјавио је да је закон очигледно „нацртан за Тенис“, јер нема потребе давати толико земљиште за прерађивачку индустрију, када се по већ постојећим законима може узети закуп за пољопривредну производњу.
Новинари су у више наврата звали Тенис за коментар, међутим, у немачкој фирми су одбили да коментаришу своје планове у Србији, истичући да ће се јавити када буду имали „новости“.
