Прочитај ми чланакВашингтон није у стању да европским савезницима данас понуди могућности које могу да парирају Кини и Русији.
Пољска Иницијатива три мора показала се као слабо прикривени геополитички покушај контрирања утицају Русије на истоку и Немачке на западу. Нису безразложна поређења са неуспешним пољским послератним пројектом Интермаријумом. Након Првог светског рата пољски лидер Јозеф Пилсудски de facto је покушао да створи унију држава под називом Интермаријум, која би се протезала од Црног мора до Балтика и служила за супротстављање совјетској Русији и немачкој империји.
Када географски упоредимо државе Интермаријума у разним конфигурацијама са данашњим чланицама Иницијативе три мора, видимо јасну сличност, или, ако хоћете, неку врсту демаркационе линије између Немачке на западу и Руске Федерације на истоку. Али сличности се ту не завршавају.
Актуелна Иницијатива три мора формално је покренута у Дуборвнику августа 2016. године и укључује 12 држава Централне и Источне Европе. Земље чланице су смештене на простору између Балтичког, Јадранског и Црног мора, по чему је пројекат добио име. Поред Пољске и Хрватске, тренутно статус пуноправних чланица имају Естонија, Летонија, Литванија, Чешка Република, Словачка, Аустрија, Мађарска, Бугарка, Румунија и Словенија. На другом састанку у Варшави јула 2017. године присутан је био и амерички председник Трамп, који је овој групи земаља јасно дао своју ауторизацију.
Питање је које политичке или економске идеје покрећу пољску Иницијативу три мора? Ако се пажљивије осврнемо на њен иницијални фокус на енергију, ствари постају јасније.
АМЕРИЧКИ ШКРИЉЧАНИ LNG
Шестог јула 2017. на путу за самит G-20 у Хамбургу амерички председник Доналд Трамп свратио је у Варшаву како би присуствовао другом окупљању Иницијативе три мора, пројекта који је први пут јавно предложио пољски председник Анджеј Дуда.
Иако главни актери Пољска и Хрватска инсистирају да Иницијатива три мора није искључиво геополитички пројекат, већ пре форум за бољу интеграцију заједничких инфраструктурних пројеката на линији север-југ у новим чланицама ЕУ из Централне Европе, јасно је да се ипак ради о геополитици. Стварни покретач иницијативе Вашингтон јасно се противи немачко-руском подморском балтичком гасоводу Северни ток-2. Пољска ће са своје стране изгубити приходе од транзитних такси јер ће актуелна рута руског гаса преко Украјине и Пољске бити укинута, али то није главни покретач пројекта. За Немачку и Русију је – од америчког пуча у Кијеву из фебруара 2014. који је покварио везе Украјине са Русијом – транзит руског гаса преко Украјине постао високо експлозивно и нестабилно питање.
У јулу у Варшави Трамп је својој публици рекао: „Посвећени смо томе да вам обезбедимо приступ до алтернативних извора енергије како Пољска и њене комшије никада више не би били таоци једног добављача енергената“. Ови наводи су слабо маскирани шамар Москви, коју је Вашингтон лажно оптужио да је 2008. године обуставила снадбевање Западне Европе гасом преко украјинске руте, што је Москва жестоко одбацила, наводећи да је то урадила Украјина, готово сигурно уз подршку Вашингтона. Током најгорих хладноратовских тензија Москва никада није прекидала испоруке гаса у Европу. Нису имали разлога да то ураде ни 2008. године, напротив. Међутим, урадио је то Виктор Јушченко, тадашњи председник Украјине ког су подржавале САД.
ПОЉСКО ГАСНО ЧВОРИШТЕ
Са своје стране Варшава сања да ће Иницијативу три мора искористити да од Пољске направи ново гасно чвориште ЕУ тако што ће увозити амерички природни течни гас (LNG).
Превоз гаса LNG танкерима је скуп процес. То захтева изградњу специјалних LNG терминала не само у прихватној луци већ и у оној из које танкери испловљавају. Гас прво мора бити трансформисан у хладно течно стање на око 126 степени целзијуса и утоварен у специјално дизајниране танкере. На дестинацији је неопходно имати сличан специјални LNG терминал, где гас поново може бити пребачен из течног у гасовито стање, у којем се на крају конзумира. Све ово је веома скупо у поређењу са транзитом класичним гасоводом.
Са друге стране, Русија данас већину свог гаса доставља на тржиште ЕУ гасоводима. Због овог и других фактора, руски гас је данас знатно јефтинији. За Варшаву ово изгледа није важно. Пољска сања да гасом из Норвешке и природним течним гасом из САД – можда и из Катара ако Вашингтон успе да реши спор изазван саудијским санкцијама – замени Украјину као транзитну земљу за европско тржиште.
Крајем јуна 2017. нови пољски LNG терминал на Балтичком мору у Свиноујшћу примио је прву америчку пошиљку LNG гаса из тексашког терминала Черние енерџи, тренутно јединог америчког терминала који је у стању да извози LNG. Током Трампове посете Пољској Дуда је јасно ставио до знања да жели дугорочне споразуме са америчким LNG добављачима, који би се на крају извозио и другим земљама Иницијативе три мора уместо руског гаса, који пролази преко територије Украјине. Пољска сања и да у том процесу преузме од Русије улогу снадбевача Украјине гасом.
Коментаришући пољске жеље, Трамп је рекао да ће „још много“ америчких LNG пошиљки стићи у Пољску, али и додао да би цена могла да порасте. „Можда ћемо вам мало подићи цену, али то је у реду, у питању су тешки преговори“, рекао је Трамп публици у Варшави. „Лежимо на великим количинама енергената, сада смо постали извозници. Кад год су вам потребни енергенти, само нас позовите“. Будите сигурни да су преговори који се воде заиста тешки.
Пољска гради стратегију с циљем да постане ново енергетско средиште централне Европе које ће заменити руски гас. То је суштина Иницијативе три мора. Нови ЛНГ терминал који је изградђен по цени од милијарду долара може да прихвати пет милијарди кубних метара гаса годишње, што је равно трећини пољске годишње потрошње. Варшава разматра дуплирање тог капацитета.
Али то је само први део НАТО стратегије протеривања руског гаса са тржишта ЕУ. План је да Пољска постане чвориште природног гаса за Централну Европу тако што би се путем интерконектора повезала са Литванијом, Украјином, Словачком и Чешком републиком.
БЛОКИРАЊЕ СЕВЕРНОГ ТОКА-2
Пољска Иницијатива три мора, која подразумева изградњу енергетске инфраструктуре за увоз америчког LNG гаса, истовремено је и стратегија против немачког утицаја на енергетско тржиште ЕУ и против Русије као главног енергетског снадбевача. С обзиром на амбиције Пољске о гасном чворишту, није ни чудо што та земља предводи покушај блокирања немачко-руског балтичког подморског гасовода Северни ток-2.
Првог новембра Кшиштоф Шћерски, шеф кабинета председника Пољске, објавио је да ће пољска влада учинити све што је у њеној моћи да блокира Северни ток-2. „Када је Северни ток-2 у питању, морамо бити свесни са којим интересима се суочавамо. То су интереси две велике државе (Немачке и Русије; прим. В. Е.), које ће уложити велику количину ресурса у имплементацију овог пројекта. Северни ток-2 није бочни пројекат, већ темељ њихових интереса. Истовремено, тај пројекат има дубоко антиевропски карактер (sic!)“, рекао је Шћерски.
Блокирање Северног тока-2 је високи приоритет и у Вашингтону. Јуна 2017. амерички Конгрес је усвојио а председник Трамп потписао закон о озбиљним новим антируским санкцијама, које иземеђу осталог експлицитно циљају инвестиције у Северни ток-2. Последње америчке економске санкције против Русије директно су усмерене против компанија умешаних у изградњу немачко-руског цевовода Северни ток-2 и његовог ширења на Балтику, независног од транзита кроз Пољску. Активирање закона од стране председника значило би увођење тешких економских санкција компанијама ЕУ, које су умешане у енергетске пројекте са Русијом, као што је Северни ток-2.
Владе Немачке и Аустрије аутоматски су из очигледних разлога изразиле жестоко противљење последњим потенцијалним америчким санкцијама. Немачко и аустријско министарство спољних послова су 15. јуна издали саопштење у којем се на неуобичајен начин критикују САД. Веома јасним језиком су навели да је „европско снадбевање енергентима ствар Европе, а не САД. Не можемо прихватити… претњу противправним екстертериторијалним санкцијама против европских компанија које учествују у развоју европског енергетског снадбевања“. Аустрија је бојкотовала Трампов јулски наступ на Иницијативи три мора како би изразила неслагање са америчком гасном политиком.
ПОЉСКА И СКУПИ АМЕРИЧКИ LNG
Дана 21. новембра 2017. пољска државна гасна фирма PGNiG потписала је први средњерочни споразум о извозу течног природног гаса из САД у склопу плана да се смањи зависност од руских испорука. PGNiG је навео да ће у складу са споразумом потписаним са компанијом Centrica LNG Co. (англо-америчка енергетска група) примити девет испорука LNG гаса у периоду 2018-2022. Компанија није открила обим и цене испорука из споразума. Тржишни индикатори указују да пољска влада скупо плаћа своју русофобију.
Процене руског Гаспрома указују да ће Пољска за зиму 2017/18 плаћати између 265 и 295 долара за 1.000 кубних метара. Руски гас се цевоводима доставља по просечној цени од 190 долара за 1.000 кубних метара. Ако је ово тачно, то значи да Пољска плаћа и до 50 одсто већу цену за увоз америчког LNG гаса. То имплицира да извоз америчког LNG другим партнерским земљама Иницијативе три мора подразумева далеко више цене.
Овим се стварају нове велике линије поделе у ЕУ око економско-енергетске линије живота, односно природног гаса. На једној страни је осовина чији стожер је Немачка, али ту су и Аустрија, Француска и друге државе ЕУ које тренутно зависе од руских гасних испорука. Сада се појављује отворено супротстављена осовина коју предводи Пољска у савезу са Вашингтоном.
УЛОГА АТЛАНТСКОГ САВЕТА
За Вашингтон је пољска Иницијатива три мора win-win ситуација. То не би требало да изненађује ако имамо у виду да атлантистички NATO тинк-тенк Аталантски савет игра обликујућу улогу у формирању Иницијативе.
Именовање бившег шефа Ексон мобајла Рекса Тилерсона на позицију државног секретара није случајност. То је део дугорочне стратегије Вашингтона да од САД направе глобално доминантну енергетску силу, нарочито кроз скорашњи развој неконвенционалног шкриљачаног гаса и нафте. Америчке акције у Сирији и са Саудијском Арабијом против Ирана и Катара уклапају се у ову стратегију. Елиминација или оштро смањење извоза катарског LNG гаса (укључујући и извоз у Пољску) донеће корист америчким извозницима.
Један од разлога за саудијске санкције Катару – уведене након Трамповог састанка у Ријаду 21. маја, на којем је расправљано о стварању „арапског NATO“ – немају много везе с тим што је Катар подржавао Муслиманско братство премда је то тачно. Саудијска Арабија је потрошила милијарде подржавајући сваку терористичку групу у Сирији – од Ал Каидине Ал Нусре до ISIS – у настојању да уклони Башара ал Асада. Прави узрок саудијског ембарга против Катара – иза којег стоје САД – јесте то што је Катар отпочео тајне преговоре са Ираном о развоју заједничких гасних поља у Персијском заливу, иначе највећих на свету. Да је остварена сарадња између Катара и Ирана, уз Асада чврсто на власти након руске интервенције у Сирији, то би променило читаву светску енергетску геополитику у корист Русије, а на штету САД.
Саудијска блокада Катара заправо није усмерена на стопирање радикалних терориста, већ на држање иранског, катарског и евентуално сиријског гаса ван тржишта ЕУ, за коју се процењује да ће постати највећи гасни конзумент у наредним годинама. Вашингтон, Пољска и њихова Иницијатива три мора само су једна шаховска партија у широј геополитичкој игри.
Отварање скупих пољских LNG терминала и стратегија Варшаве да преко Иницијативе три мора постане централноевропско гасно чвориште није идеја рођена у Варшави. Потиче из Вашинтона, односно конкретно од геополитичких стратега Атлантског савета. Створен од стране Вашингтона на врхунцу Хладног рата, Атлантски савет данас је велики тинк-тенк NATO политике финансиран од Пентагона и америчких обавештајних агенција. Међу званичним донорима су Секретаријат (department) вазухопловних снага САД, Секретаријат копнене војске, Секретаријат морнарице и Национални обавештајни савет САД. Амерички Стејт департмент и Министарство енергетике такође финансирају Савет, као и сам NATO.
У априлу 2017. Атлантски савет је у Истанбулу одржао конференцију о стратегији Три мора. Тема конференције било је Како Иницијатива три мора да постане Трампов приоритет. Кључни говор одржао је генерал Џејмс Л. Џоунс, председавајући Атлантског савета и биши Обамин саветник за националну безбедност. Аталантски савет је био присутан у Варшави када се Трамп у јулу појавио на окупљању Иницијативе три мора.
Џоунс је у свом априлском говору о Иницијативи истакао: „Ово је истински трансатлантски пројекат са огромним геополитичким, геостратешким и геоекономским импликацијама“. Џоунс је потом потврдио да је Иницијатива три мора дизајнирана да „ублажи снажни утицај Кремља у европском енергетском сектору“. Такође је истакао да је са државним секретаром Тилерсоном разговарао о томе колико је важно да се Иницијатива три мора подржи: „Он то разуме. Он разуме стратешки интерес; он разуме економски интерес“, рекао је Џоунс.
ДРУГА ИНИЦИЈАТИВА ОТКРИВА ОГРАНИЧЕЊА ИНИЦИЈАТИВЕ ТРИ МОРА
Дана 27. новембра окупљен је сасвим другачији форум чији је домаћин била земља учесница Иницијативе три мора. Самит Кине и држава Централне и Источне Европе у Будимпешти у организацији премијера Виктора Орбана окупио је 12 чланица Иницијативе три мора, као и држава које нису чланице ЕУ – Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Албаније. Кина и земље Централне и Источне Европе размотрили су учешће у гигантском кинеском пројекту Појас и пут који би требало инфраструктурно да повеже трговинске токове Евроазије. Разговарало се о оснивању нових инфраструктурних фондова, валутној сарадњи и многим другим стварима. Контраст у односу на идеју Иницијативе три мора о трошењу милијарди на ризичне пројекте америчког гаса из шкриљаца (са циљем додатног развајања Русије и Немачке) био је очигледан.
Разлика између кинеског самита са државама Централне и Источне Европе и Иницијативе три мора не може бити упадљивија. Она наглашава геополитичку линију поделе која показује да Вашингтон није у стању да европским NATO савезницима данас понуди могућности које могу да парирају Кини и Русији и њиховој изградњи нове евроазијске инфраструктуре у Европи.
Ф. Вилијам Ендгал је саветник за стратешке ризике, предавач и дипломирани политиколог са Универзитета Принстон. Аутор је бестселера на тему нафте и геополитике
