Прочитај ми чланак

ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ: Шта је српски национални интерес

0

Ми наш интерес никада нисмо умели, а ни смели, чак ни да дефинишемо

Шта је српски национални интерес? Ово је дефинитивно питање које вреди читаво богатство. Често користимо тај термин, а заправо га никада нисмо дефинисали. Питати просечног Србина шта он подразумева под појмом „српски национални интерес“ је илузорно. На сто Срба добићете сто различитих одговора.

Владимир Ђукановић је адвокат, народни посланик и члан Председништва Српске напредне странке

Али ту је најпре крива наша интелигенција. Што она самозвана, што она истинска. Најпре због чињеница да она сама не зна шта би се могло подвести под овај појам. Ниједно руководсто од почетка вишестраначја, па ни ово садашње коме и сам припадам, није умело да дефинише шта би подразумевало под српским националним интересом. Зато ми лутамо, ударамо као слепи у стубове и губимо битку за битком.

ХРВАТСКА, ЦРНА ГОРА, АЛБАНИЈА

Да ли је српски национални интерес да се бесконачно трошимо у борби за територију на којој данас готово и да нема Срба или нам је циљ да се са онима који су нас најпре демографијом и парама, а потом и голом силом, са тих простора почистили, разграничимо? Да ли је можда национални интерес да се се окренемо просторима где има Срба и да се за њих боримо? Шта је наш национални интерес данас, а шта ће бити у будућности? Док то не дефинишемо, наши порази ће се наставити.

Хрватска данас, без обзира што се демографски осипа, има свој интерес. Прилично хегемонистички и она то и не крије. Упливом њеног капитала у Србију, који је убачен ранијом куповином наших предузећа, она заправо испољава своје хегемонистички намере за освајањем наше територије. Симболички јој је јако битно да нам узме Шарнгредску аду, ако би пуком симболиком прешла ка Бачкој.

У Црној Гори одавно је на делу тзв. кроатизација Црногораца, која је с почетка спровођена тихо, а данас је све интезивнија. Међутим, Хрватска је свој национални интерес, базиран на чишћењу Срба и било каквог православног утицаја, темељно развијала готово читав век. Шиптари су деценијама кроз демографију и куповину српских имања имали свој циљ, а он је био надвладавање Срба на простору Косова и Метохије са циљем да, кад преовладају, тај простор припоје Албанији. Ми наш интерес никада нисмо умели, а ни смели, чак ни да дефинишемо.

Нашу величанствену победу из Великог рата од пре сто година готово до краја смо прокоцкали. Изгубили смо етничке просторе у каснијим ратовима, изгубили смо знатан део становништва са наших етничких простора, најпре кроз геноцид који је над Србима спровођен, али и кроз асимилацију становништва која је највећим делом била насилна.

Највећи проблем данас имамо са конвертитима који настављају да за туђе интересе разједају наш народ. Но, ми немамо одговор, док се канцер шири. А одговор немамо јер немамо дефинисан национални интерес. Срби у не малом броју још увек се клањају Брозу, баш оном који нас је расрбио, а очекују од Вучића да им сачува Косово и Метохију које је тај исти Тито од Срба највише очистио забраном њиховог повратка после Другог светског рата. Највећи син наших народа и народности је Косово и Метохију желео да припоји Албанији и да га преда Енверу Хоџи. Да је то тада урадио најпре би му српски комунисти из тог периода аплаудирали, док би њихова деца и унуци данас Вучића нападала или са једне стране за издају, или са друге зато што није још већи издајник од њихових очева и деда

ШТА СРБИЈА МОРА ДА УРАДИ?

Вучић је данас крив овима што га нападају што кроз политику коју води покушава да дефинише српски национални интерес, а то је баш оно што они никада нису умели. Тај национални интерес негде препознајем у томе да се омеђе границе шта се данас може сматрати српским етничким простором, а он је дефинитивно онај простор у коме Срби доминантно живе као већина. Он је угрожен и прети му даље растакање по свим шавовима, од културолошког, преко националног и економског – уколико га не заокружимо и не кажемо: Од данас ово грчевито бранимо на свим пољима, а једног дана, ако икада ојачамо, можда ће неке боље генерације покушати да врате оно што смо ми и генерације пре нас изгубиле.

Србија и будуће генерације не могу константно да се базирају на некаквом дефанзивном ставу и самопорицању које нам је наметано, већ ће, напротив, када и ако се консолидујемо, (баш као Хрвати и Шиптари) бити време да то окренемо и да паметном дугорочном стратегијом пређемо у офанзиву са помало и хегемонистичким ставом.

Да би се то реализовало, Србија најхитније мора да подигне ниво образовања народа и да сва могућа средства уложи у савремено образовање, да школује и да прави своју интелектуалну и политичку елиту, да се економски подиже, да код младих развија патриотски и милитаристички дух са константним обликовањем будућих генерација да је вредно борити се за отаџбину, да код Срба промени свест о рађању, односно да се на сваком кораку афирмише породица и породичне вредности, и да се увек подстичу и награђују породице које имају троје и више деце.

Таква Србија има шансу да, полазећи од ове основе, у будућности дефинише националне интересе српског народа и да увек и на сваком месту зна за шта се бори.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

12 коментара “ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ: Шта је српски национални интерес

  1. superfuzz каже:

    E samo nam ti goveđa faco kaži šta su naši interesi mi to bez tebe nismo znali. Ja sam siguran, da ti u celoj ovoj priči najbolje znaš koji je tvoj interes.

  2. Урбана Герила каже:

    Каква реторика за једног Бизона! Али само кад је у служби издаје…

  3. Неле каже:

    Да ти и твоји као и твој газда одете где и треба да будете за ово што радите народу и држави. У неку од специјализованих државних установа.

  4. Дуња каже:

    Кад год видим (у крају), или прочитам Ђуку, сетим се… ПРВИ интерес Србије ми се јави као !!! Никако не пуштати олош лепљивих прстију да води Лутрију и игра се лото куглицама…увек за#ере…Ђука, не лупетај ко лимени певац на београдској кошави…одступи, газда ти прска на све стране, те рупице не можете „да се у со сви преметнете“ да зачепите….спремај се за повлачење Ђука….

  5. NgoeuInformer каже:

    Poglavlje 20: Mala i srednja preduzeća u perspektivi evropskih integracija

    Piše Mateja Agatonović

    Pregovaračko poglavlje 20 (Preduzetnička i industrijska politika) predstavlja jedno od poglavlja u pregovorima o pristupanju EU koje je Srbija otvorila u protekloj godini, a koje za cilj ima usaglašavanje sa tržištem EU koje odlikuje konkurencija i inovativnost, a radi ekonomskog rasta, uvećanja investicija i poboljšanja poslovnog ambijenta.

    Te ciljeve bi trebalo postići politikama usmerenim na osnaživanje preduzetništva i kompetitivnosti privrede, kao i stimulacijom malih i srednjih preduzeća.

    Evropski komesar za politiku proširenja Johanes Han rekao je nedavno na neformalnom sastanku premijera Zapadnog Balkana u Draču da članstvo u EU „zahteva više od veoma važne vladavine prava, odnosno (da podrazumeva) i podsticaj rastu, zaposlenosti i prosperitetu”, dodavši da će poboljšanje opšte ekonomske klime „biti odlučujuće da ubedi građane (Zapadnog Balkana), kao i one u današnjoj EU, da je naša zajednička ambicija članstva u EU dobitna (za obe strane)”.

    Han je u toj izjavi prevashodno mislio na ubrzavanje regionalnih integracija i kreiranje efikasnijeg zajedničkog tržišta, ali domaći eksperti ukazuju da bi upravo strukturna transformacija malih i srednjih preduzeća imala znatne pozitivne efekte na konkurentnost celokupne privrede Srbije, dinamični rast investicija, povećanje izvoza i rast zaposlenosti.

    Privredna komora Srbije navodi da su mala i srednja preduzeća i preduzetnici značajan segment privrede Srbije, da čine 99,8 odsto ukupno aktivnih preduzeća, da zapošljavaju skoro dve trećine zaposlenih u nefinansijskom sektoru i da učestvuju sa 32 odsto u formiranju BDP-a Srbije.

    Predsednica Poslovno-ekonomskog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Gordana Lazarević u jednoj debati posvećenoj Poglavlju 20 navela da je “Srbija na polovini BDP-a koje su imale zemlje koje su ušle u EU 2004. i na trećini BDP najrazvijenijih članica EU”.

    Evropska komisija je u svom poslednjem Izveštaju o napretku Srbije za Poglavlje 20 ocenila da je Srbija zabeležila određeni napredak u pospešivanju preduzetničkih i industrijskih politika, kao i da bi Srbija u nastupajućim godinama posebnu pažnju trebalo da posveti „razvoju industrijske politike, koja bi bila zasnovana na principima EU“ i „naporima za poboljšanje predvidljivosti poslovnog okruženja“.

    Komisija je pohvalila činjenicu da je Srbija „Godinu preduzetništva“ 2016. godine produžila u „Deceniju preduzetništva”, koje za cilj ima „sistemsku podršku razvoju privatnog sektora u Srbiji“, kako bi za deset godina poslovalo 500.000 malih i srednjih preduzeća sa milion zaposlenih građana. Svako deseto malo i srednje preduzeće bi trebalo da bude izvoznik.

    Premda važi za jedno od poglavlja koje je lakše „zatvoriti“, njegov značaj se ne treba potceniti, zato što predstavlja jedan od segmenata pregovora koji direktno utiču na dobrobit građana i privrede.

    Da je ovo poglavlje jedno od „lakših“ za zatvaranje navodi i izvršna direktorka Centra za evropske politike (CEP) Ranka Miljenović, koja objašnjava taj stav činjenicom da Poglavlje 20 ne zavisi od tzv. „tvrdih“ regulativa, već da zavisi od usaglašenosti sa strategijama i komunikacijama evropskih institucija.

    „Deo poglavlja koji se odnosi na mala i srednja preduzeća je umnogome usklađen sa pravnim aktima unutar EU“, navela je Miljenović i dodala da Srbija za sada ostvaruje skromnije rezultate po pitanju uspešnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na države članice.

    Sa druge strane, ona je navela i da trenutno važeća Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća za period 2015-2020 nema podataka o realizaciji mera, da je Akcioni plan za sprovođenje strategije, a koji je pokrivao prve dve godine Strategije, bio precizan i sa obiljem definisanih indikatora, ali da se u javnosti i dalje ne zna „da li i koje su mere (iz tog Plana) preduzete“.

    Po rečima programskog direktora Ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek Mihaila Gajića, najveći problemi sa kojima se suočavaju mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji potiču iz fiskalnih i domena administracije i vladavine prava.

    „Neophodno je rasteretiti privredu smanjenjem poreza i doprinosa na zarade, te uređenjem parafiskalnih nameta, smanjenjem njihovog broja i iznosa i naplaćivanjem komunalnih usluga po istim cenama (a ne kao do sada višim) kao i fizičkim licima“, rekao je Gajić.

    On je ocenio i da je državna administracija i dalje preobimna i da najveći problem predstavljaju korupcija, nejednak tretman preduzeća pred državnim organima i neuređenost regulatornog okvira.

    „Ovo posebno važi za inspekcije i Poresku upravu. Pored toga, sudovi su neopravdano spori, a sudska praksa širom zemlje nije ujednačena, pa se u sličnim sporovima dobijaju dijametralno suprotne presude“, kazao je Gajić.

    S obzirom da u pregovorima za Poglavlje 20 nema tehničkih uslovljavanja, gotovo sav teret u zatvaranju tog poglavlja nalazi se na Srbiji i njenim institucijama, a uspeh reformi će se odnositi na celokupnu privredu i poslovanje malih i srednjih preduzeća.

    Evropski pokret u Srbiji navodi da je usvajanje Akcionog plana koji treba da definiše konkretne mere u Strategiji 2015-2020. kako bi aktuelna politika preduzetništva mogla da se sprovodi i da je neophodno obezbediti unapređenje poslovnog okruženja kao preduslova za razvoj privatnog sektora, boljeg pristupa finansijama, unapređenje kadrovskih potencijala, unapređenje konkurentnosti, izvoza i razvoja ženskog i omladinskog preduzetništva.

    1. Дуња каже:

      И од мене комплименат- ретард из чувене еунатоуса фамилије

Коментари су затворени.