Од када су, пре неколико година, одлучили да више не вуду тајно друштво већ „друштво с тајном“ масони су много присутнији у јавности. Светској, па и српској. Рекло би се, силазе у масе. О себи и својим активностима на „путу светлости“ говоре отвореније, промовишу своје деловање у медијима и, кад год су у могућности, гурају вам своје скупо прстење и сатове под нос. Да видите да су они успешни, а ви нисте. И да се, логично, запитате зашто, а да Вам они „објасне“. Да вам открију „тајну“…

Тако то функционише. Али, опште је познато да им са Србима не иде баш најбоље продор у ширину. Са „елитом“ је лако, али прост народ неповерљив. Посебно онај верујући. Поставља чудна питања. Рецимо, како то никад међусобно не причају о политици, а готово сви су политичари?

Зашто славе Славу, а не верују у Христа него у неког „Неимара свих светова“? И тако редом. Питања, наравно, имају одговор али пук не разуме.Шта ћете, народ ко народ. Хоће да зна, а не може да разуме. А они одозго, Велики, Суверени, овакви и онакви, траже масовност. „Елита“ није довољна за оно што им треба.

Зато су се српски масони досетили две ствари. Прво, да својатају позната имена српске историје и други, да себе представљају као „добре људе на добром гласу“.

Што се тиче познатих ту је заиста листа повелика. Баш су пустили машти на вољу. Краљ Александар Карађорђевић, Живојин Мишић, Илија Гарашанин, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић. Петар II Петровић Његош, , Стеван Сремац, Сима Милутиновић Сарајлија, Стеван Мокрањац и тако редом, све до Стефана Стратимировића, епископа карловачког и светог Владике Николаја Охридског и Жичког. Дакле, свакоме по мало, за сваког по нешто. Ако хоћете владара – ту је, песника-изволте, композитора – дабоме, војсковођу – има, писца Начертанија – ма ево… Само доказа нема. Нигде. У ствари ту су, али то је део „тајне“…

Наравно, не кажем да неки од поменутих и многих непоменутих није било међу масонима, али баш Владика Николај…

А тек људске врлине – чудо. „У брат­ству је рад за­сно­ван на љу­ба­ви, исти­ни, пра­вич­но­сти, чо­веч­но­сти и по­ште­њу. Оно узор­но не­гу­је пле­ме­ни­та осе­ћа­ња пре­ма бли­жњи­ма и при­мер­ни лич­ни и по­ро­дич­ни жи­вот. Сло­бод­ни зи­да­ри не­гу­ју то­ле­ран­ци­ју, раз­у­ме­ва­ње и ху­ма­ност ка­ко би се свет при­бли­жио ме­ри чо­ве­ка.”(1), цитат је једне од ложа који ћете уз мање језичке варијације наћи и у свим другим, уз неизбежно “чланови слободних зидара су добри људи на добром гласу”(2).

Но, народ ко народ. Пита. Ако су тако добри зашто се међусобно свађају као нечастиви и деле као амебе, уз међусобна клеветања и оптужбе?

Али, хајде да им поверујемо, да су “добри људи на добром гласу”. Да никада не лажу, да помажу сиротињу, да су часни и поштени људи, да раде на добробит свих а не само своју. Онда, ваљда, не треба да у својим редовима трпе оне који нису такви. Треба да им дају “отпуст”, часни или нечасни, свеједно.

Ја ћу им дати једног таквог. Министар Горан Кнежевић. Он је члан Регуларне велике ложе старих, слободних и прихваћених масона, који је 2003. године инициран у ложи “Војводина” са седиштем у Зрењанину. Доказ слика.

Као члан ДС-а догурао је до градоначелника Зрењанина, а као напредњак до министра, прво пољопривреде, а сада целе нам привреде. Не знам да ли је добар човек, али је код народа на злу гласу.

Као министар пољопривреде три пута је јавно хватан у лажи око количине афлатоксина у млеку, да би на крају подигао границу са европски дозвољених 0,05 на српских чак 0,5 микрограма по килограму. А све то да би наставио увоз млека из Хрватске, које због заражене сточне хране није било тамо дозвољено за употребу. Дакле, Косово морамо да дамо да би ушли у ЕУ, законе морамо да ускладимо, али њихову границу толеранције на афлатоксин можемо да пробијемо чак 10 пута.(3) Занимљиво.

Сада, као министар привреде, лаже и замајава изгладнеле раднике “Гоше” и људима који траже исплату зарада и уплату пореза и доприноса за 4,5 година нуди посао у другом предузећу, физички дислоцираном. А оно прошло, пуј пике не важи.

То, богами, није добар човек на добром гласу. Бар за народ, коме очигледно шаљете “поруку”, господо масони. Одстраните такве из својих редова, па онда да причамо о “добром гласу”!

1. www.rvlsrbije.org/intervju-pravda-predrag-dordevic/
2. www.politika.rs/sr/clanak/350316/Masoni-Srbije-kroz-istoriju
3. www.blic.rs/vesti/drustvo/genijalno-resenje-ministra-knezevica-za-aflatoksin-dozvoljena-granica-ce-biti-05-a-ne/spnr375

Извор: fsksrb.ru

Ознаке: анализа, Драган Милашиновић, масони, Србија