Прочитај ми чланакРедакцији портала Нова јавио се читалац који је путем Фејсбука примио поруку од Mehtap Yilmaz, наводне банкарске службенице из Турске. Порука коју је она послала подсећа на оне које су везане за такозвану нигеријску превару, кад су грађани, на исти начин, врбовани да дају своје личне податке како би добили велике количине новца. Епилог никад није био прилив, већ одлив новца с рачуна грађана који су насели на превару.
„Тражила сам неког са презименом Станковић, па кад сам видела твој профил на Фејсбуку одлучила сам да те додам и напишем ти ову поруку да видимо како најбоље можемо да помогнемо једно другоме. Ја сам госпођа Mehtap Yilmaz, банкарска службеница у компанији за комерцијално банкарство „Turkiye isbank“ у Истанбулу. Верујем да је Божја воља да сада наиђем на тебе.“
Овако почиње сумњива порука коју је примио читалац портала.
„Покојни господин Ален Станковић, држављанин Србије који је био у послу са златом у Турској, имао је орочени депозит у банци у којој радим 2012. године, на 108 календарских месеци, у вредности од 22.500.000 америчких долара. Датум доспећа за овај депозит био је прошле године“, написала је Yilmaz нашем читаоцу и додала:
„Нажалост, Ален је био једна од жртава корона вируса, а преминуо је у Турској, док је био на пословном путу.“
У „Turkiye isbank“ још увек нико не зна за његову смрт, прича Yilmaz, осим ње, јер је била његова службеница. Кад је рачун отворен, Станковић није споменуо ниједног рођака или било кога другог ко би могао да буде његов наследник.
„Управа банке у којој радим је прошле недеље одржала састанак за вежбу провере, како би се уочили неактивни и недопуштени депозитни рачуни. Знам да ће Станковићев рачун бити откривен, те сама покушавам да решим ову ситуацију, јер знам да, ако директори случајно открију његову смрт, банка ће преусмерити средства главним директорима, који ће тај новац да поделе“, написала је ова наводна банкарска службеница нашем читаоцу и додала:
„Не желим да се то догоди и зато сам била срећна кад сам видела твоје податке.“
Она је потом нашем читаоцу затражила одобрење да га представи као најближег рођака, односно наследника, извесног Алена Станковића, с обзиром на то да се Аленово презиме и презиме нашег читаоца, као и држављанство, поклапају.
Како је објаснила, седиште банке ће, уз њену помоћ, на рачун нашег читаоца да преусмери новац. Истиче да ризика нема, а да ће трансакција бити извршена према легитимном договору који ће нашег читаоца да заштити од било каквог кршења закона. Како је ова наводна банкарска службеница рекла, боље је да он добије новац, него да га директори банке поделе међу собом.
„Нисам похлепна особа, стога предлажем да подијелимо средства, 50-50 за вас и мене. Јавите ми своје мишљење о овоме и молим вас да ове информације сматрате поверљивима, а више појединости даћу вам када примим ваш хитан одговор“, био је крај поруке.
Овај случај неодољиво подсећа на такозвану нигеријску превару.
Подсећамо, нигеријска превара је метода преваре уз помоћ рачунара и најчешће почиње писмом или електронском поруком, која је осмишљена да изгледа као да је намерно послата примаоцу поруке и углавном почиње убеђивањем, баш као и у овом случају. Реч је о преварама које примаоцу могу да одузму новац, али и једна од последица је и крађа идентитета на основу личних података добијебих од примаоца поруке.
Жртве преваре треба да сносе наводне трошкове отварања одређених рачуна да плате таксе и порезе, провизије на трансфере или да уплате депозите, а жртва се константно држи у заблуди помоћу фалсификованих докумената.
Портал 021 пренео је једну од порука које је њихов читалац добио, а који је класичан пример нигеријске преваре.
„Драги Петровићу (презиме је измишљено)
Ја сам Давид Сћвартз, адвокат покојног Инг. Лука Петровића, држављанин ваше земље и бивши директор (америчка Vellil Oil Service) са седиштем у Сједињеним Америчким Државама (САД), овде и касније, називат ће се мојим клијентом. Дана 31. јануара 2016. године, мој клијент и његова супруга и троје деце учествовали су у саобраћајној несрећи дуж аутопута Западни Стокбриџ и нажалост изгубили животе.
Уложио сам неколико напора да лоцирам проширену родбину мог клијента преко њиховог конзулата и министарства спољних послова, али то се показало неуспешним, одлучио сам да пратим његово презиме путем Интернета како бих пронашао било кога од његових рођака из породице, па сам вам се обратио, желим да помогнете ја у репатријацији новца и имовине која је остала иза мене.
Мој клијент је имао рачун вредан око (18,7 милиона америчких долара) депонован у банци овде у САД-у. Банка ми је издала обавештење од 21 дан да бих свом најближем сроднику пружила рођаке или да ми одузму рачун. Према томе, желим да будете најближи сродник мог покојног клијента, јер имате исто презиме са њим и волим да се чујем са вама. Ја ћу овде стајати као ваш адвокат да бих осигурао да приход од овог износа (18,7 милиона америчких долара) буде пребачен на ваш рачун, затим ћу доћи у вашу земљу ради поделе новца, 45% мени и 45% вама, док ће 10% бити донирано домовима за незбринуту децу.
Потребна је ваша искрена сарадња да би нам омогућили да остваримо овај посао. Гарантујем вам да ће се ово извршити под легитимним аранжманом који ће вас заштитити од било каквог кршења закона. Требаће ми следеће информације од вас да бисмо нам помогли да постигнемо ову тврдњу: ваше име и презиме, адреса, твојих година, занимање, ваш телефон и мобилни за комуникацију.
Чекам ваш хитни одговор, онда ћу вам дати више информација.
Срдачан поздрав, Давид Сћвартз“.
Према подацима Тужилаштва за високотехнолошки криминал, први случај овог облика преваре у Србији је пријављен 2009. године. Тада је један грађанин остао без 2.500 долара.
Иначе, ова превара се назива још и „Превара 419“, а назив је добила по члану 419. нигеријског кривичног закона под називом „Прибављање имовине помоћу преварних радњи: „Превара“, који дефинише ово кривично дело.
До имејл адреса преваранти долазе на два начина: сакупљањем са интернет сајтова институција и компанија или куповином листе адреса од хакера на „дарк вебу“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 9, 2022
