Прочитај ми чланакПрва асоцијација на Северноатлантску алијансу у Србији је 1999. година. Сећање на велики број настрадалих цивила, посебно деце, свеже је још увек.
Те године настрадала је и моја најближа комшиница, двадесеттрогодишња Софија Јовановић у центру Београда, на Врачару. Десило се крајем 20. века у срцу Европе. Можда је намера била да се казни само тадашња политика, али кажњени су грађани који су сносили највише последица овог чина. Питали смо се тада, али и сада: Да ли је то био једини начин?
Постоје различита тумачења да ли смо то могли да спречимо или не. Можемо да причамо о разлозима, последицама, износимо различите теорије, али чињеница је да године пролазе, да се односи снага мењају у свету. Историја нас учи да трајна непријатељства не постоје или трајна пријатељства. Постоје само интереси. Верујем да смо коначно у стању да на прави начин сагледамо своје интересе и да емоције оставимо на страни.
У тренутку бомбардовања Србије НАТО је имао 19 чланица, док их је сада 29. Данас многе од тих држава доживљавамо као пријатељске. Према недавно спроведеном истраживању Демостата преко 60 посто од укупног броја испитаника изабрало је западне земље као најпожељније за живот и за школовање деце, а већина тих земаља су чланице НАТО. Око две трећине спољнотрговинске размене имамо са земљама ЕУ и чланицама НАТО из којих долази највише инвестиција у Србију. Грађани Србије највише летују у Грчкој, Турској, Црној Гори и Хрватској, такође чланицама НАТО.
Недавно је америчка амбасада организовала посету парламентараца из различитих политичких странака седишту НАТО у Бриселу и НАТО СХАПЕ у Монсу. Позив сам прихватила јер сам желела да се упознам организационом структуром и политиком Алијансе. Као некога ко долази из земље окружене чланицама НАТО заинтересована сам била да чујем, из прве руке, шта су њихови приоритети у будућности. Најјачи утисак оставила су питања која су нама постављали, односно заинтересованост за мишљење наших грађана о Алијанси и жељу да покушају да се представе у позитивном светлу у нашој земљи. Желе да поправе имиџ који имају и представе се као одбрамбени савез који жели добре односе са свима. Говорили су о сарадњи са ЕУ о заједничкој безбедносној политици, о заштити од тероризма, сајбер напада. Сви се суочавамо са истим изазовима, што захтева сарадњу на том плану без обзира да ли је нека земља чланица НАТО, ЕУ или није.
Србија, већ годинама, сарађује преко Партнерства за мир са Алијансом, што представља највиши степен сарадње једне државе нечланице (ИПАП споразум). Евроатлантски пакт Партнерство за мир се састоји од 46 земаља чланица од којих готово половина није чланица НАТО. Унапређењу сарадње између Србије и НАТО допринела је посета генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга Београду, његово извињење жртвама, али и посета тадашњег премијера Александра Вучића седишту НАТО у Бриселу.
Србија је сада војно неутрална земља, али не и политички. Сигурна сам да ћемо на прави начин дефинисати наше будуће интересе и сагледати нове околности.
Ауторка је народна посланица Српске напредне странке
