Он је, према истим сазнањима, сабраћи архијерејима поручио да у Канади све више људи одлази у цркву, као и да сумња да је комисија коју је оформио Свети архијерејски синод да преиспита пословање у овој епархији вршила притисак на свештенике. Подсетио је како је пре 31 годину отишао као владика са 4.000 долара у џепу и тамо створио – цркву која живи.

Други епископ о којем би сабор требало да се изјасни, владика Филарет, такође привремено разрешен по одлуци синода, још није стигао на дневни ред. Извештај о стању у његовој епархији, који је као и у случају владике Георгија саставила посебна комисија, тек би требало да се чита и владика Филарет би тек онда требало да почне да износи своју одбрану.

Синодске одлуке о овој двојици архијереја поделиле су епископат и заоштриле полемику на сабору. Група владика, коју предводи владика бачки Иринеј, на његову иницијативу, чак је и петицијом затражила преиспитивање одлука синода о двојици владика. Тај документ потписао је 21 архијереј од 37 активних. Они сматрају да је синод, црквено тело којим председава патријарх а које још зову и „црквена влада”, поступак водио супротно црквеним, па чак и државним прописима.

Мишљење које заступају је да двојица епископа нису знала ни за шта су оптужена нити ко их оптужује, да им није дато право да се изјасне о кривици, као и да је повређена непристрасност суда јер су чланови синода истовремено били и чланови комисија које су утврђивале стање на терену у милешевској и канадској епархији.

Из овог круга владика могло се чути и мишљење да они не доводе у питање невиност или кривицу епископа Филарета и Георгија, већ да само сматрају да поступак није био ваљано спроведен.

Синод са патријархом Иринејем на челу и веома утицајним митрополитом-црногорско-приморским Амфилохијем, као једним од чланова, с друге стране, највишем црквеном телу оставио је да процени кривицу двојице архијереја и да расправља о извештајима из њихових епархија. Они заступају мишљење да против владика није подигнута оптужница, да је вођен канонски поступак против њих, као и да су чланови комисије у оба случаја прикупљали материјал за синод и сабор због чега епископима и није достављен тај извештај. И једни и други позивају се на Устав Српске православне цркве.

Према црквеним прописима, синод, који чине патријарх и четворица епископа које бира сабор на мандат од две године, судски је орган у првој инстанци и суди међусобне несугласице епископа, као и канонске кривице епископа. Међутим, једино Свети архијерејски сабор може донети коначну одлуку о разрешењу архијереја, будући да је то тело које и бира и именује нове епископе.

У последњих пет година ово је пети пут да синод води канонски поступак и привремено разрешава неког архијереја од управљања епархијом. Први пут, међутим, чак 21 епископ устаје против таквог поступка. Закулисне приче да је синод преузео на себе превелика овлашћења, да је умањио утицај и снагу сабора, да се обрачунава са владикама, да се синодске одлуке по аутоматизму и без много питања само потврђују на сабору, годинама се провлаче у делу лаичке, али и црквене јавности.

Синодска „суђења” започела су са тадашњим епископом рашко-призренским Артемијем. Занимљиво је да су чланови тадашњег синода били и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика бачки Иринеј који су се на овогодишњем заседању сабора нашли на супротним странама по питању вођења поступка против архијереја. И у случају Артемија, који је у међувремену враћен у чин монаха, синодски поступак изгледао је веома слично. Епархију рашко-призренску посетила је синодска комисија, у којој су била двојица чланова тадашњег сазива „црквене владе”, испитивало се, као и сада и финансијско пословање епархије, састављен је посебан извештај те комисије и на основу њега је донета одлука о привремено разрешењу тадашњег епископа рашко-призренског, што му је и саопштено у Београду.

Од посете комисије до одлуке о Артемијевом разрешењу прошло је неколико дана. Сличан поступак је поновљен и у случају епископа Константина, рођеног брата владике канадског Георгија: прво је реаговао синод и донео привремену одлуку о разрешењу, коју је затим потврдио сабор. Осим сличности, постоје и крупне разлике у овим случајевима. Артемија су, на пример, и синод и сабор више пута опомињали на неправилности у његовој Епархији пре него што је покренут поступак после којег је привремено, па потом коначно, од сабора, рашчињен. Део архијереја СПЦ указује да су двојица владика који се сада налазе на „оптуженичкој клупи” за оптужбе против себе сазнали из медија, да су грехови који им се стављају на душу прво стигли до медија и верника, а да њима нису ни предочени.

Што се тиче некадашњег епископа рашко-призренског Артемија, са којим је почело смењивање епископа или како су неки говорили „решавање нагомиланих проблема у цркви”, није искључено да ће он поново бити тема сабора. Артемије не признаје одлуку сабора о свом рашчињењу и делује као „епископ рашко-призренски у егзилу” ван окриља СПЦ. Уз то замонашује, рукополаже свештенике, па чак и хороепископе (стари назив за епископа на селу). Да га треба искључити из цркве отворено је рекао умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије у тексту објављеном на сајту СПЦ под насловом „Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте”. Како сазнајемо, владика Атанасије је једини од умировљених епископа који присуствује заседању сабора и ближи је ставовима патријарха и митрополита Амфилохија.

Извор: Политика