Прочитај ми чланак
Речи из књиге “Ланац љубави“ као да су дошле из области у којој не владају закони времена и простора. Дошетале су до нас доказујући тако да све што се изговори и помисли трајно остаје записано у пољу свести, а ми смо управо ти живи сведоци тога да се ништа не може сакрити и зато се данас пред нама откривају искрице светлости у којима се дуго времена чувало знање и одговори на питања српског народа. Ко смо, одакле смо, шта нам се дешава и куда ћемо да идемо?
У прошлонедељном тексту, (ЛАНАЦ ЉУБАВИ: Књига која је кодирана Винчанском кабалом (Видео)) имали сте прилику да прочитате како је настала Винчанска кабала. Ако седнете да проучите разна писма предхришћанског времена, приметићете, да су хебрејски и старогрчки језик, с којима је писана Библија (она која нам је до сада позната), имали исто тако 26 основних слова као и винчанско писмо (по др. Проф. Радивоју Пешић). Сви остали знаци, како код винчанског писма, тако и код ова два друга, користила су се за испомоћ и подршку тадашњим писцима, песницима и записничарима , да запишу и оставе историји све то што су хтели.
Разлика између низа у нумеролошкој вредности винчанских слова, којих је одредио др.проф. Пешић и г. Николића (аутора књиге Ланац љубави), види се код слова С и Ц. Да ли случајности постоје или ће нам године које стоје пред нама рећи да их нема, у сваком случају, слово С у винчанском писму се писало исто, али као у огледалу. Да ли то има некакве везе са симболом који нам је и данас у грбу, не може се доказати, али након тога што је словима С и Ц доделио исту бројчану вредност, осамдесет, г. Николић је добио правилан низ нумеролошке вредности библијских речи преко данашњег српског језика.
Сами донесете своје закључке. Имајте на уму да је ово само један део резултата који су добијени. Листа је огромна. Након свега овога, поставља се питање: Са којим писмом је писана Библија, а са којим je преписивана, јер је познато да је винчанско далеко старије од ова два друга?!
Потврду да слова С и Ц имају исту бројчану вредност, препознаје се и у речима које су настале њиховим спајањем или променама у свакодневном говору, код народа који је живео током векова на овим просторима. За најупечатљивији пример може се искористити београдска Ада Циганлија. На жалост, огроман број Београђана сматра да острво има везу са насеобима Цигана по њему, а и они то радо користе, па тврде да је Ада њихова. Наравно, истина је сасвим другачија. Ада се звала Сингалија, односно, звала се острво града Сингидунума или Ада Сингалија. Познаваоци келтских речи, знају да се реч СИГА преводи као бели камен или блок. У ствари, то је основни материјал са којим су зидана утврђења и храмови. Мало је познато да се и данас у појединим деловима Србије овај блок исто зове СИГА а данашњи српски језик њега је прекрстио и назвао ЦИГЛА.
Све већи број истраживача доказује, да Келти нису били народ, већ само етнолошка група која је живела у много већој заједници једног народа, а да су англогермаски историчари изменили и сакрили праву истину.
Наша знања су други користили и злоупотребљавали а ми сада имамо проблем, не само да докажемо, како су нам украли, већ и да уверимо сопствени народ да прихвати да је то наше. Зашто је то тако? Зато што су они, који су нам отели знање, то знање злоупотребили. Говоримо првенствено о симболу Свастике и о учењу Кабале.
Нема човека на овим просторима а да није употребио ову реченицу.“Киша лије ко из кабла.“
А ЗАШТО КИША ЛИЈЕ КО ИЗ КАБЛА?
Одговор је једноставан. Кабла је Келтска Божица, извор женског принципа из којег лије знање.
Да ли је могуће да је “народ“ који је отишао са ових простора скоро хиљаду година пре досељавања Словена, како каже званична историја, оставио ту реч и своју Божицу да висе негде у ваздуху све док Словени напокон нису дошли те их убрали као јабуке са гране?
Ко још у то може да поверује? Келти су Срби, Срби су Келти, знање је наше и злоупотребљено је.
НАСТАВИЋЕ СЕ
