Прочитај ми чланакУвођење редовног служења војног рока за нашу државу још није тема. Враћање регрута у старту кошта 70 милијарди
АКТИВИРАЊЕ обавезног служења војног рока у Србији, осим што би испразнило буџет, могло би да угрози и међународни положај наше земље. Идеју о поновном одласку у касарне Запад доживљава као најаву милитаризације српског друштва и зато не подржава поновно увођење пуне војне обавезе.
Иницијатива да се поново уведе обавезно служење војске не недостаје – заступљена је међу појединим политичким странкама, посланичким групама, истраживањима јавног мњења. Овим питањима бави се и међуресорна радна група Владе Србије задужена за анализу и предлог стратешких и одбрамбених докумената Војске Србије.
Последњи који је у јавности отворио ову могућност јесте нови министар одбране Александар Вулин.
– Поновно увођење обавезног служења војног рока свакако није нешто што ја као министар могу да наметнем. То је тема о којој би требало да размисли и изјасни се цело друштво – каже Вулин за „Новости“.
ОПШТА обавеза служења војног рока, упркос увреженом мишљењу, није особина само сиромашних држава и армија. Истина је, међутим, да је током последње две деценије овај концепт напуштен у већини европских држава. Обавезни војни рок задржан је у Аустрији, Швајцарској, Грчкој, Финској, Данској, Норвешкој, Украјини и Молдавији. Ови модели међусобно се разликују, а свака држава бира начин попуне оружаних снага према својим потребама.
Министарство одбране је урадило у претходним месецима интерну анализу која је показала да би враћање регрута у касарне само у првој години коштало државу око 70 милијарди динара, што је за Србију огроман износ – комплетан једногодишњи војни буџет.
Некадашњи предавач на Војној академији пуковник Милосав Пјешевић наводи да би прелазак на старо изнудио велике резове.
– Велико је питање да ли би постојећа организација, капацитети, људски и материјални ресурси могли да трпе регруте у касарнама – наводи Пјешевић. – Да би се то спровело, потребне су бројне промене система, посебно на оперативном и тактичком нивоу, као и комплетна измена принципа обуке војника и подофицира.
Главни аргументи за ренесансу пуне војне обавезе су све опаснији безбедносни изазови, политика војне неутралности, као и скромна издвајања за професионалну војску. Србија је, уз то, први пут у својој историји, добила готово целу генерацију младих који нису прошли ни најосновнију војну обуку. Реч је о најмање 200.000 пунолетних младића који су од 2000. године до данас дуг држави одужили служењем у цивилу, односно којима је упис у војну евиденцију била једина обавеза. То је драстично ослабило резервни састав, који у случају оружаног сукоба има обавезу да стане под ратну заставу.
Историчар Бојан Димитријевић, који је као помоћник министра одбране учествовао у припреми преласка са регрутног састава на професионалну војску, данас сматра да је одлука о суспензији обавезног служења војног рока била исхитрена.
– Осећам одређену дозу одговорности за тај прилично брзоплети поступак и мислим да смо на тај начин у ствари извукли једну од полуга нормалног функционисања војске – каже Димитријевић. – Време је показало и да не постоји адекватан извор попуне мирнодопских јединица.
