Прочитај ми чланакОштре реакције из ЕУ на говор америчког председника у УН указују како на личне анимозитете, тако и на идеолошке сукобе, а понајвише на идеју ЕУ да буде самостална и независна од млађе сестре преко океана која деценијама командује.
„То поновно буђење нација није ништа друго него објава рата Европској унији“, поручио је аустријски председник Ван дер Белен одмах после говора Доналда Трампа у УН. „Противим се таквим претњама“, реаговала је немачка канцеларка Ангела Меркел и истакла да се Немачка и САД не слажу по питању става о Северној Кореји, осудивши претњу америчког председника да ће „тотално уништити“ ту државу.
Кад лично пређе на међудржавно
За Александра Камкина са Института за европске студије Руске академије наука ово је само наставак размене критика између Меркелове и Трампа, која траје већ неколико месеци. До тога се дошло, појашњава Камкин за Спутњик, не само зато што Немачка и САД имају различите ставове кад је реч о одређеним безбедносним питањима, већ пре свега због личне антипатије, то јест Трамп и Меркелова се међусобно не воле.
„Подсећања ради, немачка канцеларка је давала прилично саркастичне изјаве о Трампу док је трајала кампања. Са своје стране Трамп је инсистирао на томе да Немачка издваја два посто БДП-а за НАТО, што је изазвало незадовољство Берлина. Све то је негативно утицало на односе Немачке и САД“, напомиње Камкин.
Међутим, указује аналитичар Института за европске студије Руске академије наука, требало би имати у виду да се Немачка после 1945. године стално залаже за „пацифистички приступ“ и покушава да избегне било какву ратоборну реторику.
„Балкан је био изузетак, јер је у ратовима на тим просторима Немачка подржала Хрватску и косовске сепаратисте. Али касније је Немачка одбила да учествује у Ирачком рату и играла је веома скромну улогу у Авганистану. Берлин се залаже за дијалог, док се Трамп понаша као слон у стакларској радњи. То је разлог зашто Меркелова даје овакве изјаве поводом Северне Кореје“, подсећа Камкин.
Трампови говори нису музика за уши глобалиста
Просто је невероватно, констатује за Спутњик аналитичар Саша Адамовић, да је говор Доналда Трампа у УН изазвао толику и такву контроверзу.
„Свако ко и мало разуме Трампа и његову политику, а имали смо прилику да у ових последњих осам, девет месеци колико је у Белој кући коначно разумемо и њега и оно што он жели, не може рећи да овај говор представља било какво изненађење и било какву контроверзу“, истиче Адамовић.
Са друге стране, наводи он, глобалистички медији ће све учинити да Трампов говор представе као контроверзан јер у њему виде оно што се њима заиста не допада.
„И овога пута због онога што су чули у његовом говору, а то ни у којем случају није одступало од његове досадашње спољнополитичке агенде, све су учинили да тај говор доведу у питање и да га представе као контроверзан и да га представе као говор који је малтене свету објавио или најавио нуклеарни рат“, каже Адамовић.
Тај говор треба пажљиво прочитати и анализирати, подвлачи Адамовић, и видеће се да су Трампове речи изврнуте и да је он у ствари говорио шта ће се десити ако Северна Кореја нападне Америку или њене савезнике и да тек онда може доћи до њеног уништења, што није претња већ буквално чињеница.
„Изгледа да новоустоличена лидерка слободног света Ангела Меркел, која се наводно успротивила Трамповој претњи уништења Северне Кореје и мудро предложила дипломатију и санкције као начин решавања севернокорејског проблема, још није разумела Трампову политику и пре свега његов начин преговарања јер је могла у последњих неколико месеци колико је Трамп у Белој кући да разуме начин на који он покреће ствари, односно преговара“, наглашава Адамовић.
Трампова идеја кад је у питању Северна Кореја, резонује Адамовић, јесте да пренаглашеном реториком изврши притисак не само на Северну Кореју, већ пре свега на Кину, јер је јасно да је Северна Кореја у неком смислу клијент државе Кине и да Трамп верује да се уз помоћ Кине могу зауздати нуклеарне амбиције севернокорејског лидера.
„Са друге стране је аустријски председник који је, подсетимо, изабран као фаворит глобалистичких структура у ЕУ. Трампов говор очито није музика за уши глобалиста из ЕУ с обзиром да знамо у каквом стању се налази ЕУ. Да је то структура из које излази Велика Британија, једна од кључних чланица ЕУ, а са друге стране изгледа да је отпала и свака могућност да ће једног дана Турска постати чланица ЕУ“, сматра Адамовић.
Значи и Ангела Меркел и аустријски председник су део глобалистичких структура у ЕУ који заступају ту глобалистичку агенду која је директно супротстављена Трамповој агенди, па према Адамовићевом мишљењу није никакво чудо што на неки начин заједно наступају.
Елите хоће да мисле независно од Вашингтона
„Могао бих да се сагласим са оценом Ангеле Меркел да што се тиче Северне Кореје решење јесте дипломатија. Међутим, овде је такође присутан тренд да немачке елите и елите које су јој блиске желе да од ЕУ створе неки нови пол у међународним односима“, сугерише Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.
Види се, додаје он, и по организацији конференција и форума, које углавном покрећу немачке фондације или неке земље блиске Немачкој, попут Аустрије и Мађарске, да опет постоји идеја о стварању некакве европске војске и прерастања ЕУ у независан пол моћи на свету.
„Дакле, у том смислу би се ове Трампове критике могле протумачити као жеља да ЕУ заиста почне да води неку независну политику. Наравно, ту су велики проблем Источна Европа, посебно Пољска, затим балтичке државе, које се у сваком случају више ослањају на САД него на Немачку и ЕУ“, резонује Јанковић.
Једно би, напомиње Јанковић, желеле елите које предводе Немачку, али ту су Пољска, онда Мађарска из других разлога, затим Италија која се не слаже са тим да Немачка има водећу улогу и да у сваком случају ЕУ делује независно од САД.
Погледајте ОВДЕ како је изгледао кључни састанак у вези са Западним Балканом.
