Прочитај ми чланакМарко Видојковић, писац и новинар, пристао је да за Космопол проговори о укидању емисије „390 степени“, као и о политичким дешавањима у земљи.
Били сте аутор емисије 390 степени која је за веома кратко време постала јако популарна, шта је био разлог прекида сарадње?
-Разлог ми није саопштен. Гледајући строго пословно, уговор ми је истекао, а они га нису продужили. Поштујем ту одлуку, већ дуго сам новинарски професионалац да бих се дурио ако неко неће са мном више да сарађује. Зато и постоје уговори на ограничен временски период, да могу да се не продуже, баз образложења.
Да ли мислите да је разлог укидања Ваше емисије повезан са политиком, јер су углавном ваши гости били људи који су већ дуго забрањени у свим медијима?
-Оно у шта сам готово уверен јесте то да је суспензија емисије током априла и маја била резултат политичких притисака. Такву информацију добио сам почетком августа од једног овдашњег “безбедносног” извора, а пре неколико дана, када сам то своје сазнање изнео у јавност, стигла је потврда од другог извора, тесно повезаног са политичким врхом у Београду. Имајући то у виду, има простора за нагађања о томе да је укидање моје емисије политички мотивисано. Срамота је да је једна сатирична емисија довела до тога да неко ради на њеној суспензији, сасвим је дебилно да је појединцима у двадесет првом веку “забрањено” да се појављују у медијима, из страха да ће рећи шта? Шта ми то можемо да кажемо што већ сви не знају? Како је могуће да онај ко нас склања није свестан да ћемо му се вратити као бумеранг, преко интернета? Није проблем у ономе што сви знамо, већ у већини која забија главу у песак пред чињеничним стањем. Једини прави резултат укидања моје емисије је то што сам се изнова нашао у ситуацији да ми је продаја књига остала једини извор прихода. Али, тако је већ четири године, а ја нисам васпитан да због тога кукам, већ да ми то представља изазов. Како сам емисијом “390 степени” успео да одговорим на тај изазов, тако ћу ускоро пронаћи неко ново решење.
Многи су Вам у коментарима на текстове везане за укидање 390 степени предлагали да покренете ЈуТјуб канал, да ли сте размишљали о томе?
-У ситуацији када морам, осим о борби за идеале, да размишљам и о томе како ћу да саставим крај са крајем, немам луксуз да у овом тренутку снимам емисију за JуТjуб. Морам прво да испуним своје обавезе према издавачу и да завршим нови роман, па тек онда да се вратим у “ров”. JуТjуб емисија значи много трошења у замену за готово никакав финансијски добитак, што на концу значи пропаст емисије. Мит је да на тјубу можеш да се урнишеш од лове, нарочито ако имаш “политичку” емисију. Ма колико била гледана, она неће привући спонзоре. Нико неће да спонзорише пљување по онима који могу да им раде о глави. У мом случају, потенцијални спонзори нису вољни да помогну ни снимање емисије о баштованству. Бавити се новинарством, а да се то преципира од стране свих редом (колега, гледалаца, власти, опозиције) као обрачун усамљеног фрика са целокупним системом, јесте типична српска ситуација, класичан мамац за сома, на који се нећу упецати. Ја никог на јавној сцени не мрзим, већ само пропагирам да је новинарство са ставом нешто што је цивилизацијско достигнуће, тако неопходно овој земљи у овом тренутку.
Иако је прошло више од десет дана и даље је се прича о епизоди „Ћирилице“ у којој сте и Ви били један од гостују, какво је Ваше мишљење о Јелени Милић и Ведрани Рудан?
-Са радом Јелене Милић нисам био посебно упознат, некако се касно појавила на тој страни која се отворено залаже за најтешњу могућу сарадњу са НАТО, па се самим тим, чини ми се, превише труди да достигне оне који су тај посао обављали много дуже и на много професионалнији начин. Њен недостатак културе дијалога, немогућност да саслуша туђе мишљење, све време вређајући саговорнике, па чак и мене, а мислио сам да сам јој, макар донекле симпатичан, јесте оно што ме је на кратко изненадило. Ипак, после толико снимљених емисија у протеклих петнаест година, брзо сам себи одредио улогу у том Марићевом игроказу и држао сам се те улоге до краја. Многи су били у фазону “само сам чекао кад ћеш да јој јебеш све по списку”, међутим, ем нисам васпитан да се тако односим према женама, штавише, мислим да сам и према њој био непријатан преко џентлменске мере, ем је она својим наступом избомбардовала управо саму себе. С друге стране, Ведрану Рудан волим како професионално, тако и приватно, она се пуним капацитетом упустила у борбу с Милићевом и било је право уживање гледати је у “акцији”. Поново је показала да се највећа муда на Балкану крију управо испод њене сукње.
Какав је Ваш утисак био о емисији када сте је погледали код куће?
-Марић ме је пре снимања замолио да не лешим Вучића, а ја сам му рекао да са таквом молбом може да рачуна на супротан ефекат. Пошто се снимање опасно приближило уласку у четврти сат, скапирао сам да Марић навлачи време како би у монтажи могли да се опусте и да исеку све што им се не допада, то јест, што се Вучићу не би допало. Тада сам дигао руке од учествовања у емисији, извадио мобилни из џепа и у потпуности се искључио, не бих ли спасио остале госте, укључујући и Јелену Милић, даље агоније. Када сам, гледајући снимак, већ у првом сегменту у коме сам дошао до речи скапирао колико тога су ми исекли у монтажи, дигао сам руке од даљег гледања, ионако не волим себе да гледам на телевизији, више волим Симпсонове или кулинарске емисије.
Како у разговору са Марком Видојковићем не причати о политици, каква је политичка ситуација у Србији?
-У складу са политичком ситуацијом у региону, па и на континенту, па чак и шире – чемерна. Осећа се да долази до неке врсте великог прегруписавања у светској политици, а то прегруписавање последњих неколико година прати оркестар авионских бомби, мина, аутоматских пушака и осталих ужасних инструмената за уништавање. Уз ту “музику” “плешу” милиони избеглица, који надиру у Европу, европски темељи се тресу, Русија је све доминантнија, САД су, по обичају, све агресивније, а јадна мала Србија може само да се прави како игра некакву улогу у том свеопштем пичвајзу. Оно што је евидентно, јесте да српске власти непрекидним аранжманима са свим могућим светским зеленашима, ММФ, Светском банком, Кином, Русијом, с ким све не, улази у нове зајмове, а новцем од тог задуживања финансирају се плате чланова владајуће странке на свим нивоима. Све остало убрзано пропада. Постали смо, дакле, пуноправни учесници ругања тржишној економији, које влада на читавој планети, без имало воље да се макар мало потрудимо да унапредимо свој живот. Због тога, европски и амерички политички лидери, који су главни промотери тог подухвата, за српску власт једва да имају понеку критику.
Какав је твој став о Александру Вучићу и о његовој политици?
-Бескичмењачка, послушничка политика, без икаквих идеала и циља. Додворавање свима који су јачи од њега и иживљавање над свима који су од њега слабији.
Шта Вам највише смета у његовом раду?
-Некултура, садизам, непрекидно лагање, искомплексираност и исфрустрираност коју испољава перманентним сукобом с неистомишљеницима и постављање катастрофалних кадрова из његовог непосредног окружења на најодговорнија места у земљи, што доводи до свакодневног кршења закона и цветања корупције и криминала на свим нивоима. Један политички дилетант, класична марионета, каквих се народи обично стиде када погледају у своју историју.
Какве пројекте у будућности можемо очекивати од Марка Видојковића?
-У наредним месецима све капацитете ћу уложити у завршавање новог романа, а за тим ћу вероватно убрзо започети рад не само на следећем роману, већ и на неким драмским текстовима и сценаријима, о којима дуго маштам. Што се новинарства тиче, видећемо.
