Прочитај ми чланак

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ чека папу у Сараjеву?

0

vladika grigorije i papa franja

ПАПА Фрања састаће се током посете Сарајеву 6. јуна са владиком захумско-херцеговачким Григоријем, који ће као помоћник митрополита дабробосанског Николаја представљати православне вернике БиХ. Није искључено да разговорима са поглаваром Римокатоличке цркве присуствује и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који ће заступати Свети синод СПЦ.

Посета папе свакој држави подразумева и састанак са лидерима осталих локалних цркава и верских заједница. Ово питање је било кључ спекулација да би са папом у Сарајеву могао да се сретне и патријарх српски Иринеј, који је највиши поглавар православаца Босне и Херцеговине. Према информацијама „Новости“, до тога највероватније неће доћи, већ ће СПЦ бити представљена на нижем нивоу.

СУСРЕТ НИjЕ НА ВИДИКУ
СВЕ интензивније контакте Српске цркве и Ватикана треба посматрати у светлу чињенице да су Србија и СПЦ лидери државно-верског и међуверског дијалога у региону – истиче др Александар Раковић из Института за новију историју Србије и некадашњи координатор Међурелигијског савета Владе Србије. Због великог бремена прошлости, он не верује у скори званичан сусрет патријарха Иринеја и папе Фрање.

Могући сусрет патријарха Иринеја и поглавара Римокатоличке цркве, према нашим информацијама, није био званична тачка дневног реда овогодишњег заседања Сабора СПЦ. Саговорник „Новости“ из Патријаршије истиче да је у овом тренутку то за Цркву „апсолутно споредна тема“.

Како сазнајемо, Сабор СПЦ који заседа у Београду одговориће негативно на папино писмо које је стигло на адресу Српске патријаршије, у коме предлаже неку врсту консензуса са Српском црквом око канонизације кардинала Алојзија Степинца. Став СПЦ о овом питању је чврст и непроменљив – проглашење Степинца за светитеља, с обзиром на његову историјску улогу, није добар потез и неће допринети бољим односима наше Цркве и Ватикана.

У писању свог одговора Патријаршија ће се држати историјских чињеница, које упућују на нечасну улогу овог кардинала и других католичких свештеника током геноцида над српским народом у НДХ.

Кардинал Степинац и најаве о његовом скором проглашењу за свеца били су у четвртак тема сусрета папског изасланика кардинала Курта Коха Београду. Представник Свете столице други пут ове године борави у Србији, а његова посета тумачи се у светлу напора Ватикана да ублажи негативне ефекте најављене канонизације.

Кох се у четвртак састао са председником Томиславом Николићем, који му је захвалио на принципијелном ставу Свете столице о Косову, али и изразио забринутост да би одлука о проглашењу Степинца за свеца нарушила све досад урађено на побољшању односа између Србије и Хрватске.

– Исказујем искрено поштовање према свим верским заједницама у Србији и зато вас молим да када бројите зрна у једној руци, пребаците их у другу и пребројите поново – метафорично је Николић апеловао на Ватикан да још једном размотри своју намеру.

Кардинал је пренео папино задовољство предстојећом посетом председника Србије Ватикану, која је заказана за септембар.

– Посета папе Србији значајно би допринела чвршћој сарадњи верских заједница и помирењу народа бивше Југославије – нагласио је Кох.

ПОЗИВ И ИЗ ХРВАТСКЕ

ОДНОСИ Ватикана и СПЦ који се ломе на питањима Степинца и НДХ, према неким тумачењима, посредно утичу и на Хрватску. Католички верници притајено су љути што њихов верски поглавар избегава да посети Загреб. Папа Фрања примио је у четвртак у Ватикану хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић, која је поглавара Римокатоличке цркве званично позвала да посети Хрватску. Том приликом поклонила му је дрес фудбалске репрезентације Хрватске.

(Вечерње Новости)

21 коментара “ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ чека папу у Сараjеву?

  1. DJORDJE каже:

    KADA SE OVO DVOJE SRETNU IMA DA BUDE ORALNOG SEXSA! TO SU DJAVOLI U JLUDSKOM OBLIKU.

  2. Још нека од пророштава, савети, укори Монаха Гаврила из Манастира Бошњани (Крушевац)

    Негде задње године свог живота на земљи, отац је једном тако чудесно, почео присутним гостима да прича и о тешком времену које долази за Србију, па је и говорио и о тешком стању и неслози и међу Црквеним људима и да неће бити праве слоге ни међу њима. Али тада нам је рекао, причајте и другима, да када се то збуде, да се не уплаше, да знају да ће то време дођи и да морају са вером само Богу се молити, али да ће бити подељености. Између осталог је рекао: „Много Владика и теолога у задње време неће се руководити по Божјем расуђивању, оним што је за народ корисно, већ по чулном, телесном, застраниће, а и по наговору људи, угађаће им, биће ту и политичара и других са којима ће они и пријатељства градити. Неће расуђивати по поукама Светих отаца, већ смојим знањем, користећи надмено поверену им власт, данаметну нека своја правила у Цркви: било о посту или неке друге новотарије, које до тада нико чуо није, и томе ће се чудити многи. И народ ће сам то увидети, многи ће се успротивити, јер ће духом осетити да то нешто није у реду. И тако понешени својом надменошћу и гордошћу, а користећи велики положај и власт поверену, многе ће погрешне потезе повлачити, многе ће наредбе нерасудне давати, да ће бити тешко да их подчињени послушају и да их прате. Од њине гордости јавиће се плод њихових самовољних одлука (јер Бог се гордима противи, и своје путеве
    њима не открива): многи ће се послови завршавати преко везе, угађањем грешницима непокајаним и огрезлим у безакоње и криминал, који су своју имовину стекли на лоповски начин закидајући сиротињи, и тако ће у истим замкама бити са њима. Многе ће бринути Владике о материјалном, а монаштво ће се осипати, на духовно се неће ни мислити, тешко ће се са њима моћи споразумевати, многи неће моћи то одћутати, па ће бити прогоњени и испаштаће. Многе Владике и старешине ће примењивати неке наводе отаца површно, занемарујући суштину и ширину поуке те не сагледавајући, расуђиваће једнострано. Ширину поуке никада сагледали нису, а нешто своје хоће другима да наметну као правило ново. Измишљаће
    они и нека нова правила поста, и то ће народ збуњивати, и неке новотарије, али подвига они неће држати да по Божјем добију дар расуђивања и мудрости. Неки ће се тако понашати, а неки не, па ће међу њима бити раздора и неслоге, а народ ће то све и верници испаштати. Неки ће тако постати неосећајни, товариће тешка бремена да ће се подчињени чуду чудити како да поступе, а да не погреше. Тако ће живе људе гутати својим нерасудним одлукама, без претходног саслушања и испитивања, па отуда ће бити пометња и прелазак монаштва из једне Епархије у другу, и неће имати ко да их саслуша. Отац је говорио: „О Владике и свештеници, немојте градити пријатељства из интереса са људима, већ их вери упућујте и тежите да их са кривог пута вратите, да не бисте зато били осуђени!“Многи су без искуства монашког сели у фотеље, и ту проблеми велики настају, јер они не могу много тога ни расудити како треба. Треба отићи и видети поједине Владике, који су прво били монаси па онда и Владике, како они као прави пастири знају сваког саслушати и савета правог дати. Такав је (поменуо је једног по имену) он је намучен, много, и монаштво га воли јер има родитељски став према свима. И манастири су му пуни монаштва, и нови чланови долазе, јер осећају његову љубав. Али и његов народ мира имати и слободе неће, треба склонити светитеље и друге светиње да шиптари не униште. Они ће се као примирити, па ће се осилити, па опет ће све наше палити, само да Србе протерају. А онда ће они опет силом границе наметнути нове, а свет ће то мирно гледати. Док не дође владар са Круном да Србијом влада, тамо мира бити неће. Па и наши су преци морали бежати пред Турцима, па ће и сад тако време дођи. Неће они само део Србије тражити, него ће и део Црне Горе и Грчке Македоније.
    Поново ће се населити монаси по планинама у делу Србије где је мирно, ту ће и нове светиње обновити.
    (О појединим владикама) „И други Владика исто мира имати неће,…. У Црној Гори ће велика пометња бити, многи ће застранити и отићи са туђином, владари ће народ делити, али тамо су се племена увек делила, па и сад ће. Многи ће мученички и тамо отићи, страдање мора бити. Срби ће
    ако их и деле, увек у вери заједно бити. Многи ће монаси тамо на понос монаштва и примера бити. Али и Владика, мудро о свима очински брине и сви у слози живе. То је за пример свима.
    А овај Владика… нигде мира са собом нема, он што на ум то на друм, ни у Цркви мира нема. Било би му спасоносније да се повуче и о себи брине, него што тако ради. Нека спозна себе, а не све да тако са виком решава и избрзно, то и народ види. Није све у вештом говору, него у мудром делању и поступању. Сваког треба саслушати, па суд доносити. Брзина је увек штетна била.
    А… Владика, дете, шта може дете неком да науди, да напакости. Али мора некад мало и строжији да буде, деца то осете, па се онда осиле, ни то није добро. Благо њему, деца су деца, и остају таква. Кад би међ децом тално био, најбоље би му било. (то је говорио о неким Владикама које није видео нити се са Њима сусрео.)
    А овај…. мора, не сме да пуста да му врачаре у неким селима се више питају него свештеници, и да њих народ више слуша, несме да се угађа народу да по савету њином раде, већ треба то протеривати и јавно говорити народу. То је много штетно, и да народ више у таквим заблудама живи. Али манастире народ воли и много посећује. Има наша Црква још Владика који су на понос. Но са појединим неће моћи никакав договор да нађу, и биће неслоге међу њима због тога, различито ће мислити, па ће се на крају неки морати издвојити од њих. Морамо се чувати од лукавих и надмених у задње време. Лепо кажу, зло ће доћи од начитаних. Биће они надмени, љубопитљиви, радознали, ласкави, ником се неће покоравати, а делиће памет свима. Они школовани земаљском науком, надувени свакојаким овосветским знањем, који изврћу праву науку о духовном животу, или на свој сопствени начин допуњују, или то чине из своје користи и то хоће да наметну другом, ма ко они били, треба их се клонити. Многи ће теолози такви бити, али ви знајте, да будете обазриви. Они нешто стално истражују, испитују, многи ће у јерес скренути, нема шта ми да истражујемо, само имамо да се учимо по Светим Оцима како су нам оставили у наследство. И то знајте, без труда и подвига нема духовног напретка и спознања правих путева. А они хоће надувеним знањем да докуче оно што су многи само подвигом постигли. То не може. Многи су питали оца, како ћемо оче разликовати који духовници правилно уче и Владике, како да то спознамо. А отац каже: Па ето како, по плодовима ћете их познати, где се њихови манастири пуне, монаштво се множи, и живе у духовној слози и миру, онда значи да таквог треба слушати и од таквог савета примати. Значи да они духовно стоје у здравој науци и знању. Тамо и народ иде и помоћ и савета тражи. Али, где се нешто нејасно догаћа, крије, затачкава, лоше на гласу, где братство бежи и растура се, где се нека новина у правилима уводи, ту значи да нечег има и нешто није Богу угодно и значи не може се код таквих ни савета тражити. Па и сваки хришћанин који је срцем предан Богу може тачно да душом осети кад и обичан разговор води са неким, ко је застранио у нечем или не, тачно му неки сигнал то укаже да се клони таквог.
    Наглашавао је отац да неће бити у задње време духовника који ће мудро знати да подуче вернике. Биће их, али ретко. Но нека се верници моле, и то срцем, исповедају, посте и причешћују, и Господ ће их Сам научити. Оно што је корисно, њима ће се појаснити и пут отворити, а оно што није, биће им склоњено, или појашњено да неводи добру. Осећај неки у човеку тачно говори, а све што се са немиром јави, што некако оптерећује човека, то је од
    „онога“, а што је са миром, то је од Бога.

    Страна 204 Starac Gavrilo – prorok poslednjih vremena

  3. Eвo штa kaжe мoнaх Гaврилo o пaпи и влaдиkaмa СПЦ у прoрaчнству

    Стaрaц Гaврилo je пoзивao српсkи нaрoд нa пoст, мoлитву, пokajaњe, инaчe ћe сe у супрoтнoм збoг мнoгих грeхoвa у нaрoду, свeштeнству и влaдaрa излити гнeв Бoжиjи:

    Знaтe штa je рekao Св. Koзмa Eтoлсkи: ’Зa свe штo сe прaвoслaвнимa будe дoгaђaлo у пoслeдњe врeмe, kунитe пaпу, oн je узрoчниk свих зaлa.’

    Бићe вeлиko oтпaдништвo

    „Бићe тaдa и вeлиko oтпaдништвo. Ko гoд нe будe примиo срцeм вeру прaвoслaвну, пoвeрoвaћe рaзним oбмaнaмa и вeрoвaћe лoпoвимa и лaжoвимa, вeрoвaћe лaжним oбeћaњмa стрaних влaдaрa, a oд тoгa ништa имaти нeћe. Mнoги ћe трaжити свoja oгњиштa, aли нeћe мoћи oд koрoвa дa прeпoзнajу koje je њихoвo двoриштe билo и имaњe. Блaгo тaд oнимa kojи су нaучили сkрoмнo дa живe, a oни kojи су нaучили у рaсkoши, нeћe мoћи лako нeмaштину и глaд дa прихвaтe. Ништa им њихoвe пaрe нeћe пoмoћи. Taдa, kaд сe тo свe будe дeшaвaлo, чувajтe сeмeнa свeгa, житaрицa и пoврћa, дa имaтe штa пoсиjaти, jeр нeћe имaти гдe дa сe kупи сeмe ko oвo сaд, пa дa имaтe дa пoсejeтe и дa сe прeхрaнитe…“

    …„Mнoгo влaдиka, свeштeниka и тeoлoгa у зaдњe врeмe нeћe сe руkoвoдити пo Бoжиjeм рaсуђивaњу, oним штo je зa нaрoд koриснo, вeћ пo чулнoм, тeлeснoм, зaстрaнићe, a и пo нaгoвoру људи, угaђaћe им; бићe ту и пoлитичaрa и других, сa kojимa ћe oни приjaтeљствa грaдити. Нeћe рaсуђивaти пo пoуkaмa Свeтих oтaцa.“

  4. Значи кад папа згази на „босанску“ православну земљу 6 јуна он ће је сматрати својом…

    Цитирам: „Посета папе свакој држави подразумева и састанак са лидерима осталих локалних цркава и верских заједница“…

    У „босни“ не постоји локална црква већ Србска Православна Црква!!! Присуство у Сарајеву 6 јуна при посети папе било којег Свештеника а камо ли Владике СПЦ представља грубо кршење канона СПЦ и био патријарх или не биће тада присутна званична СПЦ!!! ЖАЛОСНО али Истинито!!!

  5. Ovom papisti biskupu (episkopu spc) Grigoriju ocigledno se negadi stepinac cim ljubi skute papi kao i ostalim papistima u spc… oni bi izgleda hteli u buducnosti da se u spc mole za dzelata… kao i vUCKu sto se ne gadi hitler pa zuri u katolicku eu hitlerov projekat 1941…

Коментари су затворени.