Прочитај ми чланакСрбија је земља транзита која постаје и земља дестинације за мигранте, пре свега захваљујући свом положају на спољној граници ЕУ и чињеници да је све теже проћи балканском рутом до земаља западне Европе, оцењено је на данашњем панелу "Интеграција избеглица искуства и изазови у Србији и у ЕУ", одржаној у ЕУ инфо центру.
Радош Дјуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила навео је на Конференцији о интеграцији избеглица, „да се многи тражиоци азила у Европи одбијају и гурају назад у Србију“ и да је у земљи још увек јако мало оних који имају решен правни статус.
Он је додао да врло често ни њихов боравак „не значи извесност“, иако ти људи у земљи „фактички живе и по неколико година“.
„На питање успешне интеграције утичу пресудно медији и медијско извештавање, док воља политичких актера у многоме може да отежа интеграцијске процесе и планирање интеграције, какав је случај многим земљама Европе“, казао је Дјуровић.
Дјуровић је рекао да непознавање и недостатак информација представља посебан проблем када је реч о успостављању комуникације и локалној интеграцији избеглица.
По његовом мишљењу, избеглице би требао да се упознају са културом, језиком, историјом и законима средина у које долазе, али би и градјани локалних средина требало да се упознају са разлозима њиховог доласка, обичајима и страхотама избеглиштва.
„Интеграција је обострани процес и, уз разумевање и културолошке сличности, може посебно да се олакша и ми већ сада морамо о томе да размишљамо. Пре свега о томе морају да размишљају надлежне установе и институције и да правимо адекватне планове и стратегије када је реч о управљању миграцијама“, оценио је Дјуровић.
Горан Новаковић из Интеграционог сектора Града Беча навео је да се тај град „изузетно озбиљно бави“ проблемом миграната и да је свестан изазова стварања толеранције у локалној средини.
„Није то више питање избора, боље је да почнете да планирате, јер се околности са миграцијом мењају брзо, а за тили час миграција може да вас надје затечене, када озбиљни проблеми не могу више да се реше или предупреде“, рекао је Новаковић.
Према његовим речима, централизација у миграцијама и интеграцији није реално нити одрживо решење.
Миленко Никић из Министарства рада је на панелу навео да институција Србије чине велике напоре да заштите све оне који бораве у Србији, а посебно малолетнике без пратње родитеља, којих је све више у земљи и „чије су потребне под будним оком стручних људи из система социјалне заштите“.
„Већина избеглица не види Србију као земљу дестинације и тражи сваку прилику да Србију напусти, али постоје и успешни примери интеграције у локалним срединама, када је она могућа пре свега захваљујући отвореном и хуманом приступу наших градјана“, рекао је Никић.
Пројекат “ЛОВЕ Право, Ред, Вредности за мигранте/азиланте/особе којима је одобрен азил, у остваривању својих права без дискриминације” финансира Европска унија, а спроводи Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила АПЦ/ЦЗА и партнери – БЕТА новинска агенција и Центра за истраживање јавних политика. Садржај и статови изнети на овој wеб страници ни под којим околностима не изражавају ставове Европске уније
У ШЕТЊИ ПРОТИВ ДИКТАТУРЕ: Ко све долази на протест „Стоп крвавим кошуљама“? https://t.co/HaQnPfHRWk
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 8, 2018
