Прочитај ми чланакУ свом говору након полагања заклетве за премијера, Виктор Орбан се позиционира као источноевропски контрапункт Емануелу Макрону. Он жели да иза себе има исток ЕУ и, дугорочно, будуће чланице. Међу њима и Србију?
Кад мађарски премијер Виктор Орбан држи важан говор, он у њега често намерно убацује провокативне мисли или крилатице. Рецимо, након поновног избора 2014, он прогласио да је у мађарској окончана „ера политичких дебата“ и најавио „време деловања“. Исте године је прогласио да почиње трансформација Мађарске у „либералну државу базирану на раду“. Прошлог лета, Европску комисију је у свом програмском говору назвао „инквизицијом“, а Мађарску је (још једном) назвао „бедем хришћанске Европе“.
Када се Орбан у четвртак протекле седмице обраћао парламенту у Будимпешти након своје још једне премијерске заклетве, говор му није био офанзиван, што је реткост у последњих неколико година. Говорио је у стилу искусног државника, коме је испод части да задиркује и провоцира. Али колико год да му је тон био помирљив, Орбан је ипак чврсто остао при својим ставовима.
Орбанов врли нови свет
На унутрашњем политичком плану он је мање шифрираним речима најавио да жели да остане на власти најмање до 2030. године – до тада би Мађарска, што је Орбанов циљ, требало да буде једна од пет најбољих и за живљење најпогоднијих земаља у Европској унији. Либералној демократији – чије је време окончано, сматра премијер Мађарске – он не супротставља „либералну државу“, већ „хришћанску демократију“. То је формула која је вероватно и сигнал тактичког скретања ка Европској народној странци (ЕПП) у Европском парламенту – где се интерно воде жестоке расправе за и против искључивања Орбанове странке Фидес.
Дипломате су морале пажљиво да слушају и Орбанове изјаве о спољној политици. Оне су у себи садржавале мало тога новог, али су још једном биле формулисале сасвим јасно и круто: према Орбану, Мађарска ће остати у западном савезу, али ће се у сукобу између „Берлина, Москве и Истанбула“ позиционирати стриктно имајући у виду сопствене геополитичке интересе и неће „извозити демократију“ или заступати друге идеолошке интересе.
Два закључна пасажа Орбановог говора односила су се на одбацивање пројекта „сједињених држава Европе“, што је Орбан назвао „грозничавом ноћном мором“. Уместо тога, рекао је, ЕУ мора да делује „савез слободних нација“. За то ће се Мађарска залагати свим својим снагама. Истовремено, Орбан је државама „Карпатског басена“ понудио интензивну сарадњу са циљем да тај регион буде „најсигурнији и да се најбрже развија као јединствена економска, комерцијална и транспортна област“.
Орбан као источноевропски Макрон
Орбан се тако позиционирао као европски политички контрапункт француском председнику Емануелу Макрону. Он је свестан да га не би озбиљно схватили уколико би се осамио и имао иза себе само величину Мађарске и њену економску моћ. Зато Орбан већ дуже време ради на чвршћем савезу источних чланица Европске уније са земљама-кандидатима за чланство у ЕУ на Западном Балкану, које су на ужету за шлепање, а које би у Бриселу заједно заступале дугорочни реформски план „Европе нација“ – ЕУ која би у суштини функционисала као економски савез, а владавину права и питања демократије препустила својим државама-чланицама.
У том светлу мора се вредновати и Орбанова прва велика спољнополитичка посета након поновног избора, која га је у понедељак одвела у Пољску до Јарослава Качињског. Орбан је већ током викенда био у Словенији, где је учествовао у предизборној кампањи националистичко-конзервативног бившег премијера Јанеза Јанше, чија странка је, попут Орбановог Фидеса, чланица ЕПП. Орбан такође има добар однос и са другим лидерима у региону: с бившим словачким премијером Робертом Фицом, који је и даље остаје јак човек своје земље, с Ливиуом Драгнеом, шефом румунских социјалдемократа, који су заправо националистичка комунистичка партија, с бугарским премијером Бојком Борисовим, бившим македонским премијером Николом Груевским, те са Александром Вучићем, национално-конзервативним председником Србије, за чију се брзу интеграцију у ЕУ Орбан посебно залаже.
За те, али и за многе друге политичаре из региона, Орбанов ауторитарни, нетранспарентни и корупцијски модел управљања је привлачан. Али источноевропске чланице ЕУ до сада су ретко наступале јединствено – осим по питању квота за избеглице, али су и у том случају увек постојале нијансе.
Источна Европа није јединствена
Све у свему, различити интереси и однос политичких снага у појединим земљама данас чине врло мало вероватном формирање анти-Брисел алијансе на истоку ЕУ. Пољској и Румунији не допада се проруски курс Виктора Орбана и Роберта Фица, а Чешка и Бугарска су по том питању подељене. Ставови су подељени и око осуде и процене збивања у Украјини. Однос Мађарске и Хрватске, упркос сличној идеолошкој оријентацији влада, прилично је отежан.
ИРАН ПРЕКИДА ЕВРО-АМЕРИЧКИ САВЕЗ: Европа купује нафту евром, крај долару? https://t.co/CipxZfpGSL
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 16, 2018
При свему томе ниједан други политичар из земаља на истоку ЕУ нема толику политичку моћ у сопственој земљи као Орбан. Тако би могло да се догоди да њему на крају, као некаква претећа кулиса, остане само право на улагање вета. Пре неколико дана најавио је да ће то право и да искористи. На питање о почетку расправе о буџету ЕУ и могућег повезивања подстицајних средстава с владавином права, Орбан је у свом недељном радијском интервјуу изјавио: „Немојте да се узбуђујете, све док се Мађарска не сагласи, буџета неће бити“.
