Прочитај ми чланак

ВОЂА „НОЋНИХ ВУКОВА” – Хирург тражи од Путина да промени државни грб

0

Питање промене националних симбола Русије поново је покренуто у руској јавности. Лидер највећег руског мото-клуба „Ноћни вукови“ Александар Залдостанов, познатији као Хирург, предложио је руском председнику Владимиру Путину да се измени изглед руског грба.

6

Питање промене националних симбола Русије поново је покренуто у руској јавности. Лидер највећег руског мото-клуба „Ноћни вукови“ Александар Залдостанов, познатији као Хирург, предложио је руском председнику Владимиру Путину да се измени изглед руског грба.

Стручњаци очекују да ће се то питање све чешће чути и разматрати у руској јавности, с обзиром на то да се приближава стогодишњица Октобарске револуције.

Хирург је рекао да актуелни грб Русије представља традиције Руске империје и да нема ниједног совјетског симбола на грбу, што је по њему неправедно због многих генерација рођених у Совјетском савезу.

Он сматра да би грб Русије требало да уједини царске и совјетске симболе. Према замисли Залдостанова у позадини двоглавог орла би требало да стоје зраци сунца, а са леве и десне стране би било класје преузето са совјетског грба, што би по његовом мишљењу одражавало праву Русију. „Грб Русије је симбол државе и сакрални знак наших пређашњих и будућих победа. Прво морамо да задржимо данашњи грб — двоглавог орла — који представља Руску империју. Такође, ми смо дужни да покажемо да смо родом из СССР-а — из Гагариновог лета у космос, првог сателита у свемиру, моћне совјетске армије и, наравно, титанске победе у Великом отаџбинском рату“, рекао је Хирург. Према његовим речима, ново време тражи нове симболе. Иако предлог још није стигао у Кремљ, руска јавност озбиљно дискутује о њему. Потпредседник Савета федерације Јевгениј Бушмин сматра да на државним симболима Русије ништа не би требало мењати.

„Ја сам категорички против измена Устава, грба, обележја. Ја сам против сваког играња са државним симболима“, рекао је Бушмин.

Заслужни уметник Русије и главни војни хералдичар Федералне службе обезбеђења Николај Уколов је поручио Хирургу да се „не рекламира преко руског грба“, предлажући његове измене. Он је додао да поштује лидера „Вукова“, да прати његов рад, али да „нема никаквог смисла, ни повода“ да се сада уносе било какве измене и закључује да би то било погрешно. Ефим Комаровски, кандидат историјских наука и стручњак у области хералдике (науке о грбовима), каже за Спутњик да је разговарао са Хирургом о његовом предлогу, али да ипак не може да га подржи у потпуности. „Требало би се пажљиво односити према државним симболима.

Мислим да двоглави орао има најдубље историјске везе са Русијом, он је самодовољан сам по себи и било би боље да он остане главни симбол наше земље. Можда постоји простор да се промени изглед тог орла, али то је већ друго питање. Петокрака је одраз одређене епохе, али не мислим да би она требало да се нађе на грбу. Она се налази на Застави победе, користи се у руској војсци. Звезда и орао се допуњују, али то не значи да би их требало заједно користити на грбу и не мислим да би руски Савет за хералдику одобрио тако нешто.

Хералдика је веома прецизна наука, која захтева стриктно поштовање њених правила. Хирург и ја смо јуче разговарали о његовом предлогу. Мислим да је то интересантна идеја. Хирург сматра да се у Русији често омаловажава совјетска епоха и подржавам његову идеју да повежемо различите историјске епохе наше земље, али не уз помоћ хералдике“, рекао је Комаровски.

Хирургову идеју су махом подржали руски комунисти, који сматрају да би повратак совјетске симболике на државне симболе показао промену курса у правцу патриотизма и одбацивање наслеђа деведесетих година прошлог века, док су у Руској православној цркви остали уздржани по том питању.

„То су сложена питања хералдике. Руска православна црква, као државна институција, не би требало да реагује на сваку такву иницијативу. Могу да кажем своје лично мишљење — не видим неки посебан разлог и повод да се мења грб. У последњих 20 година у друштвено-политичком систему наше земље се ништа није мењало“, рекао је руским медијима протојереј Сергиј Привалов, председник Одељења Синода РПЦ за сарадњу са Оружаним снагама и органима за заштиту права. Актуелни државни симболи Русије утврђени су не тако давно — грб и застава пре скоро четврт века, а химна пре 15 година. Али упркос томе они и нису тако млади — сви имају своју историју.

23 коментара “ВОЂА „НОЋНИХ ВУКОВА” – Хирург тражи од Путина да промени државни грб

  1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    http://vignette1.wikia.nocookie.net/althistory/images/a/a4/Coat_of_Arms_of_Russia_%28New_Union%29.svg/revision/latest/scale-to-width-down/443?cb=20111015011738

    Изгледа интересантно али може и лепше…

    1. Косовац каже:

      Индијанцима су показивали лепше стакленце.

    2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      .. ?

    3. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      http://www.alternatehistory.com/forum/attachments/soviet-russia-jpg.226677/

  2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Одлична идеја, апсолутно подржавам!

  3. Destroyer каже:

    Једног дана ће Коловрат да стоји а не комуњарска срањња.

    1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Оће, оће, ако сви Срби и Руси врдну из памети…

  4. Бобан за Царевину Србију каже:

    Што се мене тиче може. Али да ту црвену петокраку ставе аждаји на чело и да је направе да мало више личи на ону наказу лењина и онда ће то да буде права мешавина царског и комуњарског грба. Ја би то тако урадио, а како ће Цар баћушка да уради кад пред крај рата дође на чело русије видећемо. Дај Боже да што пре дође Цар на чело Русије па и Србије.То кад би доживео…. ух баш би се радовао :)

    1. Šojić каже:

      Cipov,sta ima tebe da se tiche,pa ko tebe nesto pita….dijabolchino..ahahaha

    2. Бобан за Царевину Србију каже:

      Ало простак завуци се у кућицу. Сад што ти је кућица ботино педу ја ти нисам крив. И мање да лајеш касно је можда ти газда спава.

    3. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Неће, Русија ће остати република, а ово уједињење симбола Империје и СССР-а је врло могуће да се деси, пошто су и oрао и петокрака са српом и чекићем веома важни симболи Русије и руског народа, јер ако се сетимо, ЛНР је вратила петокраку, а ДНР је скинула круну…

  5. NGO_Informer каже:

    Novo ime MIJ – Muzej Jugoslavije

    Inicijativa o promeni imena u Muzej Jugoslavije predstavlja težnju da se delokrug istraživanja i muzealizacije usmeri na širok spektar različitih fenomena koji obeležavaju jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo

    Muzej istorije Jugoslavije promenio je ime u Muzej Jugoslavije, saopšteno je 1. decembra na svečanoj proslavi 20 godina od osnivanja te ustanove, na kojoj je predstavljena i nova koncepcija i novi vizuelni identitet.

    Direktorka MIJ Neda Knežević rekla je u prisustvu velikog broja zvanica iz kulturnog i javnog života da inicijativa o promeni imena u Muzej Jugoslavije predstavlja težnju da se delokrug istraživanja i muzealizacije usmeri na širok spektar različitih fenomena koji obeležavaju jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo, a već neko vreme su prepoznati u aktuelnoj muzejskoj praksi.

    “Sve ovo vreme mi čuvamo, proučavamo i na inovativan način interpetiramo kulturno nasleđe Jugoslavije. Negujemo kulturu sećanja, s težnjom da uvažimo raznovrsna lična, kolektivna i generacijska iskustva”, rekla je Neda Knežević i dodala da je Muzej sada u drugoj fazi strateške promene započete 2014. godine i nazvane Razvoj i postizanje izvrsnosti.

    “Kroz svoje brojne programe i aktivnosti mi podstičemo društveno pamćenje i negujemo kulturu sećanja na razvoj jugoslovenske ideje, počevši od njene pojave u 19. veku, pa sve do njenih otelotvorenja do kojih dolazi u 20. veku – Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, do socijalističke Jugoslavije”, istakla je Neda Knežević.

    Na svečanosti povodom jubileja prikazano je nekoliko kratkih filmova sa fotografijama iz bogatog fonda Muzeja, koje je priredila Snežana Škundrić. Takođe, uručene su zahvalnice za dobru saradnju predstavnicima tridesetak ministarstava, muzeja, drugih kulturnih ustanova, fakulteta.

    Podsetivši na veliku zbirku štafeta za Josipa Broza Tita, Neda Knežević pozvala je prisutne da premijerno vide izloženu štafetu koju su za 17. rođendan prestolonaslednika Petra II Karađorđevića poslali Mladi sokoli 1940. godine.

    Ističući da su “istraživanje, dokumentovanje, debate, sučeljavanje mišljenja povodom
    različitih izložbi, knjiga i umetničkih projekata – okosnica postojanja Muzeja koji je sada i mesto otvorenog dijaloga”, Neda Knežević rekla je da osnovna snaga Muzeja leži, međutim, u njegovim resursima” – bogatom fondu sa više od 75.000 eksponata, kompleksu koji se prostire na 3,2 hektara, kao i u jakim simboličkim vrednostima i nadasve motivisanom i profesionalnom kadru.

    Deo muzejskog fonda je i foto-kolekcija sa bezmalo milion snimaka, a rad na njenoj digitalizaciji je strateška oblast Muzeja, muzejskog, spomeničkog i memorijalnog kompleksa koji privlači 120.000 posetilaca godišnje. Pored toga, na osnovu svojih programa, “izuzetno je cenjen u profesionalnim krugovima širom regiona”, istakla je Neda Knežević.

    Muzej svojim radom nastavlja tradiciju tri ustanove – Memorijalnog centra Josip Broz Tito, Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i Muzeja 25. maj, čijim je spajanjem nastao 1996. godine.

    “Vremenom se iskristalisala inicijativa da promenimo ime. Vlada Republike Srbije aprila ove godine promenila je ime u Muzej Jugoslavije, Beograd. Inicijativa o promeni imena predstavlja težnju da se delokrug našeg istraživanja i muzealizacije usmeri na širok spektar različitih fenomena koji obeležavaju jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo”, izjavila je Neda Knežević.

    Pojedinačne zahvalnice dobili su dizajner Slavimir Stojanović, koji je donirao novi
    vizuelni identitet Muzeja, i Tanja Kragujević, koja je poklonila bogatu kolekciju fotografija svog oca Stevana Kragujevića.

    Tanja Kragujević je zahvalila u ime svih dobitnika priznanja, ističući zadovoljstvo saradnjom sa zaposlenima u Muzeju koje odlikuju “visoka stručnost, veliki entuzijazam, inventivnost i kreativnost”.

    Tokom dana ulaz u Muzej je bio besplatan, a organizovan je i specijalan program za publiku – u Muzej 25. maj publika je na izložbi “Trčanje kroz vreme” premijerno bila u prilici da vidi jednu od četiri sokolske štafete koje su u septembru 1940. godine, povodom 17. rođendana Petra II Karađorđevića, prestolonaslednika i starešine sokola, stigle u Beograd u organizaciji Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije. Ta štafeta na simboličan način povezuje sva tri perioda istorije te zemlje (Kraljevinu Jugoslaviju, socijalističku Jugoslaviju i Saveznu Republiku Jugoslaviju).

    1. Бобан за Царевину Србију каже:

      Јао бре како ти не досади више да тако лепиш та срњ, човече Божији? Зар те није срамота да више ту трујеш? И говече научи да само дође кући кад газда заспи на колима, али ви људи се никако не дате научити памети…. Страшно.

    2. Косовац каже:

      NGO_Informer,
      Племенита идеја о промени имена музеја Југославије је најзад остварена захваљујући Вашој вековној тежњи да као подгузне муве Европе промените локацију на неко место са више достојанства. Велика захвалност Неди Кнежевић је што је изложила штафету краља Петра II Карађорђевића, поред толико лепих штафета Јосипа Броза. Можда ће због тога ћопави бравар да се преврне у гробу, срећом није јасно где му се он налази, па
      не морамо да ангажујемо Снежану Шкундрић да га врати у почетни положај.
      Да је ћопави бравар у могућности, убеђени смо да би и он изразио велику захвалност Влади Републике Србије, што би био сигуран знак да влада са свог пута није скренула.

    3. NGO_Informer каже:

      Iskristalisirana inicijativa o promeni imena predstavlja težnju da se delokrug našeg
      istraživanja i muzealizacije usmeri na širok spektar različitih fenomena.

    4. Косовац каже:

      За сваку похвалу је то што ваша директорка Неда Кнежевић музеализацију усмерава тако што помузе само експонате који су одрживи и енергетски ефикасни ка институционалној равнотежи. Замку да се сав тај напор не
      претвори у посољену белу кафу без млека, поштована Неда Кнежевић успешно избегава уз посебан третман популације која је нераскидиво везана за успомену на ћопавог бравара. Без обзира на све речено, ипак мислим да је потребно ангажовати Снежану Шкундрић која би умела да ћопавог бравара врати у почетни положај. Можда би ту могао да помогне и доказани стручњак Томислав Николић, нарочито зато што је његова идеологија идентична са идеологијом ћопавог бравара, а његова
      пракса је доказана то сви знамо.

Коментари су затворени.